"Promena Ustava 2017. godine je nešto što smo mi ozbiljno obećali i to stoji kao jasan plan, ali ne i izmena izbornog sistema", rekla je Miščević na tribini "Otvaranje novih poglavlja i naredni koraci u pristupanju EU", održanoj u Pres centru Tanjuga.
Prema njenim rečima, tema izmene izbornog sistema nije pitanje za poglavlje 23 i nije segment koji je neophodan deo ustavne reforme, ali jeste tema o kojoj donosioci političkih odluka razgovaraju.Miščević je istakla da je rasprava o promeni Ustava počela, pa je prekinuta zbog izbora, te da se mora obnoviti."Vrlo je jasno šta nam je potrebno i u kom pravcu te ustavne reforme treba da idu", primetila je Miščević.
Član užeg pregovaračkog tima Nebojša Lazarević kaže da promena Ustava nije jedino što treba da se uradi da bi Srbija postala država članica, već da postoji nekoliko pitanja koja moraju da se reše.Lazarević je kazao da postoji "gomila" tehničkih pitanja zbog kojih treba da se menja Ustav, napominjući da neke od promena, po samom Ustavu Srbije, iziskuju referendum, a neke ne.
"Ako ništa drugo, zbog promene Ustava nas čekaju bar jedan, a možda i dva referenduma, a onda ne bi bilo zgoreg spojiti taj čuveni referendum o članstvu u EU, sa referendumom o izmenama Ustava", rekao je Lazarević.Govoreći o Akcionom planu za nacionalne manjine, Miščević je rekla da je on napravljen u sklopu poglavlja 23 i da je vrlo ozbiljno urađen.
"Nismo mi birali predstavnike nacionalnih manjina, oni su sami odabrali ko će ih predstavljati, nismo mi birali nacionalne savete, već sami pripadnici manjina. Naš posao je bio da vidimo kako ćemo da sprovedemo dobre zakone, a gde su oblasti gde treba zakonska rešenja da unapredimo", navela je Miščević.
