Evropska politička zajednica, za čije se formiranje zalaže predsednik Francuske Emanuel Makron, bila bi otvorena za evropske države koje dele zajedničke demokratske vrednosti, bez obzira na to da li su članice Unije ili ne, i ne bi predstavljala zamenu za proces proširenja niti za postojeće panevropske organizacije i procese saradnje, navodi se u nezvaničnom francuskom dokumentu u čiji je sadržaj agencija Beta juče imala uvid.
Jačanje veza
Evropska politička zajednica, kako se predlaže, imala bi formu lagane pravne strukture s mogućnošću odlučivanja, uz poštovanje autonomije odlučivanja EU i svake države članice, i sastajala bi se nekoliko puta godišnje na nivou šefova država ili vlada kao i na ministarskom nivou.
To ne bila alternativa članstvu u EU, ni zamena za proces proširenja, već naprotiv, jer bi evropskim državama koje žele da se pridruže Uniji omogućila jačanje veza s državama članicama EU pre pristupanja kako u političkom smislu, tako i u smislu pratećeg učešća u određenim politikama EU, uključujući, gde je to prikladno, postepenu integraciju u unutrašnje tržište EU, pojašnjava se u francuskom predlogu.
Evropska politička zajednica bi ojačala političke, ekonomske, kulturne i bezbednosne veze između svojih članica i to bi predstavljalo forum za koordinaciju, donošenje odluka i projekte saradnje kako bi se na konkretan način odgovorilo na izazove s kojima se suočavaju sve zemlje na evropskom kontinentu: pitanja spoljne i bezbednosne politike, klimatske promene i snabdevanje energijom i drugim sirovinama, prehrambena bezbednost, razvoj infrastrukture i međusobno povezivanje, mobilnost, migracije, borba protiv organizovanog kriminala, odnosi s drugim geopolitičkim akterima.
U tekstu se navodi i da zajednica ne bi predstavljala zamenu za Savet Evrope, OEBS ili transatlantske odnose.
Zbijanje redova
Spoljnopolitički komentator Politike Boško Jakšić ocenjuje da je Makronova inicijativa u funkciji zbijanja redova kako unutar EU, povodom rata u Ukrajini, tako i na periferiji Unije, odnosno zapadnom Balkanu.
- Očigledno je procena da u ovom trenutku nije dovoljno samo ekonomsko zbližavanje regiona sa EU, već se traži politička homogenizacija. Otuda taj predlog koji predviđa da se zapadni Balkan čvršće veže za Uniju po dva koloseka. I po ekonomskom, odnosno finansijskom, ali i političkom - kaže Jakšić.
Dodaje da politički deo podrazumeva usklađivanje u vladavini prava, ljudskih sloboda, slobodi medija, ali i usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
- Evropska politička za- jednica predstavljala bi i dodatni kriterijum za članstvo u EU. Onaj ko ne prođe političke kriterijume, odnosno ne uskladi ih u što većoj meri sa EU, nema šanse da uđe u EU. To bi bio još jači filter - kaže Jakšić i zaključuje da ovom inicijativom Makron u stvari radi u interesu onih koji se protive proširenju EU.
Boško Vukčević
