LAKIĆ GRUPISAO SRBIJU U TRI KATEGORIJE - KOJA OD NJIH DANAS BLOKIRA ULICE BEOGRADA? "Gde su oni studenti koji ne podržavaju ove proteste?"
U emisiji "Puls Srbije" koja se emituje na Kurir televiziji, ključna tema bila je da li se Srbija nalazi u svojevrsnom političkom vanrednom stanju i kako prevazići trenutnu situaciju u kojoj su studenti već više od dva meseca u protestima. U studiju su se našli prof. dr Milan Petričković sa Fakulteta političkih nauka, Darko Obradović iz Centra za stratešku analizu i novinar Politike Marko Lakić, koji su pružili svoje uvide u političku krizu, studentske zahteve i širu društvenu dinamiku.
Petričković je istakao da trenutna situacija pokazuje visok stepen polarizacije i odsustvo dijaloga. Naglasio je da je ključno pitanje ko su studenti koji blokiraju univerzitete i koje zahteve konkretno zastupaju:
- Da li su u pitanju svi studenti univerziteta u Srbiji ili samo određena grupa? Ako pričamo o blokadama, gde su oni studenti koji ne podržavaju ove proteste – pitao je profesor, ukazujući na to da legitimitet studentskih zahteva nije jasno definisan.
Petričković je takođe ukazao na problem uzurpacije institucija kroz blokade i podvukao da nejasna struktura plenuma i njihova netransparentnost dodatno otežavaju postizanje dijaloga:
- Zašto do sada nisu decidirano i javno obelodanjeni svi zahtevi i šta tačno nije ispunjeno? Nedostatak jasnog cilja unosi sumnju u autentičnost ovih protesta.
Lakić je analizirao studentske zahteve u širem društvenom i političkom kontekstu, sugerišući da Srbija zapravo funkcioniše kao tri različite zajednice. Prva Srbija, kako je naveo, predstavlja vlast i njene pristalice, druga opoziciju, dok treća obuhvata one koji su nezadovoljni, ali ne žele političke promene koje vode ka destabilizaciji:
- Ljudi su nezadovoljni sistemom. Studenti žele promene jer su razočarani. Ali, ko stoji iza tih zahteva i da li zaista svi žele sistemske reforme, a ne političku smenu – upitao je Lakić.
On je posebno istakao da nejasna komunikacija između vlasti i studenata, kao i nedostatak poverenja u institucije, pogoršavaju društvenu krizu.
Obradović je podvukao da svaka kriza mora biti rešena unutar institucija i u okviru postojećeg ustavnog poretka. Naglasio je da prelazna vlada, koju deo opozicije pominje, nije rešenje:
- U Srbiji ne postoji konsenzus ni unutar zemlje, ni međunarodne zajednice za prelaznu vladu. Izbori su jedini način za promenu vlasti.
Obradović je povukao paralelu sa protestima u Francuskoj tokom „žutih prsluka“, naglasivši da je predsednik Emanuel Makron uprkos velikim nemirima ostao na vlasti zahvaljujući poštovanju demokratskih procedura.
- Ne možemo dozvoliti da neko izvan institucija uređuje državu. To bi poslalo poruku investitorima da je Srbija politički nestabilna zemlja.
Svi sagovornici složili su se da je dijalog ključan za prevazilaženje trenutne krize, ali su istakli i značaj odgovornosti medija. Obradović je podvukao da mediji moraju biti korektiv društva, a ne izvor polarizacije:
- Od Ribnikara naovamo, bavimo se pogrešnim temama. Mediji su ključni za vraćanje poverenja u sistem.
Petričković je zaključio da je za postizanje rešenja potrebna jasnoća zahteva i transparentnost:
- Moramo znati s kim pregovaramo, koji su zahtevi, i da li su oni ostvarivi. Svako društvo ima mane, ali rešenje nije u agresivnim tonovima, već u dijalogu.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
· Reaguj