- Sve što se dešava u Republici Srpskoj i BiH u poslednje vreme veoma me pogađa. Leta svog detinjstva provela sam u selu Kravici odakle mi je otac, u okolini Bratunca, i za taj period me vezuje najlepši i najbezbrižniji period mog života. Prosto mi je bilo nezamislivo da je na tim prostorima iz perioda kada se nije gledalo ko je koje nacionalnosti ili veroispovesti nastao tako krvav i brutalan rat sa gubicima na svim stranama - kaže Grujičić, dodajući da je svojim očima videla tragedije tog rata i osetila ih na svojoj koži.
- Više rođaka, što bliskih, što daljih su mi ubijeni u ratu 1990-tih. Zato se ježim na svako zveckanje oružjem i pozivanje na rat. Kao lekar, tada jedini iz KCS, otišla sam u Banjaluku na tek probijeni koridor da pomognrm kolegama neurohirurzima. Ne mogu da verujem da su neki već zaboravili šta se desilo pre dvadesetak godina, koliko je to strahote i stradanja donelo. Nisam oduševljena Dejtonskim sporazumom, ali je to trenutno jedina opcija koja čuva mir. I tako treba da ostane dokle godi se ne bude pronašlo prihvatljivo rešenje za sve strane - ističe Grujučić, podvlačeći da i dan danas svake subote odlazi u Dvorove gde radi ambulantnu i viđa dobre i poštene ljude pripadnike sva tri naroda koji su ,mnogo propatili.
- Političari moraju da shvate da je ljudima dosta rata. Zašto se stalno vraćamo na te teme rata i devedesetih, zašto stranci moraju da određuju kako će se živeti na ovim prostorima bili oni sa Zapada ili Istoka. Želim da verujem da su narodi sa ovih prostora sposobni da sami odlučuju o svojoj sudbini i da ta sudbina podrazumeva borbu za kvalitetniji i srećniji život, a ne borbu za novo prolčivanje krvi - zaključuje Grujičić.
Kurir.rs/Pečat
NE PROPUSTITE
