Medlin Olbrajt, prva žena državni sekretar SAD, koja je danas umrla, bila je jedna od perjanica zločinačke NATO agresije na SR Jugoslaviju.
Uz Bila Klintona, Džejmija Šeja, Veslija Klarka, Ričarda Holbruka, Havijera Solane, Tonija Blera i ostalih lidera zločinačke NATO armade, Medlin Olbrajt bila je jedna od najradikalnijih pristalica besomučnog bombardovanja naše zemlje
Ona nikada nije krila svoju pristrasnost prema Kosovu i Metohiji i Albancima koji na njemu žive, dok je s druge strane nebrojeno puta kritikovala našu zemlju, narod, ponašanje.
Ipak, iako se stiče utisak da su joj Srbi najveći neprijatelji, kao mala je živela upravo u Beogradu.
Olbrajt je rođena kao Marija Jana Korbelova u Pragu, 15. maja 1937. godine Ime je dobila po tetki, ali ono se nije dugo zadržalo jer ju je baka prozvala Medlin, da bi je svi, dok je bila mala, zvali Medlenka.
Kako bi izbegli progone i zaštitili se, roditelji Medlin Olbrajt prešli su u rimokatoličku veru, u kojoj je i ona sama odgajena i vaspitana. Tvrdi da je za svoje jevrejsko poreklo doznala tek kada je odrasla, mada je to detalj njene biografija u koji mnogi ne veruju.
Josef Korbel, otac Olbrajtove, bio je ataše za štampu pri ambasadi Čehoslovačke u Beogradu, pa je prvu godinu života Marija Jana provela u glavnom gradu Jugoslavije.
Pošto se bojao komunističke indoktrinacije otac je nije slao u naše državne škole, već su je podučavale guvernante, a nešto kasnije poslao ju je u internat za devojke u Ženevi. Tada je i ime zvanično promenila u Medlin, francusku verziju češkog nadimka Medlinka, koji joj je nadenula baka.
Kao dete ambasadora, Medlin Olbrajt živela je u prostranoj kući, na Bulevaru kralja Aleksandra, svega nekoliko stotina metara od Narodne skupštine. Živeli su u trospratnici - samo u prizemlju bile su službene prostorije - i imali batlera, šofera, kuvara i nekoliko kućnih pomoćnica.
“Moj je otac razvio veliku ljubav prema Srbima i drugim Jugoslovenima, ali je očajavao zbog njihove nemogućnosti da žive zajedno”, piše u “Praškom proleću” njenoj autobiografiji.
Zbog problema nastalih u Čehoslovačkoj 1938. Korbel je znao da mora da se dohvati Londona, pa se obratio svojim beogradskim prijateljima. Preko njih - najverovatnije uz obilatu pomoć Vladimira Ribnikara - čitava porodica dobila je vize, i to na osnovu potvrde koja je stigla iz Srbije: da je Josef Korbel dopisnik ne jednog, već dva jugoslovenska časopisa, i da je dobio specijalni zadatak, da izveštava iz Ujedinjenog Kraljevstva.
Oni su se vratili u Beograd ponovo, posle rata, u kome su ostali do 1948. kada je njen otac, kao poznati antikomunista, povučen s položaja, a iste godine porodica emigrira u SAD.
Njen boravak u Beogradu, seća se, bio je velika avantura, mada se ponekad osećala usamljenom. Možda i tu, u tim dugim danima koje je provodila sama u zgradi ambasade, leži koren netrpeljivosti prema Srbima?
Ona takođe nije krila ni razočarenje što naš narod nije uspeo da se izbori sa komunizmom i često je to, ranijih godina, isticala kao našu manu - da nismo dovoljno dosledni i istrajni u određenim borbama.
Ipak, u godinama provedenim u Americi kao da je zaboravila period proveden u Beogradu i kao da je zaboravila svu pomoć Srba njoj i njenoj porodici - "okrenula je ploču" i postala jedan od najodgovornijih ljudi za prolivenu krv u našoj zemlji tokom zločinačke NATO agresije 1999. godine.
Ona je, svojevremeno, podržala hrvatsku genocidnu akciju "Oluja" a vrhunac je dostigla 1999. godine kada je bila glavna figura odgovorna za strahote kroz koje je prošao srpski narod tokom četiri meseca bombardovanja zemlje.
Ona se žučno zalagala za što jače bombardovanje, a mnogi u svetu su, iznenađeni tom njenom neobjašnjivom željom za razaranjem naše zemlje, i energijom sa kojom je pristupala ovoj akciji, bombardovanje nazvali "Medlin rat".
Imala je ključnu ulogu i u pregovorima u Rambujeu kada je praktično presekla pregovore, obećavši Albancima referendum za tri godine, a Srbima čuveni Aneks B, za koji su i strani političari govorili da je predviđao okupatorski status za Jugoslaviju.
Poslednji direktni napad na Srbiju bio je pre nekoliko godina prilikom promocije njene knjige "Praško proleće" u Americi, kada su joj izvesni češki aktivisti prišli i pokazali sliku ranjenih i mrtvih Srba tokom NATO okupacije naše zemlje. Njena reakcija iznenadila je mnoge:
"Ah, odvratni Srbi. Marš napolje, izbacite ih napolje" urlala je na aktiviste kao i na obezbeđenje.
Kao zahvalnost za podršku koju im je pružala, Albanci su Medlin Olbrajt podigli spomenik u Prištini, čijem je otkrivanju i sama prisustvovala.
Kurir.rs/Mondo
NE PROPUSTITE
Bonus video:
