MASAKRI U SRBIJI! Zbog banalnih stvari, ljubomore i svađe UBIJALI ČITAVE PORODICE, KOMŠIJE, ROĐAKE, nikad ne staju na jednoj osobi

U Srbiji su se masovna ubistva najčešće dešavala zbog najbanalnijih stvari - komšijske svađe oko njive, neslaganja sa ukućanima, govorkanja po selu, ljubomore ili sumnje na preljubu.

Bivši operativac DB Boža Spasić objašnjava da se masovne ubice nikada ne zadržavaju na likvidaciji osobe koju su percipirali kao krivca za svoj problem.

- Oni ubijaju svakoga ko im se nađe na putu, a okidač više ne puštaju, pucaju na sve. Vrlo verovatno je da su svi ti zločini u podsvesti planirani, da je ubica znao da će pobiti ljude, a pošto mu je u glavi prekipelo, puca na sve - žene, decu - priča Spasić i kaže da u Srbiji neretko imamo ubistva celih porodica:

- To je jedan vid krvne osvete, ali u masovnom obliku, da odjednom pobije celu porodicu. Motivi su tu najrazličitiji, od toga da mu komšija ne da put kroz imanje do svađe oko njive. Ubica smatra da mu je naneto veliko zlo i u zavisnosti od oružja kojim raspolaže, kreće u masovnu odmazdu. Ako poseduje duge cevi, sigurno je da se neće zaustaviti.

Božidar Spasić je mišljenja da su masovne ubice veoma svesne šta rade.

- Oni se često izvlače na neuračunljivost, ali to nije istina. Oni zločin planiraju, čekaju, a posle njega ne pokazuju ni kajanje ni grižu savesti. Neretko posle likvidacije ne izvršavaju samoubistvo, već idu na robiju. Interesantno je da pre samih pokolja oni ne prete, ili upućuju samo blage pretnje, tako da gotovo nije moguće pretpostaviti šta će uraditi.

Leskovac 2002.

Likvidirao suprugu i šest njenih rođaka

l Dragan Čedić ubio je sedmoro ljudi, a ranio četvoro u masakru koji se dogodio u noći između 27. i 28. jula 2002. godine u Leskovcu. Krvavi pir Čedić je počeo u lokalnom kafiću, gde je ubio Nenada Lukića, a ranio Slavoljuba Kažalića, pa kolima otišao do porodične kuće svoje bivše supruge Biljane, posle ponoći upao unutra i počeo da rešeta ukućane iz automata. Tu je usmrtio Biljanu Čedić, njene sestre Ivanu Kalčić i Jelenu Zdravković, Jeleninog supruga Bobana, kao i komšinicu Jelenu Zlatković, a ranio Maju Bojković. Na kraju je u drugoj kući ubio supruginu tetku Biserku Ristić, a ranio njenog muža i sina. Čedić je posle zločina nestao, a telo je nađeno mesec dana kasnije, jer je presudio sam sebi u obližnjoj šumi. Motiv masakra je to što ga je Biljana napustila jer ju je maltretirao godinama, sa čime on nije mogao da se pomiri.

Martonoš 2015.

Ubijao posle svadbe sina, snaju nije voleo

l Rade Šefer je u maju 2015, jutro nakon venčanja ssina Vlastimira, počinio jedan od najjezivijih zločina. Naime, on je 17. maja u selu Orom ubio svog tasta Jenea Tračika i taštu Gizelu, a potom se odvezao u Martonoš. Upao je u kuću porodice Bajtai, čija se ćerka Natalija dan ranije udala za njegovog sina. Otvorio je vatru i presudio Nataliji, njenim roditeljima Šandoru i Karolini, a zatim i sbivšoj supruzi Roži. Šefer je pokušao da ubije i sina, ali je iako je oružje bilo upereno ka Vlastimiru, ostao bez metaka. Krvavi pir okončao je Natalijin teča, Emanuel Donžon, koji je Šefera udario stolicom u glavu i ubio ga. Rade se, kako su meštani tvrdili, nije mirio sa time da ga je žena ostavila, a snaju nije voleo.

Velika Ivanča 2013.

Najmasovnije ubistvo u Srbiji

Ljubiša Bogdanović u zoru 9. aprila 2013. godine počinio je najmasovnije ubistvo u Srbiji u selu Velika Ivanča, pobivši 13 svojih komšija i rođaka. Masakr je započeo u sopstvenoj kući, gde je presudio sinu Branku i majci Dobrili, a teško ranio suprugu Javorku. U kući Despotovića ubio je Mikaila i Milenu, njihovog unuka Gorana, kao i njegovu suprugu Jovanu, koja je u rukama nosila dvogodišnjeg sina Davida. Kod Stekića je likvidirao Draganu i njenu svekrvu Danicu, u kući Ješića majku i sina Ljubicu i Miloša, a onda i Velimira i Olgu Mijailović. U sebe je pucao tek kad je video policiju, a preminuo je dva dana kasnije u Urgentnom centru. Bogdanović jedini nije sahranjen na seoskom groblju, na kome počivaju njegove žrtve. Supruga Javorka i dalje živi u gotovo praznom zaseoku, ali sa komšijama ne komunicira. Motiv najvećeg masakra su navodno narušeni porodični odnosi.

Žitište 2016.

Izrešetao petoro u kafiću

l Siniša Zlatić osuđen je na 40 godina robije zbog ubistva petoro ljudi u kafiću posle festivala u Žitišu. Među žrtvama pomahnitalog Zlatića našli su se njegova bivša supruga Dijana Zlatić, Stevan Jojić, Jovana Popović, Vladimir Mijatović i Vladimir Kosović, a ranio je još 22 osobe. Zlatić je sumnjao da je njegova bivša žena u vezi sa Jojićem, te je u kafić „Makijato” došao sa „kalašnjikovom” i otvorio vatru na goste. Kako je porodica ubijene Dijane ispričala, on je nju gotovo 10 godina maltretirao, a pre zločina je navodno viknuo: „Ku*vo, sve ću da vas pobijem.”

Donja Ratina 2016.

Upucao komšije zbog njive

l Života Radičević ubio je zbog sukoba oko parcele troje svojih komšija, pa je na kraju sebi presudio na roditeljskom grobu u selu Donja Ratina kod Kraljeva. Radičević je naoružan lovačkom puškom otišao u njihovu kuću, gde je ubio Goricu Stevanović pred unucima, a onda krenuo ka njivi, na kojoj je bio njegov komšija, a nekada i prijatelj, Goričin muž Zoran Stevanović sa rođakom Milojem Kostovićem, i tu pucao u njih. Krenuo je ka domu porodice Čurlić, gde je u nogu ranio Živana, ali niko ne zna motiv ovog napada. Kasnije se pred policajcima ubio na grobu svojih roditelja.

Barič 2017.

Ubio ženu, sina i šuraka zbog TV

l Božidar Dačić (77), devizni penzioner iz Austrije, u porodičnoj kući u mestu Barič kod Golupca ubio je hicima iz pištolja sina Miroslava (57), ranio snaju Goricu (55), a potom presudio zetu Pavlu Živkoviću. Treću žrtvu, suprugu Radu (76), koja je pokušala da pobegne, ubio je u krevetu sestričininoj u kući. Krvavi pir, u koji je krenuo oko osam sati ujutro, završio je u dvorištu seoske crkve, gde je presudio sebi. Dačić se pre zločina, navodno, posvađao sa sinom oko TV antene. Meštani Bariča su pričali da je danima pre zločina bio čudan, te da je išao u selo Jabukovac, u kome se deset godina ranije dogodio jedan od najvećih masakra.

Stravični zločini

Užas u kasarnama

l Spasić ističe da u Srbiji nije bilo masovnih ubistava sa političkim motivom, ali da su se događale tragedije u kasarnama, kao i ubistvo u zgradi BIA u Nišu. Naime, 2003. godine pripadnik BIA za Kosovo i Metohiju Vladan Rovčanin hicima iz „heklera” ubio je načelnika Radoja Novićevića, njegovog pomoćnika Momčila Momčilovića, kolegu Tomislava Dragovića i sekretaricu Anu Radulović, a ranio troje.

- Motiv nije nikada tačno utvrđen, ali je on tokom zločina koristio oružje koje je izvadio iz službenog ormarića - „hekler” sa tri okvira - podsetio je Spasić.

Autor Jelena Ivić