BIO NA ČELU SFRJ, IMAO VIŠE DŽEMPERA I OD MARKA MARKOVIĆA: Ovako sad izgleda Vasil Tupurkovski, otkrio i da li se čuje s Vlasijem

* Sloba je na sastanku u Ohridu rekao: Braćo Makedonci, ako idete, idite!

On je u intervjuu za Kosovo onlajn istakao i da je svima potreban mir, zbog čega političari na obe strane moraju da budu „na nivou“, svesni da ne mogu stalno sve da odbacuju ili da insistiraju samo na svojim stavovima.

U razgovoru se prisetio i odnosa sa drugim članovima Predsedništva SFRJ, i sa Josipom Brozom Titom, a objasnio je i kako je postao „modna ikona“ bivše Jugoslavije, prepoznatljiva po džemperima.

Niste aktivni u politici više od 15 godina. Bili ste učesnik događaja u vreme raspada Jugoslavije. Kako vam danas izgledaju političke i ekonomske prilike u zemljama na prostoru bivše SFRJ, da li smo svi mogli da prođemo bolje ili možda i lošije?

Morali smo mnogo bolje da prođemo, ali mi očito nismo bili spremni za to, nego smo dobili novu situaciju koju nismo iskoristili. To je moj zaključak. Sve države su mogle bolje da prođu, jer je otvorena nova faza u našoj istoriji. Došli su novi ljudi, relativno mladi i ja sam mislio da mi možemo da napravimo nešto za naše zemlje. Tako sam se ja borio da Makedonija postane nezavisna, svoja i verovao sam da to može da bude samo u korist Makedonije. Ali, nije ispalo tako. Nažalost, nije. Dobro se sećamo šta je bilo, kako je bilo, kakve smo prilike imali u toj zemlji, šta se izrodilo iz svega toga, tako da ja uopšte nisam srećan sa razvojem situacije u našim zemljama, a pre svega govorim o Makedoniji.

O rasturanju Jugoslavije

Govorili ste ranije često o štetnoj ulozi velikih zapadnih sila u rasturanju Jugoslavije, kako vidite njihovu ulogu danas u državama koje se sada vode kao Zapadni Balkan?

Mi smo verovali da možemo da gradimo velike odnose sa velikim silama, a nismo velike sile. Tu smo prvu grešku napravili. Morali smo mnogo više ineteresa da položimo u suverenitet naših zemalja, u sopstveni suverenitet i da tako gradimo pozicije koje su respektovane i mogu da prođu i kod velikih sila. Mislim da oni veruju da smo mi zemlje koje nemaju veliki kapacitet, da moramo da slušamo, takav je odnos velikih sila prema nama. Makedonija ima poseban odnos sa SAD, i sve ostale republike, ali ja nemam utisak da mi možemo da kažemo njima šta je nama dobro, šta zavisi samo od nas, koliko mi možemo da doprinesemo tome... Imam utisak da oni moraju da nas tretiraju kao slabiće i nesposobne da vodimo našu vlastitu politiku.

Može li to da se promeni?

To bi moglo da se promeni. Ja ne ne verujem da oni žele da ovde diriguju našim životima. Ne verujem, ali oni bar, što se tiče naših strateških odnosa, moraju da veruju da ovde imaju strateške partnere, da mi možemo nešto da uradimo. Na makedonskom primeru - naša situacija je sada veoma teška, tako da i narod zahteva da neko dođe i reši naše probleme, ili da pomogne u tome. Ne verujemo sami sebi. I to nije neopravdano, jer mi 30 godina svakog dana sve više tonemo, to se vidi na svakom koraku i u svakom trenutku. Tako da ljudi ne veruju više našim liderima i traže pomoć. Zato ponekada i dolazi takva situacija - dođe pismo američkog ambasadora, a cela zemlja se uzruje oko toga. A, to je, ipak, američki ambasador, a ne predsednik. Ali je američka politika i ljudi veruju u to, ali ne mogu da vide koliko će se brzo to odvijati.

Kako vidite dalje odnose Beograda i Prištine, može li doći do kompromisnog i održivog rešenja?

Ja posmatram taj problem sa ljudskog aspekta. I kada sam bio u Beogradu, i u jednom pa drugom Predsedništvu, tako sam reagovao na stanje i na događaje. Ne mogu da shvatim da toliko izrasta animozitet između ljudi da ne mogu da reše to pitanje. Ja to svodim na politiku, na političare. Ne verujem da ljudi ne mogu da reše taj problem. I uopšte sve probleme, ljudi imaju i svoje druge stavove i familije, i verujem da je mnogo širi dijapazon za rešavanje tog pitanja, kada je van političara. Ali, uvek se rešavalo od strane političara. Sada su preuzeli čitavu stvar drugi, visoki krugovi, to je već ozbiljno međunarodno pitanje, geopolitičko, tako da mislim da će oni to uspeti da reše. A, kako će ga tretirati političari, kosovski i srpski, kako će doći do finalne solucije, kada će se reći da su došli do rešenja Srbi i Albanci sa Kosova na pregovaračkom stolu, to ne mogu da predvidim, ali će to biti, siguran sam.

Da li je Tito bio svestan da bi kosovsko pitanje moglo posle njegove smrti da postane problem?

Sigurno je bio svestan za sve moguće, ali jedna je bila politika u vreme Tita, koji je bio već star i drugačije se sve odvijalo, a druga posle Jugoslavije i Tita. Tako da su svi bili svesni, ali nigde nismo tražili rešenja. I u Makedoniji, u svim poslednjim godinama postojanja Jugoslavije, mi smo bili u nekom vidu ako ne ratnog, a onda sigurno konfliktnog stanja, Albanci i Makedonci.

Koliko je Balkan sa problemom Kosova značajan u toj podeli karata i kako Beograd i Priština da nađu rešenje u toj situaciji?

Beograd i Priština duguju svima nama, u okolini, i šire, međunarodnoj zajednici, da nađu rešenje. I treba da ponesu odgovornost za rešenje kosovsko-sprskog problema kao problema koj opterećuje i druge zajednice i narode, i manje i veće narode i širi kontekst toga. Mislim da će porasti odgovornost u političkim krugovima i da će se takvo rešenje naći, pomoću velikih sila, nažalost.

Braćo Makedonci, ako idete, idite!

Nikada ti odnosi nisu bili loši, uvek je bilo to verovanje da su Srbi i Makedonci blizu, i politički i kao ljudi. I to se danas vidi, da su bliski, došli su pozitivna rešenja različitih situacija iz Srbije, i to je ovde primljeno odlično. I sada nije teško odlučiti da li su odnosi dobri ili loši. Odnosi su veoma dobri. Sećam se 1990/1991. kada je srpska delegacija na čelu sa Miloševićem i Jovićem, došla na Ohrid, na neki finalni razgovor, jer se zemlja definitivno raspadala po svim šavovima, a mi smo odlazili u samostalnost, u nezavisnost. Srpski predsednik nije prvi govorio, već Jović, i on je rekao da su nama vrata otvorena, i srećan nam put. Ali je Milošević govorio da će dva pitanja ostati trajna, otvorena za rešavanja, i to je albansko, kao i u Srbiji, i drugo ekonomsko, jer smo bili u veoma teškom ekonomskom stanju. I to bi, po njegovom mišljenju, bilo pogrešno. Ali, ni on nije pravio nikakve probleme, rekao je - Braćo Makedonci, ako idete, idite, ali i da će ostati ta pitanja. Tako je bilo i tako je i danas.

Čitulja za Jugoslaviju: Trenutak kad je Milošević saopštio da je SFRJ mrtva

Šta mislite o inicijativi Otvoreni Balkan?

Ta inicijativa je dobra. Ne mogu da razumem zašto to nije dinamičniji proces, širi, nego samo Srbije, Makedonije i Albanije, za sada. Verujem da će doći do proširenja, imam pozitivno mišljenje o njemu. Ali, imate velike protivnike svakom procesu u ovim zemljama, opozicija smatra da mora da bude protiv i zato se to komplikuje. Reći će vam uvek da je Srbija najjači faktor u toj inicijativi, da li treba da razmišljamo... Ali, treba ići konkretno i mnogo šire. Uvek to podržavam.

Mogu li nekadašnje jugoslovenske republike opet da budu bliske kao u vreme SFRJ ili je to nepovratno izgubljeno?

Mislim da mogu. Ima velikog neprijateljstva koje je ostalo, ali je ono sada obimom manje nego što je bilo. I kada pronalazite neke pozitivne stavove i rešenja, i širite ih, onda to može da se dogodi. To se vidi svakodnevno na malim pitanjma. Bio je kovid, pa su iz Srbije došle vakcine u Makedoniju i to menja situaciju odmah pozitivno.

Kurir.rs/Kosovo online