BEOGRAD - Samit u Atini i deklaracija koju su usaglasili lideri sa Balkana, Ukrajine, Moldavije i Evropske unije, još jedna su poruka o važnosti regiona za Evropsku uniju u trenutnom globalno političkom kontekstu, kao i da Brisel nije digao ruke od Srbije, ocenila je danas koordinatorka Nacionalnog konventa o EU Bojana Selaković.
U izjavi za Dnevni evropski servis agencije Beta, Selaković je rekla da je iz sadržaja deklaracije, "koji je brižljivo kreiran tako da se sa njom usaglase svi koji su bili prisutni", jasno da je evropski interes očuvanje uticaja u regionu, kao celini. ; "Jasno je naročito i da Evropska unija nije digla ruke od Srbije, imajući u vidu da deklaracija nije sadržala odredbe koje bi Srbiji, za razliku od ostalih država bile sporne, a tiču se sankcija Rusiji", kazala je Selaković.
Ona je dodala da je predsednik Srbije Aleksandar Vučič ipak stavio potpis na tekst koji je "vrlo decidan" po pitanju rata u Ukrajini, regionalne saradnje i evropske perspektive regiona, što pokazuje da po pitanju balansiranja spoljne politike Srbije nije došlo do suštinskih promena, ni kada je reč o poziciji Srbije, ni kada je reč o tolerancijiji EU na nju.
"Sve to nam ukazuje da je ključni evropski interes u ovom trenutku očuvanje stabilnosti regiona i prevencija širenja bilo koje vrste konflikata u kojima bi Rusija videla svoj interes", navela je Selaković.
Upravo zbog toga, prema njenom mišljenju, atinski skup stavlja fokus na konkretne mere kojima bi se vratio integritet procesa proširenja, oličene u Planu rasta za Zapadni Balkan, predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen.
"Dvadeset godina nakon Solunskog samita jasno je svima da tada osmišljena politika proširenja ne samo ne osigurava transformativne procese, kako je to bio slučaj u nekim drugim zemljama, već i najdirektnije utiče na rast euroskepticizma", rekla je ona.
Selaković smatra da fazno pristupanje, za koje se organizacije civilnog društva zalažu već nekoliko godina, upravo kroz ovaj paket dolazi do izražaja, jer je najveća odgovornost za dalji integritet procesa proširenja na strani Evropske komisije.
Takav pristup omogućava efikasnu evaluaciju pripremljenosti država kandidata, ali i mogućnost da budu konkretno nagrađane za parcijalni napredak, a to bi bi omogućilo ne samo pristup uvećanim fondovima, već i pristup institucijama i pojedinim procesima odlučivanja u skladu sa pripremljenošću i kapacitetima.
To takođe, dodala je, daje konkretnu perspektivu članstva, konkretne beneficije građanima, ključne za resupostavljenje poverenja u EU budućnost, ali i ostavlja dovoljno vremena državama da u skladu sa sopstvenim tempom pristupaju daljim institucionalnim reformama.
"Ako je solunski samit 2003. godine otvorio evropska vrata regionu, na možda neopravdano entuzijastičan način, ovaj atinski nam pokazuje zašto se EU i dalje ne odriče Zapadnog Balkana, uvažavajući realnost globalne politike, ali i kapaciteta država regiona da budu deo evropske porodice", rekla je Selaković.
Lideri sa Balkana, Ukrajine i Moldavije i najviši zvaničnici Evropske unije su na neformalnoj večeri 21. avgusta u Atini, povodom 20. godišnjice samita EU – Zapadni Balkan u Solunu, usaglasili deklaraciju u kojoj je, između ostalog, istaknuta potreba da se obnovi i ponovo stavi fokus na opipiljiv i kredibilan proces proširenja.
Tekst je objavljen u okviru Programa tranzicione saradnje Republike Češke.
Kurir.rs/Beta
NE PROPUSTITE
