BEOGRAD - Centar za mir i toleranciju i ambulanta, jedini prostor u Prištini u kojem se okuplja i leči preostalih četrdesetak Srba u tom gradu, neće biti iseljeni, izjavio je Izvršni direktor centra Nenad Maksimović.
Kako kaže, njemu je ovo obećano na današnjem sastanku sa političkim savetnikom Specijalnog predstavnika Evropske komisije na Kosovu Samjuela Žbogara, a koji je upriličen povodom nedavne odluke regionalne direkcije Kosovske policije u Prištini kojom je Srbima dat rok do 1. avgusta da napuste prostorije Centra.
"Žbogar je upoznat sa situacijom i poslao je poruku kosovskom premijeru (Hašimu) Tačiju da se odloži iseljenje do daljnjeg. Rekao nam je da će ozbiljno da se zauzme za ovo pravno i političko pitanje. Rekao nam je da ovakva odluka (Kosovske policije) neće naići na pozitivan prijem kod Evropske komisije. Ništa nismo dobili napismeno, ali videćemo dokle će nas za početak pustiti da ostanemo tamo", objasnio je Maksimović.
U okviru prostorija Centra, koje se nalaze neposredno pored ulaza u stanicu policije, od 1999. je smeštena jedina ambulanta i prostor u kojima četrdesetak preostalih Srba u Prištini mogu da se leče i druže.
Maksimović je istakao da će, ukoliko Kosovska policija ostane pri odluci da Centar iseli iz prostorija, "tužiti policiju zbog kršenja zakona".
"Kosovska policija četiri godine na različite načine pokušava da nas natera da napustimo prostorije Centra, što su učinili i pre nekoliko dana. Mi smo odmah obavestili Euleks, koji je od regionalnog direktora policije zatražio dokaz da su vlasnici prostorija", kazao je Maksimović.
On je dodao da je potom odluka o izbacivanju odložena, jer, kako je naveo, Kosovska policija nije imala vlasničke papire.
"Sutra imam sastanak sa šefom političke sekcije za zajednice Euleksa, pa ćemo videti šta će biti", objasnio je Maksimović.
Direktor Centra je istakao da je poslednjih godina bilo nekoliko obečanja od strane Ministarstva unutrašnjih poslova Kosova i Ureda za zajednice da neće zatvoriti Centar dok se ne pronađe adekvatan prostor za njegovo izmeštanje, ali da do danas to nije urađeno.
"Ovih 30 kvadratnih metara Centra je poslednjih 12 godina jedino mesto gde se leče i okupljaju preostali Srbi iz Prištine. To su većinom stari, bolesni ljudi. Nažalost, ne polažemo nadu u to da će takozvani naši u kosovskim institucijama nešto preduzeti, već pomoć očekujemo isključivo od međunarodnih predstavnika koji su i do sada sprečavali iseljenje", kaže Maksimović.
Portparol Regionalne policije u Prištini Agron Boroci izjavio je za Tanjug da su prostorije Centra vlasništvo kosovske policije i da su njima te prostorije "više nego potrebne".
"Imamo sporazum sa Ministarstvom za zajednice i povratak da oni obezbede prostor za Centar. Ne postoji mogućnost da se ovaj problem reši na drugačiji način", rekao je Boroci.
Međutim kosovski ministar za povratak i zajednice Radojica Tomić negira bilo kakav dogovor sa kosovskom policijom.
"Nemam nikakve veze s tim i nije tačno da sam imao bilo kakav sastanak u vezi sa Centrom. Angažovao sam svoje savetnike, koji su bili na terenu i sa predstavnicima kosovske policije dogovorili da se tim ljudima produži rok da još izvesno vreme budu tu. Videćemo sa zamenikom premijera KiM i sa Ministrom unutrašnjih poslova da se nađe neko rešenje.", rekao je Tomić.
Poslanica u kosovskoj skupštini Rada Trajković istakla je da, kada je reč o Srbima na Kosovu i Metohiji, "Kosovska policija ima nultu toleranciju".
"Policija je veoma agresivna i neraspoložena prema Srbima na KiM. Unutar policije postoji albanska komanda koja paralelno funkcionše u strukturi sistema i ima zadatak da prikriva zločine i one koji su radili razna zlodela", smatra Trajković.
Ona naglašava da ne razume zašto kosovska policija ne može da napravi kompromis i dozvoli Srbima da koriste prostorije Centra.
"Dok svi govore o integraciji severa, kosovska policija svojim delovanjem demonstrira nemogućnost zajedničkog života. Oni šikaniraju Srbe, oduzimaju registarske tablice, cepaju dokumenta. Odgovorni su za stvaranje klime koja onemogućava, ne samo povratak Srba, već i njihov opstanak na KiM", kaže Trajković.
Ona ističe da je mali broj preostalih Srba veoma vezan za ambulantu u okviru Centra za mir i toleranciju i da će pretrpeti veliki stres ukoliko budu morali da odlaze u neke druge prostorije.
"Razumem ako je nečije vlasništvo da to ne bi trebalo da se uzurpira, ali ne razumem zašto im sada toliko smetaju i zašto su im 13 godina dozvoljavali da se tu okupljaju da bi ih sada izbacivali. Na te prostorije usmereni su svi Srbi koji su ostali u Prištini. Ti ljudi su godinama dolazili bas u te prostorije, u njima se osećaju bezbedno. To nisu mladi ljudi i svaka promena, a pogotovo u ovakvim uslovima i okruženju, za njih je dodatni stres i razlog da osećaju nesigurnost", objašnjava Trajković.
Ona ističe da velika odgovornost leži i na Srbima koji se nalaze u kosovskim institucijama.
"U tim institucijama imamo ljude koji rade na povratku i koji su zaduženi za zajednice, i oni bi trebalo da imaju aktiviniji pristup u borbi i zastupanju stavova koji se tiču sigurnosti i stabilnosti Srba tamo gde su ostali. Svi dobronamerni ljudi koji žele mir bi napravili kompromis", rekla je Trajković i dodala da je zabrinuta "što sve, kada je reč o Srbima, mora da se radi u prisustvu policije".
