SVETI NIKOLA: Svetac koji je delio darove, tešio i štitio, ali i vraćao vid

Nikola (Nikolaos na grčkom znači „Pobeditelj naroda”) rođen je u gradu Patari, u oblasti Likija u Maloj Aziji. Po završetku školovanja njegov stric, arhiepiskop, proizveo ga je za sveštenika grada Mira.

Posle smrti roditelja, bogatih ljudi koji su mu ostavili veliko nasledstvo, Nikola je neštedimice pomagao siromahe deleći im milostinju i udajući sirote devojke. A po smrti njegovog strica, sveštenici iz Likijske oblasti izabrali su Nikolu za arhiepiskopa mirlikijskog.

Tešio i pomagao

U tom zvanju Nikola je poučavao narod u veri, ne samo u crkvi, već i po domovima, na ulici i svakom drugom mestu. Ostalo je zabeleženo da je „mladiće savetovao, bolesne obilazio, sužnje otkupljivao i puštao na slobodu, žalosne je tešio, a grešnima pokazivao put i način da se poprave”.

U vreme cara Dioklecijana, upamćenog po surovim progonima hrišćana, Nikola je dopao tamnice i u njoj ostao godinama, sve dok car Konstantin nije svima dao slobodu. Vratio se na mesto arhiepiskopa i 325. godine učestvovao na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji. U svađi oko jeresi, udario je Ariju (predvodik jeretičke struje - prim, red.) šamar.

Posle pronalaska Hristovog krsta (pronašla ga je početkom 4. veka Jelena, majka cara Konstantina), učestalo je među narodom hodočašće u Palestinu. I Nikola je obišao sva sveta mesta, a na njegovom putovanju desilo se nekoliko čuda. Jednom je, tako, posadu broda kojim je putovao upozorio da se sprema oluja. Mornari, koje je iskustvo naučilo da razaznaju sve promene vetrova, oblaka i talasa, ismejali su ga jer nikakve promene vremena nije bilo na vidiku. Ali vrlo brzo naišli su teški, crni oblaci i bura je počela da besni. Sve na lađi obuzeo je samrtni strah jer su očekivali da se svakog časa brod raspadne. Tada je Nikola kleknuo i pomolio se Bogu, posle čega su se oblaci razišli, a bura se odjednom utišala.

Lađa i čudo

Drugi put, kad se vraćao iz Palestine, Nikola je unajmio lađu da ga doveze u Likiju. Na pučini, međutim, lađari su krenuli u drugom pravcu, da još neke poslove završe, a kad se Nikola pobunio, zapretili su mu da ćuti inače će ga baciti preko ograde. Tada se iznenada podigao jak vetar i uprkos mornarima lađu usmerio u pravcu Likije, gde se Nikola iskrcao.

Ima mnogo priča i o tome kako je Nikola pomogao ljudima u bedi i nevolji. Jednom, kad je u Likiji zavladala velika glad, Nikola se u snu javio trgovcu žitom u dalekoj Italiji i dao mu kaparu od tri zlatnika da dotera punu lađu gladnima. Ovaj tako i postupi, iskrca žito u Likiji i spasi narod gladi.

Ili ovaj primer: jednu lađu, na putu iz Egipta za Likiju, zadesi velika bura na moru. Mornari i putnici tada počnu molitvama da pozivaju Nikolu jer su već čuli da je mnogima pomogao. Tada se Nikola pojavio na palubi, uzeo kormilo u ruke, izveo brod iz opasnosti i nestao. Putnici su nastavili put, a kad su se iskrcali, u luci su ga opet videli. Ljubili su mu noge i zahvaljivali mu, a on im je rekao: „Podajte slavu Bogu što vas je izbavio, a ja sam čovek grešan kao što ste i vi!”

Nikola je do duboke starosti upravljao crkvom, propovedao, savetovao i činio dobra dela i čuda. Umro je 345. godine posle Hrista, 6. decembra.

Grad Mir

Njegovo telo svečano je sahranjeno u Sabornoj crkvi Mirlikijske mitropolije i stotinama godina mnogi ljudi su dolazili na njegov grob i molili mu se da ih izbavi od bolesti i bede.

U jedanaestom veku Turci su osvojili skoro sve oblasti Istočnog rimskog carstva u Aziji. Rušili su hramove i spaljivali mošti svetitelja. I grad Mir našao im se na putu, pa su se mnogi stanovnici iz njega iselili.

Jednom pobožnom svešteniku u italijanskom gradu Bariju 1096. godine javio se Sveti Nikola u snu rečima: „Idi, javi narodu i osvećenom saboru da moje telo iz Mira u Likiji prenesu u Bari, jer nije ugodno Gospodu da ostane u pustom i bezljudnom gradu.” Građani Barija natovarili su tri lađe žitom, prerušili kaluđere u mornare i poslali ih u Likiju da prodaju žito i dobijenim novcem otkupe mošti. Njihovo se putovanje srećno završilo i 8. maja svetiteljeve mošti su uz veliku svečanost unete u Crkvu Svetog Jovana Preteče u Bariju.

Tri godine kasnije, u tom gradu sazidana je velelepna Crkva Svetog Nikole i mošti su prenete u nju. Ovom hramu je i srpski kralj Stefan Dečanski (oslepio ga je otac, kralj Milutin - prim. red.) slao bogate priloge i čitavog ga okitio srebrom jer je i njemu Sveti Nikola povratio vid.

Spomen na dan smrti Svetog Nikole slavi se 19. decembra (6. decembra) i taj dan narod zove zimski Sveti Nikola, a 22. maj (9. maj), kada se slavi prenos njegovih moštiju, zove se letnji Sveti Nikola.

Na ikoni je ovaj svetitelj predstavljen u potpunoj arhijerejskoj odeći.

Slava lađara

Mnogobošci su verovali da neki bogovi upravljaju gromovima (Jupiter, Zevs, Perun...), a neki rekama i morima (Neptun, Posejdon). Gromovničku dužnost hrišćani, a među njima i Srbi, preneli su na Svetog Iliju, a za zaštitnika na vodama uzeli su Svetog Nikolu, jer je on mnoge brodare od bura spasao. Nekada se na svim hrišćanskim lađama nalazila ikona Svetog Nikole, a on se naročito praznovao duž Jadranskog i Sredozemnog mora. Kažu da su ga čak i turski lađari poštovali. Uoči Svetog Nikole, oko četiri časa po podne, svaka lađa, ma gde da se našla, stane i baci sidro; a na dan Svetog Nikole svi lađari bi se lepo obukli, istakli zastave na brodu, pucali iz topova, pa pošto bi se pomolili ovom svecu, ceo dan bi proslavljali i častili se. Tek kad prođe dan slave, sutradan bi nastavljali plovidbu. I Srpsko parobrodsko društvo slavilo je Svetog Nikolu.

Po narodnom verovanju, Sveti Nikola prevozi duše s ovog na onaj svet.

Sve o praznicima Momčilo Petrović: „Koju slavu slaviš”

Pregledna i sveobuhvatna, ilustrovana freskama iz Manastira Dečani, ova monografija sistematizuje građu o srpskim slavama. Zahvaljujući detaljnim istraživanjima i obimnoj literaturi na osnovu koje je nastala, ona je ujedno i pouzdan vodič kroz istoriju hrišćanstva.

U prvom delu na popularan način opisani su poreklo običaja, simbolika slave, njen značaj, pravila proslavljanja koja je propisala Srpska pravoslavna crkva, kao i najčešće greške koje se pritom prave. Drugi deo knjige objašnjava poreklo velikih pravoslavnih praznika i na zanimljiv način predstavlja žitija svetaca koji se u Srbiji poštuju i praznuju.

Na kraju knjige dat je detaljan i potpun spisak svih Srba koji su proglašeni za svetitelje, kao i njihova žitija, od najranijih vremena do današnjih dana.

Kurir.rs/ Momčilo Petrović