BEOGRAD - U slobodno vreme rešava sudoku, čita knjige, svaki dan prošeta barem sat vremena i viđa se s prijateljima jer je dosada za nju strana reč.
Ukupno je radila 41 godinu, a od toga čak 30 godina predavala. Sad je u zasluženoj penziji i kaže da je zdravlje dobro služi.
"Već 26 godina sam izvorni vegetarijanac i strogo se pridržavam dijete po krvnim grupama i ne žalim se, imam energije, a i dovela sam kilažu u red. To mi mnogo pomaže da i dalje budem aktivna i fizički i duhom - rekla je početkom januara za Republiku.
Kao funkcionerka Socijalističke partije Srbije i ministarka za manjinska prava u tadašnjoj saveznoj vladi SRJ iz politike se povukla posle 5. oktobra, a u penziju je otišla sa katedre Fakulteta pedagoških nauka u Jagodini i to posle više od četiri decenije rada.
Ime dobila po mami daktilografkinji
Rođena je 1952. kraj Segedina, ime je dobila po mami daktilografkinji, a u njenoj porodici bilo je Mađara, Jevreja, Hrvata, Slovaka, ali se ona izjašnjavala kao Mađarica. Nakon 2000. godine krenula je da radi kao profesor, a 2015. je penzionisana, međutim karijeru je nastavila kao profesor u Mađarskoj.
Penzionerske dane provodi dinamično, stalno putuje u Budimpeštu i Dablin jer joj u tim gradovima žive ćerka i sin s porodicama.
Iako je menjala boju kose, ostala nam je u pamćenju kao plavuša vedrog duha, koja je i te kako umela da podigne atmosferu u televizijskim emisijama u kojima je gostovala. Za razliku od većine tadašnjih kolega, stegnutih političara, bila je neposredna, umela je da se našali i da zapeva, a nije prezala od iskrenih odgovora kad je reč o pitanjima iz privatnog života.
Mnogi su je u ono vreme zvali Slobina i ministarka s najboljim nogama!
Na konferenciju auto-stopom umesto ministarskom limuzinom
Devedesetih je svojom pojavom odudarala od uštogljenih jednobojnih sakoa i kravata i smatrala se za osveženje na političkoj sceni, a, tokom ministarskih dana našla se u nekoliko neuobičajenih situacija. Ona je za Kurir pre dve godine pričala o događajima koje pamti iz doba dok je još bila ministarka za ljudska i manjinska prava.
- Na sednice vlade sam dolazila kolima iz Subotice. Tada još nije bilo auto-puta do Beograda, pa smo išli preko Fruške gore, starim putem. Bila je zima, zaleđen put, i naš auto sklizne u jarak. Tada nije bilo mobilnih telefona, morali smo da čekamo pomoć. Prolazilo je vreme, već je bilo 11 sati, a ja sam imala zakazanu konferenciju za štampu u 12. Kako pomoć nije stizala, stala sam na put, podigla palac i otišla stopom u Beograd i - stigla na vreme - kaže Margit.
Ovo se, naravno, brzo pročulo. Kada je do vozača na Fruškoj gori stigla pomoć u pratnji policije, pitali su ga: "Gde ti je ministar?!". On se okretao oko sebe i zbunjeno rekao da ne zna. Izgrdili su ga, kako kaže, pošteno.
Jednom prilikom čak je ispričala i anegdotu iz tadašnje vlade.
"Kada sam bila u vladi, nisam imala obezbeđenje. Bio je tu samo vozač koji mi je rekao da u slučaju neke nevolje on beži, kao i da je zadužio samo automobil, ne i ministra", otkrila je tada.
Ona je potom objasnila da je trebovala jedan pištolj, ako joj zatreba za "ne daj Bože" i za samoodbranu, međutim, kako kaže, niko je nije naučio kako da rukuje njime.
"Ja sam pištolj nosila neko vreme u torbi, ali kako je bio težak, u jednom trenutku sam prestala da ga nosim sa sobom", ispričala je ona. Nakon promena 2000. godine, svi predstavnici vlade koji su trebovali oružje su pozvani da ga vrate.
"Ja sam došla kod tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Zorana Živkovića, vratila pištolj i rekla mu da je on jedini muškarac koji je uspeo da me razožura", rekla je kroz smeh gostujući u jednoj emisiji.
Znate li o kome je reč? O Margit Savović...
Prema njenim skorašnjim fotografijama koje se mogu videti na mrežama, za Margit vreme kao da je stalo pa izgleda gotovo isto kao iz vremena kad se bavila politikom.
Slika od pre mesec dana
Pre dvadesetak godina je u raznim intervjuima izjavljivala da nema mađarske krvi, ali da se svi u porodici izjašnjavaju kao Mađari.
Fotografija od pre godinu i nešto
Kao dete, mama ju je štedela kućnih poslova da bi Margit mogla da se posveti učenju i iškoluje.
"Ponekad mi je vrlo neprijatno što moram da branim srpski narod, ali osećam da mu se čini velika nepravda... Mnogi me smatraju velikosrpkinjom, ali mene to ne pogađa, ja sam samo duboko solidarna s onima kojima se čini nepravda", govorila je pre dvadeset i više godina.
Crnogorska snajka
U Suboticu je došla na Višu pedagošku ne znavši ni reči srpskog pa je ispite polagala na mađarskom. Upoznala je Slobodana Savovića iz Velikog Gradišta, poreklom iz Crne Gore, i postala crnogorska snaja. Diplomirala je 1984, rodila ćerku Anđelku i sina Marija.
Svojevremeno je pričala da je ustajala u četiri ujutru, malo peglala, malo spremala doručak, pa pisala doktorat, u sedam je već putovala s Palića u Beograd i doktorirala 1995.
U tadašnje vreme govorila je da voli da pešači, a kad je neraspoložena i da vozi pa joj je posle 200-300 kilometara mnogo bolje. Krajem devedesetih volela je da nosi ljubičasto i crno, a na komplimente da lepo izgleda odgovarala je rečima: "Ne, ja sam pametna".
Kurir.rs/Wikipedia/Republika/Facebook
NE PROPUSTITE
