MINISTARKA ĐEDOVIĆ HANDANOVIĆ ZA KURIR TELEVIZIJU: Nijedna dozvola za projekte eksploatacije litijuma još nije izdata

Vlada Srbije usvojila je Integrisani plan za energetiku i klimu, koji predviđa da se do 2030. godine dobija 45 odsto električne energije iz obnovljivih izvora energije.

Najpre se osvrnula na optužbe opozicije da je navodno naš elektroenergetski sistem pred raspadom.

- Optužbe o raspadu sistema su tendenciozne i maliciozne - istakla je Đedović Handanović.

Prema njenim rečima, takve tvrdnje su pokušaj diskreditacije napora Vlade da reformiše energetski sektor.

- Mi smo svesni slabih karika našeg sistema i aktivno radimo na njihovom ojačavanju - naglasila je ministarka, odbacujući tvrdnje da Srbija improvizuje ili se suočava s haotičnim stanjem.

Značajne investicije

Ministarka je detaljno objasnila napredak na infrastrukturnim projektima, posebno izdvajajući izgradnju novog termobloka Kostolac B3, koji ulazi u završnu fazu testiranja.

- Radovi su fizički završeni, a sada finaliziramo otklanjanje manjih nedostataka - pojasnila je.

Đedović Handanović je takođe pomenula značajne investicije u rudarsku opremu, s ciljem povećanja proizvodnje u Kolubari i Kostolcu, ukazujući na više od 450 miliona evra uloženih u modernizaciju opreme.

Ministarka je priznala da su recentni vrući talasi povećali potrošnju električne energije, ne samo u Srbiji već i u celom regionu, što je privremeno uticalo na povećanje cena na energetskim berzama. Međutim, istakla je da su cene sada stabilizovane i da je Srbija uspela da održi stabilnost svog sistema bez potrebe za kupovinom struje po povišenim cenama.

- Remonti se obavljaju planirano, leti, kada je potrošnja tradicionalno niža, kako bismo minimizirali uticaj na građane - dodala je.

Ministarka je govorila o remontima i unapređenju elektroenergetskog sistema u Srbiji, posebno ističući kapitalni remont reverzibilne hidroelektrane u Bajinoj Bašti koji se odvija nakon 42 godine.

- To je bila neminovna akcija i nije mogla više da se odlaže. Nismo mogli to da radimo tokom energetske krize pre dve godine, već smo sačekali da se situacija stabilizuje - izjavila je ministarka.

Naglasila je da Srbija upravlja izazovima povećane potrošnje energije koji su izazvani nedavnim vrućinama, čime se potrošnja približila onoj zimskim mesecima.

- Imali smo potrošnju od 105 GWh u jednom danu, što se približava zimskoj potrošnji od 110 GWh. To je stvorilo određeni pritisak na sistem, ali smo nedostajuću energiju nabavili po povoljnim cenama - objasnila je Đedović Handanović.

Takođe, ministarka je istakla kontinuirana ulaganja u energetsku infrastrukturu:

- Nastavljamo da ulažemo u prenosnu mrežu, kao i u dalekovode i niskonaponsku mrežu, čime jačamo kapacitete za prenos i distribuciju električne energije. Do sada smo ugradili 407.000 pametnih brojila i ojačali 2.500 km vodova kako bi mreža bila stabilnija i otpornija na veći napon - rekla je ministarka i dodala:

- Svaki pojedinac može doprineti očuvanju energije i poboljšanju uslova života u našoj zajednici - poručila je ministarka, dodajući da Srbija, i pored izazova, ostaje stabilna u energetskom sektoru uprkos regionalnim havarijama.

Litijum

Ministarka Đedović Handanović nastavila je razgovor o ekološkim izazovima vezanim za korišćenje sumporne kiseline u rudarskim operacijama u Srbiji, posebno naglašavajući situaciju u Loznici.

- Konkretno, iznosi se da bi se na godišnjem nivou koristilo više od 340.000 tona sumporne kiseline. Međutim, treba imati na umu da se sumporna kiselina već u većim količinama koristi u poljoprivredi, farmaceutskoj industriji, proizvodnji đubriva i deterdženata u Srbiji. Često se reč 'kiselina' koristi za plašenje javnosti, bez razumevanja da je njen trenutni obim upotrebe već značajan i siguran - objasnila je ministarka.

Đedović Handanović naglašava da još nije izdata nijedna dozvola za eksploataciju litijuma u Srbiji.

- Neke od optužbi koje dolaze iz opozicije ili od ekoloških aktivista često su neosnovane i služe za političko pozicioniranje, a ne zaštite životne sredine. Građani treba da znaju da nijedna dozvola za projekte eksploatacije litijuma još nije izdata, a sve procedure zaštite životne sredine moraju biti ispoštovane pre početka bilo kakvih radova.

Ona je dodala da saradnja sa EU garantuje primenu najviših ekoloških i socijalnih standarda.

- Saradnja sa EU nam omogućava da unapredimo naše standarde. Kroz razne projekte, kao što je proizvodnja baterija iz litijuma, Srbija ima priliku da koristi svoje resurse na održiv način i u skladu sa najboljom svetskom praksom.

Govoreći o budućnosti, ministarka je istakla značaj novih tehnologija i inovacija za ekonomski razvoj Srbije.

- Fokusirani smo na razvoj tehnologija koje će omogućiti proizvodnju finalnih proizvoda visoke dodatne vrednosti, poput električnih automobila i baterija. Ovo nije samo prilika za ekonomski razvoj već i za poboljšanje životne sredine u Srbiji - rekla je.

Ministarka je zaključila svoje gostovanje naglašavajući važnost transparentnosti i otvorenog dijaloga sa građanima:

- Transparentnost i otvoreni dijalog su ključni za uspešnu primenu svakog projekta koji ima značajne društvene i ekološke implikacije. Naša vlada je posvećena tome da građani budu informisani i da imaju ključnu ulogu u donošenju odluka koje direktno utiču na njihovu budućnost - zaključila je ministarka.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs

Bonus video: