Najnovije vesti

AMBASADOR ŠPANIJE ZA KURIR: Ne priznajemo nezavisno Kosovo, to se neće promeniti čak i ako bismo otvorili kancelariju u Prištini!
Foto: Privatna Arhiva

intervju

AMBASADOR ŠPANIJE ZA KURIR: Ne priznajemo nezavisno Kosovo, to se neće promeniti čak i ako bismo otvorili kancelariju u Prištini!

Politika

To je zvanična politika države, koja se ne menja u odnosu na političku partiju ili partije koje bi bile na vlasti u datom trenutku, kaže ambasador Španije Raul Bartolome Molina

Ambasador Španije u Beogradu Raul Bartolome Molina u intervjuu za Kurir kaže da je stav njegove zemlje o nepriznavanju nezavisnosti Kosova čvrst, široko podržan i nepromenljiv, sve i u slučaju da zvanični Madrid otvori kancelariju u Prištini.

On ističe da se Španija uvek zalagala za poštovanje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, kao i da je pozivala da se ispune obaveze iz Briselskog sporazuma, koji, smatra naš sagovornik, treba da bude osnova za sadašnje pregovore Beograda i Prištine.

Nedavno je ponovo aktuelizovano pitanje stava Španije u vezi sa nezavisnošću Kosova. Koliko je čvrst stav vaše zemlje u vezi sa nepriznavanjem nezavisnog Kosova?

- Stav Španije o pitanju teritorije Kosova nije se promenio, niti će se promeniti. To je zvanična politika države koja se ne menja u odnosu na političku partiju ili partije koje bi bile na vlasti u datom trenutku. Radi se o stavu koji je usaglašen sa svim političkim akterima i koji se temelji na apsolutnom poštovanju međunarodnog prava od strane Španije. Jednostrana nezavisnost koju je ta teritorija proglasila 2008. predstavljala je kršenje jednog od osnovnih načela međunarodnog prava - načela teritorijalnog integriteta. U tom smislu, budući da stav Španije počiva na objektivnim i pravnim razlozima, kao i da je široko podržan u zemlji, veoma je čvrst. Bilo kakve glasine u suprotnom smislu nisu ništa drugo nego čista spekulacija.

A da li su spekulacije i navodi da bi Španija mogla da otvori kancelariju u Prištini?

- Što se tiče mogućnosti otvaranja kancelarije u Prištini, treba imati u vidu da je većina članica EU koje ne priznaju Kosovo već prisutna na toj teritoriji, a da to nije pretpostavilo nikakvu promenu njihove pozicije. U svakom slučaju, bilo kakva odluka Španije u tom pogledu će svakako biti doneta u saradnji sa našim srpskim partnerima. I, ponavljam, neće značiti nikakvu promenu u našem čvrstom stavu.

Raul Bartoleme Molina
foto: Printscreen YouTube

Kako gledate na uporne pokušaje Kosova da uđe u međunarodne organizacije, poput UN, Interpola, Uneska...?

- Dakle, logično, cilj pokušaja vlasti teritorije Kosovo je da dobiju što veći broj priznanja za svoju pretpostavljenu državnost. Svako ide za svojim sopstvenim interesom, u to nema sumnje. Problem nastaje kada takvi gestovi umanje poverenje druge strane u pregovaračkom procesu. U ovom slučaju, neprekidno insistiranje na ulasku u međunarodne organizacije ne doprinosi dijalogu između Beograda i Prištine. Mogu da se organizuju naizmenični sastanci, ali ukoliko ne postoji iskrena dobra volja, ni istinska posvećenost strana, što je neophodno za rešavanje svakog konflikta, sve ostaje mrtvo slovo na papiru. Tome smo bili, nažalost, svedoci od početka dijaloga, još pre deset godina. S druge strane, Španija se uvek zalagala za poštovanje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija od 10. juna 1999. i pozivala strane da ispune Briselski sporazum iz 2013, koji treba da bude osnova za sadašnje pregovore.

Da li je EU dovoljno jak posrednik u dijalogu Beograda i Prištine o Kosovu?

- Nesumnjivo da jeste i da treba da bude. Stabilnost Balkana je stabilnost Evropske unije. U okviru EU, pored toga, postoje različiti senzibiliteti, tako da posredovanje EU garantuje - više nego drugih mogućih aktera - neutralnost i ravnotežu u pregovorima. Takođe, ne treba zaboraviti da je Srbija zemlja kandidat, a da teritorija Kosovo učestvuje u procesu pridruživanja i stabilizacije.

Treba li da se za pregovaračkim stolom aktivno uključe i SAD, Rusija i Kina?

- Ovo ne znači da nije potrebno ili primereno aktivno učešće SAD, Rusije i Kine. Na taj način učešće što većeg broja svetskih sila i međunarodnih organizacija doprineće većem kredibilitetu dijaloga. Ipak, ne treba da pomeramo fokus: osim Beograda i Prištine, svi ostali smo tu samo da pomognemo. Eventualno uplitanje samo može da dovede u opasnost ishod rešavanja spora, što je na štetu svih koji čine međunarodnu zajednicu.

Da li je pandemija dodatno usporila dalje proširenje EU?

- Ne može se poreći da je pandemija predstavljala neočekivani zastoj na svim poljima. Što se tiče procesa proširenja, zemlje kandidati su bile usredsređene - kao i svi ostali - na to kako da se nose, a potom i kako da se izbore sa epidemijom koronavirusa, zbog čega nisu mogle da se usredsrede na sprovođenje reformi kako bi mogle da napreduju u pregovorima o pristupanju.

Da li zapadni Balkan ima evropsku perspektivu?

- Nedavno održavanje dve međuvladine konferencije sa Srbijom i Crnom Gorom 22. juna jasna su potvrda da je proces proširenja i dalje živ i da EU ima volje da napreduje u tom pravcu. Mislim da je važno istaći i podsetiti na zalaganje EU za zapadni Balkan zato što - iako postoji u tim zemljama jasna evropska perspektiva - postoji i rizik da ona opadne, da se izgubi "momentum" ukoliko dođe do zamora u pregovorima. Razumem da može da se u određenim trenucima oseti razočaranje ukoliko pregovori ne napreduju željenim ritmom. I Španija je bila suočena s veoma dugim i teškim pristupnim pregovorima - osam godina - tokom kojih je bilo potrebno prevazići podozrenje nekoliko država članica koje su u pristupanju Španije komunitarnom klubu videle izvestan rizik za sopstvene interese. Španija je na to odgovorila još snažnijim reformama - neke su bile veoma bolne na kratak rok, ali neophodne - i zalaganjem. Gotovo četrdeset godina kasnije, mogu vam reći bez i trunke sumnje, da je vredelo truda.

Na kraju, ima li odgovora zašto je koronavirus tako jako pogodio Španiju?

- Španija je bila posebno pogođena ovom pandemijom, budući da je turistički druga najposećenija zemlja u svetu, s najvećim brojem međunarodnog prometa ljudi. Bili smo izloženiji od drugih zemalja. Naš univerzalni sistem javnog zdravstva - koji je nekoliko institucija, kao npr. Svetski ekonomski forum ili Indeks Blumberg, označilo kao jedan od najboljih na svetu - bio je ključan za prevazilaženje krize. To, i naša sposobnost da se adaptiramo, kao i usvajanje strogih mera - čak smo u nekim trenucima preduhitrili SZO i druge međunarodne institucije u usvajanju mera - stručnost naših zdravstvenih radnika i primerno ponašanje naših građana, učinili su da se Španija malo-pomalo vraća u normalan život.

O pandemiji koronavirusa

Srbija je svima dala primer

Iako se pojavljuju novi sojevi koronavirusa, svet polako izlazi iz pandemije. Šta su, po vama, najvažnije lekcije iz svega ovoga?

- Prva lekcija je da čovek nikad nije dovoljno pripremljen. Pre nekoliko godina nismo mogli ni da zamislimo ovo što nam se upravo dogodilo. Međutim, ova pandemija nas je naučila da su u teškim trenucima saradnja i solidarnost ono najvažnije. I, dozvolite mi da kažem, u tom pogledu Srbija je dala primer. Svi predstavnici međunarodne zajednice koji smo u ovoj zemlji zahvalni smo za pomoć i spremnost srpskih vlasti da pruže pomoć od prvog trenutka. Ovih godinu i po dana nije bilo lako, ali bez solidarnosti među zemljama bilo bi neuporedivo teže.

Boban Karović

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja