VUK DRAŠKOVIĆ O RASPADU SFRJ: Jugoslavija je mogla da preživi! Oni su krivi za raspad

BEOGRAD - Jugoslavija nije morala da se raspadne, mogla je da preživi, ali njenu smrt su želeli hrvatski secesionisti i rukovodstvo Srbije koje je želelo komunističku Jugoslaviju, uveren je lider SPO Vuk Drašković, jedan od svedoka događaja iz 1991. godine, kada su na današnji dan pre 30 godina, Slovenija i Hrvatska proglasile su otcepljene od SFRJ.

Dugo pripremani korak te dve republike, označio je raspad bivše velike države, a zatim su usledili ratovi u Sloveniji, Hrvatskoj, BiH.

- Jugoslavija je mogla da preživi, ali su njenu smrt želeli secesionisti u Hrvatskoj, predvođeni Franjom Tuđmanom, koji su bili protiv svake Jugoslavije, i ideološki slepci u Beogradu, rukovodstvu Srbije i generali tadašnje JNA, koji su hteli samo komunističku Jugoslaviju. Tako se po prvi put od stvaranja Jugoslavije 1918. godine došlo do situcije da su se zajedno u istoj prostoriji našli u Beogradu oni koji prizivaju smrt Jugoslavije, jer je bilo iluzorno da ona može više biti komunistička i oni u Zagrebu, koji raspad Jugoslavije zagovaraju od samog njenog osnivanja, kaže Drašković, lider opozicije u Srbiji u to vreme, u razgovoru za Tanjug.

Prema njegovoj oceni, 1990. i 1991. godine hrvatski secezionizam je bio slab da bi srušio Jugoslaviju, te je uveren da se SFRJ nikada ne bi srušila bez podrške Beograda, jer je u to vreme, kaže, verovatno i većina Hrvata, naročito u Dalmaciji, bila za Jugoslaviju.

Navodi i da su projekat spašavanja Jugoslavije ponudili tada i Evropska zajednica, i NATO, a da je i tadašnji SSSR Mihaila Gorbačova bio protiv razbijanja Jugoslavije.

- Samo ta dva ekstremizma, beogradski i zagrebački, bili su za rušenje Jugoslavije, decidiran je Drašković.

Podseća i da se SFRJ nudila prečica ulaska u Evropsku zajednicu, iz Vašingtona prečica ulaska u NATO, a da je čak i američki državni sekretar Bejker dolazio ovde, sa, metaforično rečeno, poklonom od 4 milijarde ondašnjih dolara, namenjenih spašavanju države, ulazak u EZ i NATO , ali uz obavezno odvezivanje od komunističkog nasleđa i demokratsko preuređenje zemlje.

Ante Marković je tada, kako kaže, bio i za jedno i za drugo, ali njegov reformski Savez nije postigao uspeh na izborima, a nacionalnistička halabuka, naročito u Hrvatskoj, ali i u Srbiji, bila je jača.

Na pitanje gde bismo danas bili da smo tada prihvatili ulazak u Evropsku zajednicu, odgovara da je prvo sigurno da rata ne bi bilo, da bi nas danas bilo oko 30 miliona, a Jugoslavija jedna od vodećih država u Evropi, i veoma resprektabilna čalnica EU i NATO.

Uveren je da bi i Josip Broz Tito, da je doživeo 90-e godine, prihvatio članstvo u EU, NATO.

-Ako mi navedete neki primer zemlje članice NATO u kojoj je vođen krvavi unutrašnji građanski rat, ili EU u kojoj se desilo ono što se desilo u Jugoslaviji, onda ću reći možda bi bilo konflikata… Ne bi bilo nikakvih…Tj, bilo bi konflikata, polemika, sporova, žestokih reči, kao što ih ima i svuda, ali krv ne bi bila prosipana, rekao je Drašković.

Ni kosovskog pitanja, smatra, ne bi bilo, odnosno ono bi bilo rešavano na evropski način.

- Pogledajte Katalonce u Španiji, koja su njihova prava, takva ista imali bi Albanci na Kosmetu, a sigurno je i da bi teritorija Hrvatske bila evropeizovana i da bi ona prava koja bi dobili Albanci na KiM, po zakonu spojenih sudova, dobili i Srbi u Hrvatskoj, mišljenja je lider SPO.

Sled događaja, ipak, bio je drugačiji, a Drašković ističe da se ostvaruje proročanstvo osnivača Jugoslavije, kralja Aleksandra, koji je, priča, pred tešku operaciju u Parizu, knezu Pavlu rekao da je normalno da među narodima koji su se prvi put našli pod istim državnim krovom, istog porekla, gotovo istog jezika, ali različite prošlosti i istorijskog nasleđa, ima sporova, sukoba, gorkih reči, ali da se sve to može rešavati jedino dok smo zajedno, pod istim državnim krovom.

- Rekao je budemo li jednog dana razbili Jugoslaviju, oči ćemo jedni drugima vaditi do kraja veka. Mi danas živimo to proročanstvo. Razbili smo Jugoslaviju, rekao je Drašković.

Na konstataciju da se u EU danas formiraju savezi manjih država, kako bi dobile veći glas, te pitanje da li će, kada zemlje sa ovog prostora uđu u Uniju, moći da se formira mala Jugoslavija, sa jednim glasom, nalik na Višegradsku grupu, Drašković kaže da je to moguće i da će ovaj prostor postati podregija Evroposke unije.

Prema njegovim rečima, ta Jugoslavija nije mrtva, a sećanja na nju su sveža i što vreme više prolazi, sećanja su sve više na strani te države.

Zato je uveren da ćemo, kada se ceo prostor evropeizuje postati podregija EU, jer nemamo bližeg u Evropi, od Makedonaca, Crnogoraca, Bosanaca, Hrvata, Slovenaca...

- Mi smo još zajedno i ta Jugoregija je regija neverovatno darovitih ljudi, najtalentovanijih u svemu, uključujući i belaj. I za književnost, nauku, muziku, tenis, fudbal, lepotu, a još više za tragediju. Ali, dolaze nove generacije i u toj novoj povezanosti naroda koji su živeli u Jugoslaviji, možda će se rađati i neki novi, uslovno rečeno, nacionalnizam Jugoslovena, rekao je Drašković.

(Kurir.rs/Tanjug)