Najnovije vesti

OVAJ ČOVEK JE SRBIJI UVEK ČUVAO LEĐA: Umro portugalski diplomata Kutiljero, evo u koga je lično upro prstom za rat u BiH
Foto: Youtube Printscreen

u 86. godini

OVAJ ČOVEK JE SRBIJI UVEK ČUVAO LEĐA: Umro portugalski diplomata Kutiljero, evo u koga je lično upro prstom za rat u BiH

Politika

LISABON/BRISEL - Žoze Kutiljero, portugalski diplomata koji je bio izaslanik UN za ljudska prava u zemljama bivše SFRJ, umro je u 86. godini u Briselu.

Javnost je o njegovoj smrti obavestila njegova supruga. Kutiljero je, osim što je bio diplomata, bio i antropolog, pesnik i pisac. On je bio jedan od pregovarača Portugala za pristupanje EU, a posle toga učesnik u mnogim diplomatskim predstavništvima devedesetih godina.

Zajedno sa Lordom Karingtonom je 1992. godine predložio plan za rešavanje krize i sprečavanje rata u Bosni i Hercegovini, koji je predviđao stvaranje tri konstitutivne nacionalne jedinice, pri čemu bi Srbima i Bošnjacima pripalo po 44 odsto teritorije BiH, a Hrvatima preostalih 12 odsto.

Lideri sve tri strane u BiH, Radovan Karadžić, Alija Izetbegović i Mate Boban, taj dokument su potpisali 18. marta 1992. godine, ali je Izetbegović deset dana kasnije, posle sastanka sa američkim ambasadorom Vorenom Cimermanom, povukao svoj potpis.

Srpsko prihvatanje tog plana je istorijski značajno jer potpuno negira navodnu srpsku krivicu za rat u BiH i tvrdnje da su Srbi započeli sukobe jer su, navodno, hteli da ruše BiH i uspostave "veliku Srbiju".

Lisabonski pregovori, koje je inicirala EU, a koje je vodio portugalski diplomata Žoze Kutiljero, pokrenuti su kako bi bili sprečeni sukobi u BiH i pronađeno kompromisno rešenje. Tokom razgovora, 21. i 22. februara, evropski predstavnici su dali svim stranama ugovor sa tri osnovne tačke prema kojima bi BiH bila nezavisna i sastavljena od tri nacionalna kantona, a Sarajevo bi imalo eksteritorijalni status. Srpska i hrvatska strana, koju su predvodili Radovan Karadžić i Mate Boban, prihvatila je te principe.

Tako ostaje zabeleženo da je srpska strana prihvatila nezavisnost BiH pre ijednog ispaljenog metka u BiH u zamenu za teritorijalnu autonomiju. Samo je muslimanska strana imala primedbu, i to na drugu tačku sporazuma, koja se odnosila na kantone.

Prema brojnim svedočenjima, kako samog Kutiljera, tako i drugih aktera, računajući Aliju Izetbegovića, Harisa Silajdžića i Rusmira Mahmutčehajića, koji su predvodili delegaciju SDA, evropski predstavnici su objasnili da je reč o kompromisu.

Muslimanskoj delegaciji, odnosno delegaciji SDA, objašnjeno je da dva naroda, Srbi i Hrvati, imaju uslov za nezavisnost i da im se mora izaći u susret, ali da se izlazi u susret i muslimanima jer i Srbi i Hrvati prihvataju novu državu.

Muslimanska strana je prihvatila taj plan 18. marta, ali ga je Alija Izetbegović nakon toga, u osvit sukoba, odbacio. Dejtonski mirovni sporazum, potpisan četiri godine kasnije, mnogo je nepovoljniji, pre svega za Bošnjake, u odnosu na Kutiljerov plan, ali su ga njihovi predstavnici ipak prihvatili.

Ovako je Kutiljero govorio u Hagu: Izetbegović i SAD izbegli mir

Muslimanska strana je nakon odbijanja ta dva sporazuma odbacila još dva mirovna plana: Vens-Ovenov i Oven-Stoltenbergov. Ove istorijske činjenice, potpisi i svedočanstva, jasno lociraju krivca za ratne strahote koje su usledile i ukazuju da su vrh SDA i njen lider Alija Izetbegović počinili zločin protiv mira. Izetbegović je to i javno priznao u preratnom parlamentu BiH, izjavivši da će "žrtvovati mir za suverenu i nezavisnu BiH". Tako je i učinio.

Kutiljero: Ovako je počelo u BiH

Žoze Kutiljero je u Hagu, na suđenju Radovanu Karadžiću, direktno optužio Aliju Izetbegovića i njegovu stranku da su minirali Lisabonski sporazum, te da su ga obmanuli, prihvatajući, pa povlačeći potpis, te da je takvo ponašanje izazvalo rat.

Ovako je Kutiljero govorio 2007: Kosovo je mačji kašalj za Kipar, Kašmir ili Palestinu

Jednostrano priznanje Kosova bi bilo vrhunac nekompetentnosti, kaže Žoze Kutiljeiro, bivši portugalski diplomata i vrsan poznavalac situacije u bivšoj Jugoslaviji, u autorskom tekstu u lisabonskom "Ekspresu", i ocenjuje da "nije nemoguće" naći rešenje za Kosovo kojim bi svi bili zadovoljni i da bi dobar put ka tome mogao biti nastavak pregovora Beograda i Prištine.

"Između zahteva za održanje srpske suverenosti i želje za nezavisnošću kosovskih Albanaca, ne čini mi se da je nemoguće pronaći rešenje koje ni spaslo obraz svih. Ukoliko se dobro iskoristi, ovo kratko odlaganje koje se najavljuje može omogućiti da se stigne do rešenja", naveo je portugalski diplomata.

Kutiljeiro, autor mirovnog plana za okončanje sukoba u Bosni i Hercegovini kojim je bila predviđena podela te bivše jugoslovenske republike na kantone, ocenio je da se "pitanje Kosova loše vodi" već više od jedne decenije.

foto: Vladimir Šporčić

"Počev od 1991. godine, izuzev perioda vladavine Buša starijeg, koji je u vladi imao Brenta Skokrofta i Larija Iglbergera, vrsne poznavaoce Jugoslavije, američka politika prema balkanskoj krizi je bila katastrofalna. Jednostrano priznanje Kosova bi bilo vrhunac nekompetentnosti", naveo je on.

Kutiljeiro je, takođe, napisao da kosovski problem, kakav je danas, ima dva uzroka - jedan u Evropi, koja je "kratkog pamćenja i čudi se što se Evropljani tako ponašaju", a drugi u SAD i njihovoj "podršci kosovskom terorizmu i brzoj nezavisnosti".

"Danas u svetu postoje mnogo ozbiljniji problemi: Kipar, Kašmir ili Palestina... U odnosu na te probleme, Kosovo može izgledati kao mačji kašalj. Iza nijedne od strana nema realnih interesa velikih sila, a EU stoji po strani, čekajući da prihvati štogod da se odluči", dodao je on.

Kutiljeiro je podsetio da je na Kosovu 1999. godine "jedno etničko čišćenje zamenjeno drugim", da je Kosovo deo Srbije "koja je danas demokratska zemlja" i da na Kosovu nije bilo nikakvog napretka u ostvarivanju demokratskih standarda.

(Kurir.rs/Agencije/Mondo)

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...