Najnovije vesti

GORDANA ČOMIĆ ZA KURIR: Svi funkcioneri moraju da menjaju ponašanje! Posle DS nisam i nikada više neću biti ni u jednoj stranci
Foto: Zorana Jevtić

PRVI INTERVJU NAKON IMENOVANJA

GORDANA ČOMIĆ ZA KURIR: Svi funkcioneri moraju da menjaju ponašanje! Posle DS nisam i nikada više neću biti ni u jednoj stranci

Politika

Predsednica Vlade i predsednik Srbije odlučili su da se, formiranjem novog ministarstva, za godinu dana ocena o vladavini prava u Srbiji promeni nabolje, kaže u prvom intervjuu za medije ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog stvoreno je da bi menjalo prirodu moći, da ničija moć ne bude nad nekim, već da bude moć za nešto, za kulturu ljudskih prava u društvu. Ovo ministarstvo treba da postoji u svakoj vladi, ko god bio vlast ili opozicija, ističe ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić u prvom intervjuu nakon imenovanja na tu funkciju.

Ona za Kurir navodi da posle Demokratske stranke (DS), čiji je član bila decenijama, neće pristupati nijednoj drugoj stranci. Kritičarima njene odluke da uđe u Vladu Srbije na poziv Srpske napredne stranke (SNS) poručuje - ostanite dosledni u kritici.

Vi ste jedno od najvećih iznenađenja kada je reč o novim ministrima. Kako je došlo do toga da budete deo nove Vlade? Ko vas je prvi pozvao?

- Neophodnost da Srbija promeni sve što joj se zamera u političkim kriterijumima me je pozvala, jer Srbiji treba Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Sve drugo smo probali i nije nam donelo dobre ishode, pa su predsednica Vlade i predsednik Srbije odlučili da se, formiranjem novog ministarstva, za godinu dana ocena o vladavini prava u Srbiji promeni nabolje i da svi koji imaju javne funkcije menjaju svoje ponašanje gradeći vladavinu prava. Srž je u brisanju rečenice "imamo dobre zakone, ali nema političke volje da se zakoni primene", jer je ta rečenica kršenje ljudskih prava, jer ne postoji "politička volja" za primenu zakona, postoji samo obaveza da se čita šta u zakonima piše i da se radi kako piše.

Da li ste odluku o ulasku u Vladu doneli teško ili lako?

- Ni jedno, ni drugo. Odluka se donosi u skladu s procenama ishoda donete odluke, čije posledice treba snositi, i procene kakvog dobra za Srbiju od takve odluke može biti. Posledice snosim, a za uspeh rada ministarstva ćemo zajedno raditi.

Predsednik Vučić je rekao da se gotovo ni u čemu ranije nije slagao sa vama, što, kako vidimo, nije bila prepreka da vas pozovu da budete deo Vlade...

- Naravno. I zaslužuje dobrobit sumnje da je moguć dijalog između ljudi koji se ne slažu, a o temama koje bi morale biti nesporne za sve u politici i društvu - izgradnja vladavine prava, ljudska prava, manjinska prava, ženska ljudska prava, temeljenje društvenog dijaloga o temama koje zanimaju ljude u Srbiji, dijalog koji ne služi tome da se ogovaraju ljudi i problemi, već da se među ljudima koji se ne slažu traže i nalaze rešenja za bilo koji problem u društvu. Svako zaslužuje dobrobit sumnje, a dobra vest o ministarstvu je da bi trebalo da postoji u svakoj vladi i da bi mu u svakom slučaju nadležnosti i politika bili isti, ko god bio vlast ili opozicija.

Kakva vam je zasad saradnja s premijerkom Brnabić?

- Vrlo dobra i nema razloga da bude drugačija.

Da li vas je zvao neko od vaših dojučerašnjih kolega iz DS i UDS? Mnogi su kritikovali vaš potez, drugi pak dosta očekuju od vas... Da li vam je neko od njih čestitao?

- O ukupnom političkom životu dosad najbolja je opaska sjajna rečenica koju je Šekspir napisao: "Ostalo je ćutanje", i to će vazda biti i moj odgovor na sve što sam sa bilo kim radila, a na istim ovim poslovima za koje je sada nadležno Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Šta poručujete kritičarima odluke da uđete u Vladu?

- Da ostanu dosledni u kritici i da postanu privrženi dijalogu o svojim opaskama. Tako će Srbija biti bolja.

foto: Zorana Jevtić

Kako gledate na to što se sad izvlače neke vaše ranije izjave u kojim negativno govorite o preletačima, promenama stranaka...?

- Kao istinite i dalje. Nemam stranku i neću je nikad više ni imati nakon osnovanog i statutarnog brisanja iz članstva DS, pa nema mog članstva bilo gde, sada niti ikada.

Šta su vam prioriteti u radu kad je reč o ljudskim pravima? Odakle krenuti?

- Ljudska prava su kao so - može se bez njih, ali je bljutavo i jedu se nepravde. Ministarstvo ima nadležnosti za predlaganje zakona, pa će biti rada na Zakonu o rodnoj ravnopravnosti, zakonu o istopolnom partnerstvu, izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije i za sve nedostajuće strategije i akcione planove, posebno one koje se tiču civilnog društva i podrške njima. Nacionalni saveti imaju izbore u jesen 2022. i biće puno posla da proteknu bez njihovih primedbi ili zabrinutosti za demokratičnost celog procesa. Slede i poslovi za punu i pravu reprezentativnost pripadnika nacionalnih manjina i u državnoj upravi i u svim sektorima života, jer to nije samo broj, to je dokaz da ste posvećeni manjinskim pravima i da radite ono što govorite. I ključni posao je temeljenje i stvaranje prostora za društveni dijalog, čiji je nadnaslov primena Zakona o planskom sistemu, koji zahteva ex-ante analizu svakog predloga zakona, zahteva jasne opise o tome kako zakoni menjaju živote ljudi, kao i ex-post analiza o primeni zakona, da li je dobro izmeren, da li je sporovodiv, ima li odredbi koje treba menjati. Tri teme unutar tog nadnaslova su politički kriterijumi i stanje vladavine prava, demokratije, institucija, sloboda i prava ljudi, da bismo lošu ocenu od 2,2, koju sada imamo, povećali, otklonili prepreke i manjkavosti i dočekali novi izveštaj EK s dokazima da gradimo demokratiju. Druga tema je održivi razvoj i dijalog za sva rešenja buduće Srbije, i treća - dijalog o političkoj kulturi, kulturi kompromisa i obavezama koje na tom polju proizlaze iz zakona koji su na snazi. Pristup prostoru dijaloga imaju svi, a ljudi na javnim poslovima koji su iz budžeta plaćeni da primene zakone i grade vladavinu prava su obavezni da učestvuju.

Da li se čini kao nemoguća misija zagovarati dijalog među ljudima? Nekad je utisak da ovde više niko nikog ne sluša...

- Dijalog je proces u koji stupate dobrovoljno ulazeći u neke sobe da biste razgovarali sa ljudima koje ne podnosite i koji vas ne podnose, ali učestvujete, jer je dijalog osnovni alat demokratije i jer je njegov nedostatak ono ključno što nas razlikuje od uspešnih društava. Za dijalog ne treba novca, treba nam promena ponašanja da bi ljudi slušali da se razgovara o svemu što njih životno zanima.

Da li ćete se uključiti u dijalog vlasti i opozicije, koji je i ranije održavan, a koji se sada ponovo najavljuje?

- Ne. Nema nadležnosti ministarstva za taj dijalog, to je između Narodne skupštine i Evropskog parlamenta.

foto: Printscreen/N1

Najavili ste mogućnost da se sledeće godine usvoji zakon o istopolnim partnerstvima. Koliko je to realno, te da li očekujete opstrukcije kad je o ovom pitanju reč?

- Svaki antidiskriminacioni propis nailazi na ogromne prepreke, jer ljudima ne možete izbrisati predrasude iz stavova, ali možete doneti propise kojima zabranjujete ponašanje zasnovano na toj predrasudi, zabranu da diskriminišete bilo koga na osnovu njegovog ili njenog ličnog svojstva. Istopolne partnerske zajednice su mehanizam kojim prestaje kršenje ljudskih prava jednog broja ljudi koji su manjina. Neophodan je.

A sada na rad

Ne smeta mi oročen mandat

Da li vam smeta činjenica da je ova vlada oročena na godinu i po?

- Ne, ne smeta mi. Plan ministarstva je na godinu dana, do sledećeg Izveštaja EK, predstavljen je Odboru za ljudska, manjinska prava i ravnopravnost polova, prihvaćen i sad samo treba raditi da se planirano i ostvari.

foto: Kurir, Shutterstock, Tanjug

Značajan pomak

Zadovoljna zbog žena na funkcijama

Godinama ste zagovarali veće učešće žena na mestima gde se donose odluke. Da li ste zadovoljni pomakom na tom polju?

- Naravno. Hiljade vrednih žena iz celog društva dugo su radile da stignemo do 40 odsto zastupljenosti i do 11 žena u Vladi. I uvek će biti skepticizma, kao što ga je bilo i kada su žene osvojile pravo glasa, pa je prestalo. Prestaće i omalovažavanje rezultata o broju žena na mestima odlučivanja, jer žene na to imaju pravo.

Kurir.rs/Boban Karović

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja