ŽIVA RANA! ĆERKA ŽENE UBIJENE 2004. NA KOSOVU Otac je kleknuo, zaplakao i rekao: Šiptari su vam ubili majku

Svaki mart redovno donese novu tugu u život Eleonore Tučev iz Kosovske Mitrovice. Ako je, u stvari, tuga ikada i na jedan jedini dan i na jedan jedini tren izašla iz života devojčice koja je u devetoj godini ostala bez majke. Njen brat Nikola u četvrtoj, nije majku ni zapamtio.

Eleonorina i Nikolina majka Jana Tučev ubijena je hicem iz automatske puške onog strašnog 17. marta 2004. godine u svom stanu, dok je tek stajala pored prozora koji gleda na albanski deo grada, pokušavajući da vidi šta se dešava napolju, dok su Albanci s one strane Ibra nadirali preko mosta, a gradom odjekivala pucnjava.

Ćutnja i pitanje

- Popodne, sećam se kao juče da je bilo, a mala sam bila, iza zgrade otac je kleknuo na zemlju, zagrlio mene i brata, zaplakao i kroz suze jedva izustio: „Šiptari su vam ubili majku“ - priseća se Jana tog dana kada je njeno detinjstvo prekinuto, kada je u trenu morala da odraste.

- A ja mala, brat još manji, pokušavam da ukapiram šta se dešava, kako je moguće da moje majke nema, da je više nikad neću videti, šta ćemo sad brat i ja - priča Eleonora.

Juče ujutru, kaže, uhvatila je samu sebe kako plače dok usisava kuću, dok joj se njeni - mala Jana (7), koja nosi ime babe, i tri godine mlađi Todor - vrzmaju oko nogu.

- Nedostaje mi majka, kako da mi ne nedostaje... Otišla je kad mi je najviše trebala, i meni i bratu, da nas zagrli, da rastemo uz nju, da budemo sigurni, da imamo majku - veli ona.

Tog jutra 17. marta 2004. majku je videla poslednji put. Na ulici ispred zgrade nemiri su se nazirali, počinjala pucnjava, majka joj je rekla da uzme brata i da idu kući.

- Mi smo otišli kod komšije. Majka se vratila kući, stala je pored prozora, ni na terasu nije izašla, kad ju je pogodio metak... Onako ranjena, krvava, uspela je da izađe na hodnik, tu je pala, komšije su priskočile da joj pomognu, nije joj bilo spasa - priča Eleonora.

A za onog koji je ubio njenu majku kod Eleonore ni reč mržnje. Ćutnja i pitanje.

- A kako bi njemu bilo da je njegovu majku neko ubio tog dana, kako bi se on osećao da mu je neko ubio majku, a on ostao siroče sa četiri ili devet godina - pita Eleonora.

I jedva pristane da pomene - teško živi sa decom, suprug radi privatno, bez stalnog je zaposlenja, ona je nezaposlena, prihodi slabi.

Izrešetane zgrade

Samo pedesetak metara dalje, istog dana, u nekoliko minuta razmaka, ubijen je komšija Tučevih, inženjer Borivoje Spasojević (63), koji u životu ni mrava nije zgazio. I Borivojev sin Dragan kaže da mu svaki mart iznova donese tugu, sećanje na poslednji razgovor sa ocem, živu sliku oca kako odlazi na posao, dogovor da se istog dana vide kasnije, da popiju pivo...

- Otišao je na posao u „Trepču“, gde je proveo radni vek. Kada je čuo da su počeli nemiri, verovatno je krenuo prema kući, a kud bi drugo, upucan je hicem iz snajpera u Kolašinskoj ulici, na desetak metara od stana... Hitac je došao ili iz pravca naselja Tri solitera ili s one strane Ibra... Ubili su ga ni kriva ni dužna, na pravdi boga - kaže Dragan.

Zgrada u kojoj su živeli Tučevi, kao i okolne zgrade - izrešetane su, sem dvoje mrtvih, na ulici je bilo još nekoliko desetina povređenih.

- Da je neko odgovarao za smrt mog oca, nije... Istražni tim Unmika, stekao sam utisak, više je zanimalo otkud je moj otac bio na ulici nego ko ga je ubio, i to snajperskim hicem - priča Dragan.

Borivoje je mogao, ali nije hteo da ode iz Mitrovice. Kao vrstan inženjer mogao je u Nemačku sa porodicom, nije hteo ni da čuje. Ovo je njegov grad, Spasojevići su u Mitrovici starosedeoci.

- Žal ostaje, duboka tuga u srcu što nije doživeo moje venčanje, rođenje unuke, što nije dosanjao taj san - kaže Dragan.

I odgovor na pitanje otkud Borivoje na ulici tog dana je jednostavan:

- Kad dođu teški trenuci, nisu ljudi odavde bežali ka Zvečanu, naprotiv, išli su ka mostu, ka Ibru, da brane svoj grad, svoje kuće, žene i decu. Da nije tako bilo, ne bismo mi danas ovde sedeli i razgovarali - veli Dragan.

Mitrovica - poprište velikih sukoba

Okršaji oko mosta

l Mitrovica je 17. i 18. marta bila poprište najžešćih napada na Srbe severno od Ibra. Glavni most blokiran je od strane međunarodnih snaga još 16. marta uveče, odmah po saopštenju albanskih medija o utapanju trojice albanskih dečaka u selu Čabra, desetak kilometara uzvodno od Mitrovice. Narednog dana, nekoliko stotina Albanaca, među kojima je bilo i naoružanih vatrenim oružjem, krenuli su preko mosta ka severnom delu grada, probili barikadu, sukobili se sa pripadnicima Unmik policije... Počelo je komešanje, sukobi sa grupama Srba, koji su se trudili da odbrane svoj deo grada. Pripadnici Unmik policije upotrebili su suzavac, šok-bombe, gumene metke... Oko 12 počela je pucnjava iz vatrenog oružja, posebno iz pravca naselja Tri solitera. Oko 14 sati ubijeni su Borivoje Spasojević i Jana Tučev, jedan Unmik policajac je ranjen. Tek po podne međunarodne snage uspostavile su red oko mosta. Sukoba je bilo i sledećeg dana.

Zoran Šaponjić

NE PROPUSTITE SJAJAN POKLON UZ KURIR! UZ KUPLJENE NOVINE DANAS VAS ČEKA POKLON MAGAZIN!

Kurir danas svim čitaocima poklanja magazine!

Ukoliko ste strastveni čitalac naših magazina, verujemo da će vas ovaj poklon obradovati! Uz dnevno izdanje novina Kurir čeka vas jedan od magazina. Da li je to Elle, Sensa, Lepa i srećna ili možda National Geographic, na vama je da izaberete.