BEOGRAD - Ambasador Nemačke u Beogradu Hajnc Vilhelm izjavio je danas da bi ukidanje vizne liberalizacije za Srbiju bila katastrofa i da se nada da se to neće desiti.
"Niko ne želi to da vidi i svi radimo na tome da vize ne budu ponovo uvedene", kazao je ambasador Vilhelm i istakao da je ukidanje viza bilo jedno od najvažnijih dostignuća koje je Srbima pružalo mogućnost da putuju u Evropu bez viza.
Vilhelm je rekao da je broj potražilaca azila ne samo u Nemačkoj, nego i drugim zemljama Evopske unije ogroman i da se povećava i da se moraju preduzeti mere kako bi se to sprečilo.
"Jedan od načina da se to uradi je ponovno uvođenje viza, ali to bi bila katastrofa", kazao je ambasador Nemačke.Vilhelm je istakao da gotovo niko iz Srbije ko dođe u Nemačku da traži azil nije prepoznat kao politički azilant i da skoro ne postoji mogućnost da dobije azil, ali da mnogi uprkos tome i dalje dolaze.
Prema njegovim rečima, dobijanje socijalne pomoći, koja je dosta velika za prosečan prihod u Srbiji, glavni je razlog traženja azila u gotovo svim slučajevima.
Ambasador je, nakon razgovora sa studentima koji će u okviru programa Evropskog pokreta u Srbiji otići u studijsku posetu Nemačkoj, rekao novinarima da Nemačka sarađuje sa srpskom vladom na smanjenju broja potražilaca azila, kao i da radi na tome da budu skraćene procedure odlučivanja o zahtevu za azil, koje mogu da traju i mesecima."Vlada Srbije pokušava da uradi šta može da to spreči, ali očigledno ne može tim ljudima oduzeti pasoš i sprečiti ih da napuste zemlju", kazao je ambasador Nemačke.
O lažnim azilantima danas u Luksemburgu
Švedski ministar za migracije i azil Tobijas Bilstrem izjavio je da će Savet ministara Evropske unije danas u Luksemburgu razmotriti "priliv lica sa Zapadnog Balkana koja neosnovano traže azil" u zemljama EU, zloupotrebljavajući slobodu putovanja bez viza.
Ministri pravosuđa i unutrašnjih poslova EU će, po rečima Bilstrema, razmotriti "usvajanje mehanizma za privremeno ukidanje vizne liberalizacije", kao i načine kako da se izbegne priliv lažnih azilanata.Švedski ministar je naveo da su tu posredi manjinska prava i ekonomski razlozi. "Ne želimo da govorimo o Srbiji ili Makedoniji, jer je to pitanje koje se može ticati ubuduće i Jermenije, Gruzije, Azebejdžana, Ukrajine", dodao je. Bilstrem je podvukao da je to važno i za sve druge zemlje koje bi tražile da dobiju režim ulaska bez viza na teritoriju EU.
U Švedskoj je otkako je 2009. uvedena vizna liberalizacije 15.000 lica zatražilo azil, u ogromnoj većini potpuno bez osnova, a tokom 2010. najviše onih koji su tražili azil bilo je iz Srbije, i to više nego, recimo, iz Somalije i Avganistana, rekao je švedski ministar.
