Najnovije vesti

EKSKLUZIVNO! STOLTENBERG ZA KURIR: Rusija namerno pogoršala krizu hrane i energenata! Mora da prekine rat i povuče se iz Ukrajine
Foto: NATO

intervju

EKSKLUZIVNO! STOLTENBERG ZA KURIR: Rusija namerno pogoršala krizu hrane i energenata! Mora da prekine rat i povuče se iz Ukrajine

Politika
08:47h

Naš stav o ratu u Ukrajini je od samog početka jasan i dosledan, a potvrdili smo ga na istorijskom samitu lidera NATO u Madridu održanom pre samo nekoliko nedelja. Rat koji je predsednik Rusije Vladimir Putin započeo protiv Ukrajine razbio je mir u Evropi i doveo do najveće bezbednosne krize u Evropi od Drugog svetskog rata. Užasavajuća okrutnost Rusije izaziva nesagledivu ljudsku patnju. Rusija snosi potpunu odgovornost za ovu humanitarnu katastrofu. Pored toga, Rusija je namerno pogoršala krizu hrane i energenata, što pogađa milijarde ljudi širom sveta. Članice NATO blisko sarađuju kako bi podržale međunarodne napore da se omogući izvoz pšenice iz Ukrajine i ublaži globalna kriza gladi. Rusija mora odmah prekinuti ovaj rat i povući se iz Ukrajine.

Tako, u ekskluzivnom intervjuu za Kurir, generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg komentariše ruski napad na Ukrajinu, koji je otpočeo pre više od 150 dana.

NATO je, dodaje Stoltenberg, na brutalnu rusku invaziju Ukrajine odgovorio snagom i jedinstvom, pružanjem podrške Ukrajini i, istovremeno, unapređenjem kolektivne odbrane i odvraćanja NATO, kako bi se sprečila svaka dalja eskalacija trenutnog konflikta van Ukrajine.

- U Madridu smo jasno stavili do znanja da Ukrajina može da se osloni na našu kontinuiranu podršku - ističe prvi čovek najvećeg vojnog saveza na svetu.

Jens Stoltenberg
Jens Stoltenbergfoto: NATO

Na kakvu tačno podršku može da računa Ukrajina?

- Saveznici će nastaviti da daju značajnu vojnu i finansijsku pomoć. NATO će pružiti sveobuhvatan paket pomoći, koji uključuje sredstva bezbedne komunikacije, gorivo, medicinske zalihe i zaštitne prsluke, opremu protiv mina, hemijskih i bioloških pretnji, kao i stotine prenosivih sistema protiv bespilotnih letelica. Dugoročno gledano, pomoći ćemo Ukrajini da pređe sa opreme iz sovjetske ere na modernu opremu NATO, da unapredi interoperabilnost, kao i da dodatno ojača svoje odbrambene i bezbednosne institucije. Lideri NATO su se u Madridu takođe dogovorili o suštinskom povećanju naše odbrane i odvraćanja u cilju pružanja odgovora na novu bezbednosnu realnost. To će podrazumevati jačanje naše prve linije odbrane, unapređenje borbenih grupa u istočnom delu NATO, kao i povećanje broja pripadnika snaga za brzi odgovor na preko 300.000. Takođe ćemo osnažiti našu sposobnost za pružanje pojačanja, između ostalog povećanjem količina unapred raspoređene opreme i vojnih zaliha. Povećaćemo sposobnost raspoređivanja snaga na prvoj liniji, poput protivvazdušne odbrane, ojačaćemo komandu i kontrolu i unaprediti planove odbrane, uz snage koje su unapred određene za odbranu konkretnih saveznika.

Rekli ste da je samit NATO u Madridu bio istorijski i transformativan. Po čemu je to bio istorijski samit, te koje su to ključne odluke?

- Naš skorašnji samit u Madridu je uistinu bio istorijski i transformativan. To je potvrđeno značajnim brojem odluka donetih kako bi se osiguralo da NATO ostane na visini zadatka u ovom izazovnom i složenom međunarodnom bezbednosnom okruženju. Kao što sam već rekao, naši lideri su se dogovorili o suštinskom povećanju sposobnosti NATO za odbranu i odvraćanje.

Drugo, dogovorili su se da više ulažu u odbranu i povećaju zajedničko finansiranje saveza.

Treće, našim najbližim partnerima, Finskoj i Švedskoj, upućen je poziv da se pridruže NATO. To je istorijska odluka, kako za Finsku i Švedsku, tako i za NATO i našu zajedničku evroatlantsku bezbednost. Ambasadori država članica pri NATO su 5. jula potpisali protokole o pristupanju za obe zemlje u prisustvu ministra spoljnih poslova Finske Peke Havista i ministarke spoljnih poslova Švedske An Linde.

Četvrto, saveznici su se složili o dugoročnoj podršci Ukrajini unapređenim sveobuhvatnim paketom pomoći. Pored toga, dogovorili su se da povećaju političku i praktičnu podršku našim drugim partnerima, među kojima su Bosna i Hercegovina, Gruzija i Republika Moldavija, kako bismo im pomogli da izgrade svoje sposobnosti i ojačaju svoju otpornost.

Lideri NATO su takođe usvojili novi Strateški koncept NATO. Ovaj dokument predstavlja smernice za NATO u svetu povećane opasnosti i konkurencije. On definiše pristup NATO u pogledu Rusije, kao i u drugih izazova, među kojima su terorizam, sajber i hibridne pretnje. Prvi put se bavi i izazovima koje predstavlja Kina.

Lideri NATO su se sastali s ključnim partnerima da bi razmatrali globalne izazove, te su partneri iz Indo-pacifičkog regiona - Australija, Japan, Novi Zeland i Južna Koreja prvi put učestvovali na jednom samitu NATO. Najzad, saveznici su se ponovo obavezali na borbu protiv terorizma i razmatrali odgovor NATO na pretnje i izazove sa Bliskog istoka, iz Severne Afrike i Sahela.

Nedavni samit NATO u Madridu
Nedavni samit NATO u Madridufoto: NATO

Šta konkretno za NATO i međunarodnu bezbednost znači članstvo Švedske i Finske u Alijansi?

- Finska i Švedska će dati snažan i značajan doprinos našem savezu. Naše snage su već interoperabilne. One se obučavaju, vežbaju i učestvuju zajedno već dug niz godina - u našim bivšim misijama ISAF i "Odlučna podrška" u Avganistanu, kao i u okviru mirovne misije Kfor i savetodavne misije NATO u Iraku. Sa Finskom i Švedskom delimo iste vrednosti i suočavamo se sa istim izazovima, kako u Baltičkom moru, tako i šire. Kao što sam već rekao, brutalna invazija Rusije na Ukrajinu je razbila mir u Evropi. Zato je važno da svi stojimo ujedinjeni u ovom opasnom istorijskom trenutku.

Bezbednost Finske i Švedske je značajna za naš savez, što uključuje i period tokom procesa ratifikacije njihovog članstva u parlamentima država članica. Mnogi saveznici su već iskazali jasnu podršku bezbednosti Finske i Švedske, a NATO je povećao prisustvo u regionu, između ostalog kroz intenziviranje vežbi. Od sada će Finska i Švedska imati status "zvanica" i učestvovaće u našim razgovorima.

Kroz upućivanje poziva Finskoj i Švedskoj, još jednom smo pokazali da su vrata NATO otvorena. Proširenje NATO u periodu od nekoliko decenija predstavlja istorijski uspeh, koji je pomogao da se širom Evrope utvrde mir, stabilnost, prosperitet i demokratija.

Kako vidite trenutne odnose NATO i Srbije, koja je vojno neutralna?

- NATO i Srbija su bliski i dugoročni partneri. Naše partnerstvo se zasniva na političkom dijalogu i praktičnoj saradnji, uz potpuno poštovanje proklamovane politike vojne neutralnosti Srbije.

Naš politički dijalog se odvija u različitim formama. Od mog kontakta s predsednikom Vučićem i drugim političkim liderima, preko redovne interakcije između zamenika pomoćnika generalnog sekretara Havijera Kolomine i šefa naše Vojne kancelarije za vezu u Beogradu, brigadnog generala Antonela Mesenija Canitija i odgovarajućih srpskih partnera, do dobro uspostavljenih veza između komandanta Kfora i načelnika Generalštaba Vojske Srbije generala Milana Mojsilovića.

Stoltenberg i Vučić
Stoltenberg i Vučićfoto: NATO

U čemu se sve ogleda saradnja NATO i Srbije?

- Naša praktična saradnja pokriva više oblasti i oblikovana je na način koji najviše odgovara konkretnim potrebama i interesima Srbije. Na primer, radili smo zajedno kako bismo bili spremniji za vanredne situacije poput poplava i šumskih požara. Pomažemo Srbiji na reformama njenih bezbednosnih snaga i institucija. NATO obučava srpske vojnike za mirovne misije. Pored toga smo uložili milione evra kako bismo pomogli Srbiji da uništi stotine tona zastarele municije.

Isto tako, imamo dugoročnu naučnu saradnju sa Srbijom kroz naš program Nauka za mir i bezbednost, što uključuje saradnju u domenima energetske i ekološke bezbednosti, borbe protiv terorizma i sajber-odbrane. Srbija je nedavno učestvovala u važnoj vežbi za borbu protiv terorizma u Rimu, čiji je cilj bio testiranje našeg kapaciteta za zajednički rad na detektovanju i demontiranju improvizovanih eksplozivnih naprava. Srbija i NATO su takođe radili zajedno na obučavanju vojnih lekara iz Iraka.

Cenimo blisko partnerstvo koje imamo sa Srbijom. Možemo imati jake odnose s partnerima - kao npr. Austrijom i Švajcarskom - a da oni nisu članice. U potpunosti poštujemo njihovu odluku da se ne pridruže NATO, kao što poštujemo odluke drugih zemalja da se pridruže.

O ambicijama Kosova i bezbednosti zapadnog Balkana

Balkan nam je važan, želimo mir, podržavamo dijalog Beograda i Prištine pod okriljem EU

Kako komentarišete ambicije Kosova da se učlani u EU i NATO? I koji je stav NATO u pogledu bezbednosti zapadnog Balkana, naročito imajući u vidu posledice tekućeg rata u Ukrajini na regionalnu stabilnost?

- U novom Strateškom konceptu NATO odobrenom na samitu u Madridu još jednom je istaknut strateški značaj zapadnog Balkana za naš savez. Imajući to u vidu, ambasadori država članica, kao i NATO partnera koji doprinose svojim snagama misiji Kfor, nedavno su posetili Tim za savetovanje i vezu na Kosovu Kfora i NATO.

Ova poseta je bila veoma značajna i pravovremena i predstavljala je korisnu priliku da ponovo potvrdimo našu posvećenost bezbednosti Kosova i stabilnosti u celom regionu. Prema mandatu koji proističe iz Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 iz 1999. godine, Kfor nastavlja da pruža sigurno i bezbedno okruženje i garantuje slobodu kretanja za dobrobit svih zajednica na Kosovu, kroz blisku saradnju sa akterima među kojima su Ujedinjene nacije, Misija Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu (Euleks), bezbednosne organizacije na Kosovu, kao i Vojska Srbije. Bilo koje promene u pogledu brojnog stanja Kfora će se zasnivati na uslovima na terenu, a ne na unapred definisanim rokovima.

NATO će nastaviti da promoviše stabilnost, bezbednost i saradnju u regionu, uključujući svakodnevnu delatnost Kfora, našeg štaba u Sarajevu, i naše kancelarije u Beogradu.

Kfor
foto: Filip Plavčić

Naša saradnja sa Evropskom unijom i drugim partnerima s kojima delimo vrednosti ostaje od ključnog značaja i nastavićemo da radimo zajedno na očuvanju stabilnosti i pružanju podrške reformama u regionu, zato što su bezbednost i stabilnost na zapadnom Balkanu važni za NATO i za mir i stabilnost u Evropi. NATO u potpunosti podržava dijalog Beograda i Prištine pod okriljem Evropske unije, jer je normalizacija odnosa Beograda i Prištine jedini način za nalaženje rešenja koje uvažava prava svih zajednica i koje može dovesti do trajnog mira.

Kao što su lideri NATO ponovili u Madridu, vrata NATO ostaju otvorena. Kriterijumi za članstvo u NATO su jasno navedeni u članu 10. Severnoatlantskog sporazuma, a odluke o članstvu u NATO donosi Severnoatlantski savet na osnovu konsenzusa.

Boban Karović

Bonus video:

UŽIVO 100. DAN RATA U UKRAJINI Stoltenberg: NATO neće diktirati Ukrajini kako da pregovara
00:35

UŽIVO 100. DAN RATA U UKRAJINI Stoltenberg: NATO neće diktirati Ukrajini kako da pregovara

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja
track