Najnovije vesti

GENERALNI SEKRETAR NATO JENS STOLTENBERG: Ne smeta nam što se Vojska Srbije oprema naoružanjem iz Rusije i Kine
Foto: NATO

EKSKLUZIVNI INTERVJU

GENERALNI SEKRETAR NATO JENS STOLTENBERG: Ne smeta nam što se Vojska Srbije oprema naoružanjem iz Rusije i Kine

Politika

Srbija je suverena zemlja i u potpunosti poštujemo bezbednosne aranžmane koje ona izabere. Nabavke za odbranu su nacionalna odluka 

NATO u potpunosti poštuje politiku vojne neutralnosti Srbije. Ne smeta nam što se Vojska Srbije oprema naoružanjem iz Rusije i Kine, kaže u ekskluzivnom intervjuu za Kurir generalni sekretar Severnoatlantske alijanse (NATO) Jens Stoltenberg. Ističe da Kfor - misija NATO - i dalje ostaje prisutan na Kosovu sa oko 3.500 vojnika, koji pružaju „sigurno i bezbedno okruženje i slobodu kretanja za sve zajednice“. Govoreći o NATO bombardovanju Srbije 1999. godine, prvi čovek najvećeg vojnog saveza na svetu kaže da se ne sme zaboraviti prošlost, ali da treba ići dalje i gledati ka boljoj budućnosti. Otkriva i da se NATO uveliko sprema za potencijalni drugi talas koronavirusa, kao i da sa Amerikom radi na „balansiranom odgovoru na nove ruske projektile, koji su opasni i narušavaju stabilnost“, a otvoreno priznaje i da uspon Kine menja globalnu ravnotežu moći.

NATO je sve više prisutan na zapadnom Balkanu. Šta kažete na ocene da je Alijansa „čuvar stabilnosti i demokratije“ u ovom našem regionu, to jest da je neko ko ovde sprečava možda neke nove sukobe? Jer, pored Kosova, gde o bezbednosti građana brine više hiljada vojnika NATO, vidimo da situacija nije idealna ni u Bosni i Hercegovini, koja se u mnogo čemu pokazala kao nefunkcionalna država, zatim tu je i Crna Gora, koja je prethodnih meseci bila uzdrmana unutrašnjim trzavicama...

- Evroatlantska bezbednost i stabilnost na zapadnom Balkanu su u direktnoj vezi. Od kraja devedesetih naše snage pomažu očuvanju mira i stabilnosti u regionu. Naše kancelarije u Sarajevu i Beogradu podstiču politički dijalog i sarađuju na praktičnom nivou. Nekoliko zemalja na zapadnom Balkanu su sada saveznici NATO. Ove zemlje su bile u mogućnosti da ojačaju svoju demokratiju, osnaže svoju bezbednost, povećaju sigurnost svojih građana i unaprede ekonomiju preko novih stranih investicija. Naša politika u regionu - uključujući i našu politiku otvorenih vrata - ima za cilj jačanje stabilnosti i podizanje nivoa saradnje. Odlučni smo da nastavimo da pomažemo zemljama u regionu u sprovođenju reformi, što je od koristi njihovim građanima, kao i celoj evroatlantskoj porodici.

foto: NATO

Većina građana Srbije, zbog bombardovanja 1999, nema pozitivan stav o Alijansi i protiv je našeg mogućeg pristupanja ovom vojnom savezu. Građani očekuju od NATO da prizna da je bombardovanje bilo greška, te da se za to i izvini. S druge strane, vi ste pre nekoliko godina uputili saučešće porodicama koje su izgubile najbliže tokom 1999.

- Svestan sam toga da je NATO i dalje kontroverzna tema u Srbiji. Sećanja na vazdušnu kampanju 1999. mnogima su i dalje bolna, naročito onima koji su izgubili voljene. NATO je 1999. započeo tu operaciju kako bi sprečio humanitarnu katastrofu koja se odvijala na Kosovu, nakon više od godinu dana sukoba, odlaska desetina hiljada izbeglica u susedne zemlje i više neuspeha međunarodnih diplomatskih napora da se sukob reši. Svaki izgubljeni nedužni život je tragedija i ja zbog toga duboko žalim. Izjavio sam saučešće porodicama i svima koji su izgubili najbliže na obe strane sukoba. Nikad ne smemo da zaboravimo prošlost, ali možemo ići dalje, i to je ono što NATO i Srbija rade ovim partnerstvom - gledamo ka boljoj budućnosti.

S vremena na vreme se kod nas pokreće i jedna druga tema - postojanje veze između bombardovanja i kasnijeg povećanja broja obolelih od raka. Šta vi na to kažete?

- NATO veoma ozbiljno shvata pitanja zdravlja i životne sredine. Zato je NATO 2001. godine osnovao Komisiju o osiromašenom uranijumu. Komisija je bila forum za razmenu informacija o mogućim zdravstvenim rizicima u vezi sa osiromašenim uranijumom. Na osnovu nezavisnih dokaza, Komisija je zaključila da upotreba osiromašenog uranijuma od strane NATO u sukobu na Kosovu nije prouzrokovala nikakve trajne zdravstvene rizike. U izveštaju Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu iz 2001. godine takođe je zaključeno da lokaliteti sa osiromašenim uranijumom ne predstavljaju značajan rizik po zdravlje. Ovo je naučno dokazano i nije se promenilo od 2001. godine.

Kako NATO gleda na vojnu neutralnost Srbije? Odluka Srbije je da ne pristupa nijednom vojnom bloku ili savezu...

- NATO u potpunosti poštuje politiku vojne neutralnosti Srbije. U isto vreme, NATO i Srbija su već 14 godina bliski partneri, čije je partnerstvo zasnovano na bliskom političkom dijalogu i praktičnoj saradnji. Ja sam redovno u kontaktu s predsednikom Vučićem i drugim liderima, a uz odličan rad naše Vojne kancelarije za vezu u Beogradu izgradili smo blisku saradnju u brojnim oblastima. Na primer, NATO i Srbija rade zajedno kako bi bili spremniji za civilnu zaštitu u vanrednim situacijama, uključujući poplave i šumske požare. U tom pogledu, 2018. godine sam imao čast da zajedno s predsednikom Vučićem u Srbiji otvorim veliku vežbu za upravljanje posledicama vanrednih situacija pod nazivom „Srbija 2018“, našu najveću vežbu ikad održanu u oblasti odgovora na vanredne situacije. Pomažemo Srbiji da razvija svoje bezbednosne snage i institucije. NATO obučava srpske vojnike za međunarodne mirovne misije, a u periodu od 20 godina uložili smo milione evra kako bismo pomogli Srbiji da uništi preko 230 tona zastarele municije. Srbija i NATO su takođe zajedno radili na obuci iračkih vojnih lekara, čime su podržali oružane snage Iraka. Pozdravljamo ovo obostrano korisno partnerstvo sa Srbijom i spremni smo da ga razvijamo dalje. Već imamo jake odnose s partnerima koji nisu članice, kao što su Austrija ili Finska. U potpunosti poštujemo njihovu odluku da se ne pridruže NATO, kao što poštujemo i odluku drugih da mu se pridruže.

foto: EPA/KOCA SULEJMANOVIC

Poslednjih godina Srbija znatno oprema svoju vojsku, uglavnom naoružanjem iz Rusije i Kine. Da li Alijansi to smeta?

- Ne, ne smeta nam. Kao što sam rekao, Srbija je suverena zemlja i u potpunosti poštujemo bezbednosne aranžmane koje ona izabere. NATO i Srbija su bliski partneri. Već imamo razvijenu odličnu saradnju u oblasti odbrane i bezbednosti, u kojoj pomažemo Vojsci Srbije da jača svoje kapacitete. Nabavke za odbranu su nacionalna odluka. Istovremeno, prilikom sprovođenja nabavki, bitno je obratiti pažnju na ukupne troškove koji se odnose na ceo životni vek te opreme, pošto oni mogu biti veliki.

Koliki bezbednosni rizik Kosovo predstavlja u ovom regionu? Da li Kfor, vaša misija na Kosmetu, ostaje prisutan u sadašnjoj snazi ili postoji plan da se smanji broj trupa? U jednom trenutku u medijima se pričalo i o mogućem zatvaranju vojne baze Bondstil.

- NATO je u potpunosti posvećen bezbednosti Kosova. Kfor uspešno radi svoj posao preko dve decenije i daje veliki doprinos stabilnosti i bezbednosti na Kosovu i zapadnom Balkanu. Mi redovno vršimo procenu naše misije. Svi saveznici su saglasni da treba da održimo trenutnu snagu od oko 3.500 vojnika iz 26 zemalja, uključujući članice i partnere NATO. U skladu s mandatom Ujedinjenih nacija, naša misija Kfor nastaviće da pruža sigurno i bezbedno okruženje i slobodu kretanja za sve zajednice na Kosovu. Od izbijanja pandemije kovida 19, Kfor održava svoju sposobnost da izvršava svakodnevne operacije. NATO takođe u potpunosti poštuje nastavak dijaloga između Beograda i Prištine pod okriljem Evropske unije. Ovo je od ključnog značaja za Srbiju i Kosovo, ali i za regionalni mir i bezbednost, kao i našu bezbednost. Prošle nedelje sam ovo opet istakao na sastanku s Avdulahom Hotijem (kosovski premijer, prim. nov.) u sedištu NATO. S njim sam pričao i o važnom dogovoru zaključenom u Vašingtonu da se normalizuju ekonomski odnosi između Beograda i Prištine.

Vlasti u Prištini ne odustaju od namere da formiraju vojsku Kosova. Da li je to prihvatljivo za vas?

- Još decembra 2018. jasno sam rekao da nije dobro vreme za taj potez i da je odluka doneta uprkos mojim savetima. NATO nastavlja da podržava razvoj Kosovskih bezbednosnih snaga prema njihovom sadašnjem mandatu. Uz promenu mandata, Severnoatlantski savet preispituje nivo angažovanja NATO sa Kosovskim bezbednosnim snagama. Saveznici kontinuirano razgovaraju o ovoj temi. I dalje smo u potpunosti posvećeni bezbednosti na Kosovu i regionalnoj stabilnosti. U više navrata sam isticao da i Beograd i Priština treba da se staraju o tome da ne nastaju tenzije u regionu, da se suzdržavaju od izjava ili postupaka koji mogu dovesti do eskalacije i da ostanu fokusirani na napredak, uz reforme i dijalog.

foto: EPA / SEAN GALLUP / POOL

Alijansa i vi lično podržavate dijalog Beograda i Prištine o Kosovu, koji se u Briselu vodi pod okriljem Evropske unije. Može li, prema vašem mišljenju, ovaj dijalog dovesti do održivog rešenja, kojim obe strane mogu biti zadovoljne, ako vidimo da Priština uporno zahteva da Beograd prizna nezavisno Kosovo, što je za našu državu neprihvatljivo?

- Konstruktivan dijalog je preduslov za regionalnu stabilnost i ja podržavam napore EU da posreduje u dijalogu. Takođe, pozdravljam napredak načinjen u Vašingtonu. Naša misija Kfor nastaviće da održava sigurno i bezbedno okruženje na Kosovu, shodno svom mandatu UN. Verujem da budućnost celog regiona zapadnog Balkana leži u evroatlantskoj porodici.

Koji su najveći izazovi s kojima se Alijansa danas suočava? Da li vojno, ali i ekonomsko jačanje Kine i Rusije predstavlja glavnu pretnju za NATO? Na jednom sastanku NATO je otvoreno istakao uspon Kine kao jedan od zajedničkih izazova modernog sveta.

- Pandemija kovida 19 pojačala je postojeće trendove i tenzije kada je u pitanju naša bezbednost. Uspon Kine menja globalnu ravnotežu moći, predstavlja izazov za otvorena društva i individualne slobode i samim tim povećava nadmetanje između naših vrednosti i načina života. I državni i nedržavni akteri promovišu dezinformacije i propagandu i u tom pogledu od početka krize izazvane koronavirusom smo videli dezinformacije slične prirode koje potiču iz Rusije i Kine. Imajući to u vidu, pokrenuo sam moje razmatranje o „NATO 2030“. Moja vizija „NATO 2030“ jeste da Alijansu očuvamo vojno jakom, činimo je politički jačom i globalnijom. Kontinuiranim ulaganjem u naše oružane snage i vojnu sposobnost, NATO osigurava našu bezbednost više od 70 godina. NATO predstavlja forum za razgovor i delovanje u vezi s pitanjima koja utiču na našu zajedničku bezbednost, mesto na kom još bliže sarađujemo s partnerima i istomišljenicima kako bismo zaštitili naše vrednosti u uslovima povećane globalne konkurencije. U tu svrhu, zadužio sam grupu koju čine pet žena i pet muškaraca da pronađu nove ideje, dok ću ja nastaviti aktivno da se savetujem sa saveznicima, civilnim društvom, privatnim sektorom i mladim liderima. Kad bude bilo vreme da se lideri NATO sastanu sledeće godine, ove moje preporuke će pomoći da se odredi pravac prema kome će se lideri NATO usmeravati.

Uticaj ove dve zemlje raste i na zapadnom Balkanu. Šta kažete na to?

- Uopšteno gledano, bezbednost i stabilnost na zapadnom Balkanu važni su za NATO i za mir i stabilnost u Evropi. Mi smo odlučni u tome da nastavimo da pomažemo zemljama u regionu na sprovođenju reformi. Ovo će biti od koristi njihovim građanima i celoj evroatlantskoj porodici. Na kraju, zemlje u regionu treba da imaju mogućnost da donose nezavisne političke odluke, u onom pravcu u kom one žele, i da zadrže potpun politički integritet bez ikakvog uplitanja sa strane. Kako te zemlje dalje žele da razvijaju svoja partnerstva sa NATO, na njima je da odluče zajedno s NATO. Nijedna treća država nema pravo na veto u tom pogledu.

foto: NATO

l Neretko se govorilo da Alijansa sumnja u posvećenost Amerike vojnom savezu. Činjenica je i da je Americi omogućeno da izdvaja manje novca za budžet NATO. Koliko ste zadovoljni saradnjom sa administracijom Donalda Trampa?

- NATO je zasnovan na vezi između Evrope i Severne Amerike, koje stoje zajedno i brane jedna drugu. SAD su jasno izrazile svoju jaku posvećenost NATO, kako rečju, tako i delom. SAD predvode borbenu grupu NATO u Poljskoj. One su prisutne u Rumuniji i Norveškoj i stacionirale su razarače sposobne za odbranu od balističkih raketa u Španiji. Videli smo i više američkih vežbi i njihovo povećano prisustvo u vazduhu i na moru. Pored toga, Sjedinjene Države ulažu milijarde dolara u svoje vojno prisustvo u Evropi. Mi zajedno radimo na balansiranom odgovoru na nove ruske projektile, koji su opasni i narušavaju stabilnost. U tom pogledu pozdravljamo razgovore između SAD i Rusije o kontroli naoružanja i saglasni smo da je krajnje vreme da Kina, kao globalna sila u usponu, počne da učestvuje u kontroli naoružanja. Sve ovo jasno ukazuje na odlučnost Amerike da stoji uz svoje evropske saveznike.

Svet se i dalje bori s virusom korona. Koliki izazov je za Alijansu ova pandemija?

- Pandemija kovida 19 predstavlja izazov bez presedana za naše nacije i znatno nastavlja da utiče na naše ljude i ekonomiju. Bez obzira na to, uspeli smo da nađemo način da odgovorimo na ovaj izazov. Zajedno, oružane snage iz čitave Alijanse imale su preko 100 letova kojima se vršio transport medicinskog osoblja i stotina tona zaliha, zatim su pomagali u izgradnji terenskih bolnica, uključujući i pripremu desetina hiljada bolničkih kreveta. Pored toga, oružane snage Alijanse su rasporedile i stavile na raspolaganje hiljade vojnih lekara i medicinskih radnika kako bi podržali civilne napore. Od početka pandemije Evroatlantski koordinacioni centar za vanredne situacije, koji predstavlja glavni mehanizam NATO za odgovor na vanredne situacije, koordinisao je zahteve 16 zemalja članica i partnera NATO, što je dovelo do desetina ponuda za pomoć. NATO, zemlje članice pojedinačno i partneri takođe su pružili veoma važnu medicinsku pomoć i zemljama na zapadnom Balkanu, uključujući i Srbiju.

Za jesen se najavljuje i drugi talas pandemije...

- Pripremamo se za potencijalni drugi talas kovida 19. Na sastanku naših ministara odbrane u junu savez je usaglasio operativni plan - operaciju „Saveznička ruka“ (Operation Allied Hand) - koji omogućuje da se što bolje pripremimo i budemo spremni da pomognemo članicama i partnerima. Spremamo zalihe medicinske opreme i poverilački fond za nabavku materijala i sredstava, za pružanje trenutne pomoći. Takođe smo ažurirali smernice za nacionalne planove za prilagođavanje, reagovanje i oporavak, čime smo osigurali snažan i funkcionalan lanac snabdevanja, bezbedne telekomunikacije i umanjili ranjivost kritičnih infrastruktura, sve kako bi naša društva bila spremnija za suočavanje s budućim krizama i oporavak od njih.

Milijarde za naoružanje

NIKAD VEĆI VOJNI BUDŽETI

foto: Shutterstock

NATO ima izuzetno veliki budžet, koji je s godinama sve veći... Vi ste, ilustracije radi, jednom istakli da je on 20 puta veći od vojnog budžeta Rusije.

- Nakon godina značajnih smanjenja vojnih budžeta, sada im dodajemo milijarde. U realnom smislu, 22 saveznika potrošila su više na novu vojnu opremu u 2019. godini u odnosu na 2018, dok je 16 saveznika ispunilo smernicu NATO o trošenju bar 20 odsto vojnog budžeta na vojnu opremu. Godina 2019. bila je peta uzastopna godina realnog rasta izdvajanja za odbranu evropskih članica i Kanade. Do kraja ove godine ukupno povećanje iznosiće 130 milijardi dolara, a do kraja 2024. taj broj će se povećati na 400 milijardi dolara. Ovako nešto nikada pre nije viđeno. Međutim, neophodno je da zadržimo ovaj trend u svetu koji postaje sve manje predvidiv.

Sećanje na život u Beogradu

SRPSKA JELA SU PRELEPA

foto: NATO

Proveli ste nekoliko godina u Beogradu. Kako pamtite to vreme? Koja je vaša prva asocijacija na naš glavni grad?

- I dalje imam veoma živopisna i draga sećanja na vreme koje sam tokom detinjstva proveo u Beogradu, gde sam živeo nekoliko godina. Zadržao sam blizak odnos sa ovom zemljom. Još se sećam prelepih srpskih jela kao što su ćevapčići i punjene paprike, a sećam se i ukusnog sladoleda. Takođe, pamtim mnoge dobre prijatelje koje smo tada upoznali, od kojih su neki bili ratni zarobljenici u Norveškoj u Drugom svetskom ratu. Kada sam poslednji put bio u Beogradu, ponovni susret s nekima od njih me je veoma dirnuo.

(Kurir.rs/ Boban Karović/ Foto: NATO)

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...