BEOGRAD - Sutra se navršava 17 godina od martovskg pogroma Srba, tokom kojeg su albanski ekstremisti i pripadnici tzv. OVK sa Kosova i Metohije proterali više od 4.000 srpskog stanovništva, njihova imovina, veliki broj verskih objekata je spaljen ili porušen, dok su mnogi ubijeni i nestali, među kojima i pripadnici međunarodnih snaga.
Prema procenama UNMIK-a, na 33 lokacije u pogromu, koji je počeo 17. marta i trajao dva dana učestvovalo je oko 60.000 Albanaca.
Čak 800 kuća je uništeno, a 35 srpskih crkava i manastira je oskrnavljeno, spaljeno, porušeno.
Tokom dva dana pogroma gorela je Bogorodica Ljeviška (pod zaštitom Uneskoa), Prizrenska Bogoslovija i Hram Svetog Đorđa, crkva Hrista Spasa i konak manastira Svetih Arhangela kod Prizrena, miniran je manastir Svetih Kozme i Damjana u Zočištu, manastir Devič.
Reč je o prethodno dobro isplaniranom simultanom etničkom napadu Albanaca tokom kojeg je proterano 4.012 Srba, ubijena je najmanje 21 osoba (deset Srba ubili su Albanci, a 11 Albanaca međunarodne snage bezbednosti), dok se dve vode kao nestale.
Povređeno je najmanje 950 ljudi, od kojih 150 Srba, kao i desetine pripadnika međunarodnih snaga koji su se sukobili s lokalnim Albancima štiteći Srbe i njihovu imovinu.
Porušeno je oko 935 srpskih kuća, oštećeno deset opštinskih zgrada (škole, bolnice, pošte...), kao i 100 verskih objekata od kojih spaljeno 35 , uključujući 18 spomenika kulture. Procenjuje se da je u pogromu učestvovalo preko 60.000, a procesuirano je svega 400 osoba, od kojih su neki kažnjeni veoma blagim kaznama.
NE PROPUSTITE
Izgovor za pogrom bila je kampanja lokalnih albanskih medija u kojoj su meštani Srbi optuženi da su psima naterali preko reke Ibar grupu dečaka Albanaca iz sela Čabar kod Zubin Potoka pri čemu se jedan dečak utopio u reci.
Istraga UNMIK policije utvrdila je da su optužbe bile lažne, a portparol međunarodne policije Neridž Sing izjavio je tada da su "preživeli dečaci posle tragedije bili pod jakim pritiskom albanskih novinara i političara da optuže Srbe iz susednog sela".
Potparol UNMIK-a, Derek Čepel je demantovao da su dva dečaka stradala bežeći od Srba, i ocenio da je nasilje bilo planirano.
Pogrom albanskih ekstremista nad Srbima 17. i 18. marta 2004. na Kosovu i Metohiji osudili su Savet bezbednosti UN, kao i Evropska unija, a Parlamentarna skupština Saveta Evrope je 29. aprila 2004. donela odgovarajuću rezoluciju.
Za organizatore i inicijatore ovih zločina označavane su određene organizacije veterana OVK, Studentska organizacija Prištine, Albanska nacionalna armija, kao i dve minorne političke partije - Nacionalni pokret Kosova (LPK) i Nacionalni pokret za oslobođenje Kosova (LKČK), za koje se, kako se špekulisalo, teško veruje da su mogle da okupe 60. 000 Albanaca.
Parastos, venci i bele ruže u sećanje na martovski pogrom
Na Kosovu i Metohiji sutra će biti obeležena 17. godišnjica martovskog pogroma, tokom kojeg su albanski ekstremisti i pripadnici tzv. OVK sa Kosova i Metohije proterali više od 4.000 srpskog stanovništva, a njihova imovina, veliki broj verskih objekata je spaljen ili porušen, dok su mnogi ubijeni i nestali.
Centralnu manifestaciju u Gracanici i ove godine organizuju Kancelarija za Kosovo i Metohiju, Eparhija raško-prizrenska, Dom kulture u Gracanici i porodice srpskih žrtava. Obeležavanje će početi parastosom u manastiru Gracanica, a zatim će u Kulturnom centru Gračanica biti položene bele ruže ispred umetničke instalacije "Mis sing", posvećene nestalim licima.
Potom će biti otvorena izložba Likovne kolonije "Jesen u Prizrenu", a zatim će biti održana akademija povodom martovskog pogroma. Godišnjica pogroma biće obeležena i u Kosovskoj Mitrovici, gde će biti položeni venci na spomenik Beli anđeo, a zatim će biti održana akademija u Mitrovačkom dvoru.
Svi događaji su organizovani uz poštovanje epidemioloških mera, ističu u Kancelariji za KiM. Prema procenama UNMIK-a, na 33 lokacije u pogromu, koji je počeo 17. marta i trajao dva dana učestvovalo je oko 60.000 Albanaca. Čak 800 kuća je uništeno, a 35 srpskih crkava i manastira je oskrnavljeno, spaljeno, porušeno.
Tokom dva dana pogroma gorela je Bogorodica Ljeviška (pod zaštitom Uneskoa), Prizrenska Bogoslovija i Hram Svetog Djorđa, crkva Hrista Spasa i konak manastira Svetih Arhangela kod Prizrena, miniran je manastir Svetih Kozme i Damjana u Zočištu, manastir Devič.
Reč je o prethodno dobro isplaniranom simultanom etničkom napadu Albanaca tokom kojeg je proterano 4.012 Srba, ubijena je najmanje 21 osoba (deset Srba ubili su Albanci, a 11 Albanaca međunarodne snage bezbednosti), dok se dve vode kao nestale.
Povređeno je najmanje 950 ljudi, od kojih 150 Srba, kao i desetine pripadnika međunarodnih snaga koji su se sukobili s lokalnim Albancima štiteći Srbe i njihovu imovinu.
Porušeno je oko 935 srpskih kuća, oštećeno deset opštinskih zgrada (škole, bolnice, pošte...), kao i 100 verskih objekata od kojih spaljeno 35 , uključujući 18 spomenika kulture. Procenjuje se da je u pogromu učestvovalo preko 60.000, a procesuirano je svega 400 osoba, od kojih su neki kažnjeni veoma blagim kaznama.
(Kurir.rs/Tanjug)
NE PROPUSTITE
