Najnovije vesti

DOBRO DOŠLI U SVET VELIKOG BRATA: Zastrašujući sistem kontrole i bodovanja
Foto: Profimedia

DOBRO DOŠLI U SVET VELIKOG BRATA: Zastrašujući sistem kontrole i bodovanja

Specijal

Nagrada i kazna: Kina polako uvodi kamere koje u sekundi prepoznaju lice, ali i sistem socijalnog kredita - svako ko krši pravila društva ne može da kupi karte za voz i avion, a slika mu se objavljuje na bilbordima

Svet Velikog brata, koji je pre 70 godina opisao Džordž Orvel, delom je zaživeo svuda, ali nigde se, čini se, nije primio baš kao u najmnogoljudnijoj zemlji sveta.

Tamo je situacija potpuno distopijska (mada partijska doktrina govori da je, u stvari, utopijska) - kineske metropole nadziru hiljade miliona kamera, dok je u delovima zemlje uveden jedinstven sistem „društvenog kredita“.

foto: Shutterstock

Borba protiv „tri zla“

Naravno, kao i u Americi, ali i bilo kom drugom delu sveta, sistem razvoja ima jednostavno opravdanje - služi za borbu protiv „tri zla“, tj. separatizma, terorizma i ekstremizma. Naravno, to je samo mali deo razloga, verovatno najmanje bitan. Mnogo veći je taj što države, bez ikakvog izuzetka, vole da prate svoje građane, da ih strahom drže pod kontrolom, da znaju šta govore u tajnosti, pa čak i šta misle, ako je to moguće.

U jednopartijskoj državi kakva je Kina, ta kontrola je samo jednostavnija nego u zapadnim državama. Zato i ne čudi što je osam od deset gradova sa najviše kamera upravo u Kini, a Čungćing je pravi rekorder. U toj metropoli sa 15,35 miliona stanovnika postoji više od 2,58 miliona kamera, jedna na svakih 5,9 stanovnika. Ali to nije sve - te kamere povezane su sa programima veštačke inteligencije koji za delić sekunde prepoznaju lice, a građani znaju da ne mogu da urade ništa što vlasti neće zabeležiti i ispratiti.

Pozitivne strane

To ima i pozitivnih strana, reći će mnogi. Tako Tajm u reportaži odande navodi priču o gospođi Čen, koja je zaboravila torbu sa dokumentima i novcem nasred gradskog trga. Torba je nađena, čuvar ju je stavio među izgubljene stvari i ona ju je dobila nekoliko sati kasnije, kada su sve proverili softveri za prepoznavanje lica. - Da nema tih kamera, neko bi je sigurno ukrao. Ove kamere čine život sigurnijim, s njima se osećam sigurnije - ispričala je ona.

I to je verovatno redak dobar primer. Sličnih ima i iz Londona, gde policija koristi ovakav softver da pronalazi pljačkaše na popularnim turističkim destinacijama u gradu, i Nju Delhija, gde je takav program otkrio 3.000 izgubljene dece za samo četiri dana. Ali na tim primerima se kvaziutopijska priča završava. Sigurnost koju neograničena kontrola omogućuje je samo iluzija, jer u sekundi kamere i kompjuteri postaju oružje vlasti i čoveka ili partije u čijim je ona rukama.

foto: Shutterstock

Kampovi za edukaciju

U Kini, u severoistočnom regionu Sinkjang, nadzorne kamere i kompjuteri koji prate svaki korak osudili su oko milion ljudi na „kampove za ponovnu edukaciju“. Ovaj potez, koji kao da je istrgnut iz stranica čuvene Orvelove knjige, okrenut je isključivo protiv muslimanskih etničkih grupa, Ujgura, Kirgistanaca, Uzbekistanaca i Kazahstanaca. Oni moraju, navodi se u izveštaju Hjuman rajts voča, državi da daju sve biometrijske podatke, od fotografija i otiska prsta do DNK, krvi i zabeleženog glasa. Policija naoružana posebnim aplikacijama automatski obeležava određeno ponašanje, a svako ko pusti bradu, izađe na pogrešna vrata ili je prečesto u džamiji privodi se na informativne razgovore. - Zbog putovanja u inostranstvo sam priveden i godinu dana sam proveo u kampu. Bio sam u jednoj sobi sa još sedam logoraša i morali smo da sedimo na plastičnim stolicama 17 sati dok su nas snimale četiri kamere. Svako ko bi se pomerio ili progovorio bio je kažnjen - ispričao je za Tajm Baktali Nur (47).

Manjinske grupe

Nisu samo manjinske grupe žrtve potpune kontrole u Kini. U pojedinim delovima zemlje, kao što je grad Žungčeng, već uveliko funkcioniše sistem spomenutog „socijalnog kredita“, koji bi već sledeće godine trebalo da bude uveden u celoj državi. U tom gradu od 670.000 ljudi svaka osoba automatski dobija 1.000 poena, ali ih veoma lako dobija ili gubi. Nagrada sledi nakon davanja krvi, pomoći susedima, hvaljenja partije na internetu... Za svađu sa komšijama ostaje se bez pet bodova, ko ne počisti za psom 10, a ko izgubi dovoljan broj kredita više ne može da dobije kredit u banci, ali ni da kupi kartu za najbrže vozove. Ostaje i bez psa. Jedna od kazni je i objavljivanje dosijea na bilbordima u vozovima i na zgradama. Ima i dugotrajnijih kazni poput gubitka posla i izbacivanja dece iz boljih škola. Nagrade takođe postoje i poslušni građani imaju pravo da iznajme hotelsku sobu bez plaćanja depozita, da upišu decu u najbolje škole i da napreduju na poslu.

foto: Shutterstock

„Ljudi na prvom mestu“

Vlada za ovaj sistem kaže da služi da „stavi ljude na prvo mesto, da oblikuje ljude tako da je održavanje poverenja veličanstveno, a da je kršenje pravila sramno, cilj je da se obezbedi iskrenost i poštenje i da oni postanu norma među ljudima“. - Sistem socijalnog kredita, koji bi trebalo da obuhvati 1,4 milijarde ljudi već sledeće godine, državna je infrastruktura za nadzor koja omogućava da se prate, predviđaju i menjaju iskrenost građana, firmi i organizacija - naveo je Fan Ljeng, istraživač digitalne politike sa Univerziteta u Mičigenu, u svojoj studiji.

KAKO SE ZAŠTITITI

1 Pazite na softver - Redovno radite apdejtove svojih uređaja jer aplikacije za špijunažu ne idu uvek u korak s razvojem softvera.

2 Elektronska pošta - Ne koristite elektronsku poštu.

3 Pametni telefoni - Pametni telefoni sa sistemom novijim od Androida 4 naročito su podložni prisluškivanju, kao i „ajfoni“. Čak i ugašen telefon nije siguran. Najbolje je da mu izvadite bateriju.

4 Laptop i desktop računari - Čak i stručnjaci za zaštitu od prisluškivanja prelepljuju kamere i ulaze za mikrofone trakama.

5 Pametni televizori - Ili ne govorite o važnim temama pred uređajem ili ga isključite.

6 Ruteri i drugi uređaji - Čak se i dečje lutke s vaj-faj vezom za internet mogu koristiti u te svrhe.

7 Aplikacije za besplatne poruke - Vajber, Telegram, Signal, Vocap ili druge lake su za prisluškivanje. Iako se njihovi tvorci diče kako imaju zaštićen sistem za slanje poruka, to je laž. Potpuno siguran sistem ne postoji.

ŠTA JE PREDVIDEO DŽORDŽ ORVEL, A KAKO JE DANAS

1984.

Država određuje prihvatljiv govor da bi se očuvao uspostavljeni red.

Postoji samo nekoliko država na svetu u kojima ljudi žive.

Država sprovodi nadzor i cenzuriše šta ljudi govore i pišu, ali i misle.

Oni koji počine „velike misaone zločine“ brišu se iz istorije.

Sveprisutni telekrani emituju vesti, ali i služe kao uređaji za snimanje i prisluškivanje u službi vlade.

2019.

Privatne kompanije iz Silicijumske doline imaju apsolutnu moć u određivanju toga šta sme da se kaže na internetu.

Postoji samo nekoliko imperija društvenih mreža koje ljudi koriste.

Kompanije koriste armije ljudi i mašina da prate korisnike non-stop i brišu njihove objave.

EU uvela pravo na zaborav, brisanje ljudi sa interneta.

Ovu ulogu su preuzeli telefoni i drugi pametni uređaji. Prikupljene podatke koriste i privatne kompanije i države.

* iz magazina Forbs

Pomoć iz Silicijumske doline

SARADNJA NA RAZVOJU NADZORA

Američka fondacija Open pauer, koju su osnovali američki giganti „Gugl“ i IBM, uspostavila je saradnju sa Kinom i pomaže u izgradnji sistema za masovni nadzor građana u toj zemlji. Slično rade i druge kompanije iz Silicijumske doline. S druge strane, Kina bira koji će njihovi proizvodi da se nađu na najvećem tržištu, a ostale cenzuriše.

Jedna strana

NAVIKLI SMO SE

Kinez po imenu Čen za Biznis insajder ispričao je da mu se sistem socijalnog kredita sviđa. - U početku smo se svi plašili samo da ne izgubimo poene, sada smo se na sve navikli. Kada vozimo, ako ne stanemo na pešačkom, gubili smo poene. Sad svi stajemo. Čini mi se da je u poslednjih šest meseci ponašanje ljudi sve bolje - rekao je on.

PITANJA I ODGOVORI

Prikupljanje i analiza podataka

foto: Shutterstock

Zašto da brinem o špijuniranju ako nemam šta da krijem? - Vlade mogu da prate ljude koje im zakon dozvoljava da prate. Međutim, ako prate sve ljude, onda to znači da veruju da su svi krivi. Društvo koje poštuje slobodu i vladavinu zakona mora da poštuje i privatnost ljudi. Nikad ne smemo da pristanemo na to da vlade ubacuju uređaje za snimanje zvuka i kamere u naše domove, da otvaraju svako pismo koje pošaljemo, snimaju svaki razgovor s prijateljima i prate nas svuda. Međutim, ovo je danas opšte prihvaćeno

Koliko je rasprostranjeno špijuniranje? - Prema podacima vlade SAD, koje je objavio Edvard Snouden, vlade skupljaju, skladište i analiziraju milijarde poruka običnih ljudi. To rade u tajnosti i bez nadzora. Takav nadzor on je razotkrio u SAD, Britaniji, Kanadi, Australiji i na Novom Zelandu.

Šta bi vlade trebalo da urade? - Amnesti internešnel traži od vlada da zabrane programe masovnog nadzora stanovništva. Praćenje treba sprovoditi samo kad je neophodno i na osnovu dokaza koje je odobrio nezavisni autoritet.

Kako masovni nadzor krši ljudska prava? - Svi imaju pravo na privatnost, a tajne službe to pravo krše jer prate naše kretanje i internet aktivnost. Međunarodni zakon o ljudskim pravima i slobodi izražavanja navodi da države imaju obavezu da brinu o njima. Pojedine države uvoze najsavremeniju opremu za nadzor jer ona postaje sve jeftinija. U nekim zemljama prate novinare, aktiviste i ubijaju slobodu govora.

Da li baš i mene prate? - Ako koristite internet ili mobilni telefon, odgovor je sigurno - da. Programi koje vlade koriste špijuniraju prikupljanjem podataka Gugla, Majkrosofta, Fejsbuka i drugih tehnoloških kompanija, ali i preko optičkih kablova za komunikaciju. To rade skoro sve zemlje sveta.

Šta se dešava s mojim podacima? - Podaci se skladište u centrima za to. Oni se zatim pretražuju i analiziraju pomoću kompjuterskih programa.

Zar nadzor nije neophodan za zaustavljanje terorista? - Ne postoji nijedan dokaz da ovi programi sprečavaju terorizam. Naprotiv, moguće je da ih otežavaju jer agenti dobijaju previše podataka.

* Amnesti internešnel

Kurir.rs/ Autor Andrija Ivanović Foto: Profimedia

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...