Srbija intenzivno pokušava da reši situaciju koja odlukom EU nastaje 15. maja, a koja će praktično obustaviti rad Naftne industrije Srbije (NIS), kompanije u većinskom vlasništvu ruskog "Gasprom njefta", i zavrnuti nam ventile na uvoz nafte iz Rusije. Rešenje za izbegavanje ove restrikcije jeste ili promenjena odluka EU i izuzimanje naše zemlje iz toga, ili preuzimanje većinskog paketa u NIS od ruskog partnera, što sagovornici Kurira vide kao jedini izlaz u globalnom ekonomskom ratu koji prati i onaj oružani na tlu Ukrajine.
Pričamo s Rusijom i EU
Predsednik Aleksandar Vučić je potvrdio da Srbija razgovara s ruskim partnerima o otkupljivanju NIS, jer mora da obezbedi naftu.
- Postavlja se pitanje dovoda nafte. Kako ćemo preko JANAF ako Hrvati budu poštovali odluku EU, a ona se u međuvremenu ne promeni i mi ne budemo izuzeti? Rešavaćemo taj problem i s Hrvatima, ali i zajedno i sa EU... Od 15. maja ne možemo da uvozimo naftu ukoliko se nešto ne promeni - izjavio je Vučić za RTS.
Na direktno pitanje da li će Srbija otkupiti NIS od Rusa, on je rekao:
- Razgovarali smo s ruskim partnerima i o tome, jer mi moramo da imamo nafte dovoljno za našu zemlju.
Lider za sektor energetike i resursa u kompaniji "Dilojt" Željko Marković kaže za Kurir da je jedini način da NIS, nakon 15. maja, nastavi dosadašnje poslovanje - da država Srbija preuzme većinsko vlasništvo.
- Kada bi NIS bio srpski, ne bi bilo nikakvih prepreka da se nastavi poslovanje kompanije. Kada krenete da tražite i neke druge puteve, opet zavisite od toga da li će neko da zaustavi neku cisternu ili voz i kaže: "Ne može dalje, jer je to roba koja je namenjena ruskoj kompaniji". Po meni, jedini način da se obezbedi poslovanje, da snabdevanje ide nesmetano i da se izbegnu nestašice nafte jeste da država preuzme većinski paket - objašnjava on.
Izvodljivo
Govoreći o načinu na koji bi to moglo da se realizuje, Marković kaže da to znaju dve strane.
- Ne znamo šta traži Srbija, a šta Rusi, ali u svakom slučaju, ukoliko ne mogu da se dogovore, onda bi mogao da se donese i neki zakon, leks specijalis, kojim bi se nacionalizovao deo u vlasništvu "Gasprom njefta", čime bi se praktično preuzelo vlasništvo, a posle bi se, kada prođu sankcije, verovatno nekom restitucijom to vraćalo. Sve u svemu, postoje različite varijante, ali to je moguće izvesti. Recimo, EU zemlje, u skladu s tumačenjem sankcija, ne bi ni mogle da otkupe većinski paket, jer bi time omogućile Rusima da zarade i kršile bi sankcije - naglašava naš sagovornik.
Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović kaže za Kurir da je ovo političko pitanje na koje jedino mogu odgovoriti dve strane - "Gasprom njeft", kao većinski vlasnik NIS, i država Srbija, kao potencijalni kupac većinskog dela.
- Jedino što mi kao Udruženje možemo da kažemo o čitavoj situaciji sa uvozom nafte jeste da se nadamo da će biti pronađeno rešenje da se nastavi s preradom nafte u Rafineriji Pančevo. Ne aludiramo pritom koje rešenje će se pronaći. Jer biće veoma teško nadoknaditi ono što ta rafinerija proizvodi, kao dominantan snabdevač tržišta - objašnjava Mićović.
Lična karta NIS
Rusi drže 56,15 odsto
Od 2008. godine ruski "Gasprom njeft" je vlasnik 56,15 odsto NIS, a udeo države Srbije je 29,87 odsto. Ostatak pripada građanima, zaposlenima, bivšim zaposlenima i drugim manjinskim akcionarima. Osim naftnih i gasnih nalazišta, Rafinerije nafte Pančevo i skladišta, NIS u Srbiji poseduje i mrežu benzinskih pumpi. NIS na tržištu Balkana upravlja mrežom od više od 400 benzinskih stanica u dva brenda - NIS Petrol i premijum brend Gasprom. Dovod sirove nafte u Srbiju vezan je za Jadranski naftovod, kompaniju za transport sirove nafte u Hrvatskoj. Ova firma upravlja sistemom za transport nafte JANAF, koji je deo Adrija naftovoda. JANAF upravlja naftnim terminalom Luke Rijeka u Omišlju na ostrvu Krk. Hrvatska, kao deo EU, moraće da sprovodi odluke Unije u vezi sa najavljenim zavrtanjem ruske nafte za kompanije u ruskom vlasništvu, što je trenutna situacija u NIS.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
