BRITANIJA ŽALI ZA ELIZABETOM: U Londonu se kliče novom kralju Čarlsu III

Smrt moje voljene majke, Njenog visočanstva kraljice, trenutak je velike tuge za mene i sve članove moje porodice, objavio je Čarls Treći, novi britanski kralj, nakon vesti o smrti Elizabete Druge.

- Žalimo zbog odlaska cenjenog suverena i voljene majke - naveo je on.

Povorka

I dok se širom Velike Britanije, Kanade, Australije i 12 država u kojima je Elizabeta bila suveren odaje počast pokojnoj kraljici, svi se spremaju i za sahranu najdugovečnije britanske vladarke, a koja se očekuje za manje od dve nedelje, najverovatnije 10 dana od smrti. Kovčeg s telom biće donet iz zamka Balmort u Škotskoj, gde je preminula, u London i biće izložen u Vestminsterskoj palati četiri dana pre sahrane, a građanima će biti omogućeno da odaju počast, navodi BBC. Kovčeg će biti izložen na podignutom postolju - odru, ispod srednjovekovnog drvenog krova dvorane sagrađene u 11. veku. Kovčeg će u Vestminstersku palatu biti donet iz Bakingemske palate u sporoj povorci, uz vojnu pratnju i pratnju članova kraljevske porodice. Posle svečanosti u opatiji, pogrebna povorka će kroz London otići do Vindzora, gde će kovčeg s telom kraljice biti položen u posebnu kriptu Kapele Svetog Đorđa.

Novi vladar

Zvanično proglašenje kralja Čarlsa Trećeg biće obavljeno u savetu za nasleđe prestola u 10 sati u subotu u palati Sent Džejms, saopštila je Bakingemska palata.

- Savet za nasleđe pratiće proglašenje u 11 sati s balkona palate. Drugo proglašenje biće u Kraljevskoj berzi u Londonu u podne. U nedelju u podne proglasi će biti pročitani u Škotskoj, Severnoj Irskoj i Velsu - saopštila je Bakingemska palata.

Po zakonu, Čarls je već kralj, a da ga je britanski narod već prihvatio, videlo se juče, kada je stigao iz Škotske u Bakingemsku palatu. Masa ljudi koja ispred palate ostavlja cveće, sveće i poruke za pokojnu kraljicu počela je da pozdravlja njega i njegovu suprugu kraljicu Kamilu i zaorilo se: „Bože, čuvaj kralja”.

Čarls i Kamila su i ispred palate odali počast kraljici i pozdravili se s prisutnim narodom.

- Smrt Elizabete Druge predstavlja kraj jedne od najuspešnijih vladavina u modernim monarhijama. U 20. veku monarsi širom Evrope su smenjivani, proterivani ili pogubljeni. Elizabeta je odrasla okružena kraljevskim rođacima koji su bežali iz matičnih zemalja u haosu Drugog svetskog rata. Pod njenom vladarskom palicom britanska monarhija ne samo da je preživela već je uspela da postane popularna, kao i ona sama. „Nikad se ne žali, nikad ne objašnjavaj”, nezvanični je moto kraljevske porodice i kraljica je bila njegovo otelotvorenje. Njen najveći uspeh je bio taj što je mogla da bude šta god su želeli da bude, piše portal Voks.

Istoričar Šon Lang sa Univerziteta Anglija Raskin piše za Konversejšen da kada je 1996. istoričar Ben Pimlot napisao knjigu o kraljici, njegove kolege iznenadilo je što je smatrao Elizabetu Drugu dostojnom ozbiljnog istraživanja.

- Njegovo razmišljanje pokazalo se ispravnim. Elizabeta je nasledila monarhiju čija je politička moć opadala od 18. veka, ali čija je uloga u javnom životu zemlje delovala važnije nego ikad. Kraljica je revolucionalizovala javnu percepciju monarhije kada je pristala da BBC snimi film „Kraljevska porodica”, intiman portret života u palati. Sledeće decenije bile su izazovnije. Skandal o porezu iz devedesetih naterao je krunu da promeni finansijske aranžmane. Tračevi i skandali o razvodima Endrua, En i Čarlsa menjali su percepciju. Dajanina smrt 1997. posebno je uzdrmala sliku kraljevske porodice, ali je kraljica već do 2002. ponovo uspela da pridobije simpatije javnosti - navodi on.

Kako dodaje, njena mudrost i osećaj dužnosti značili su da je svi vide s poštovanjem.

SUSRET S KRALJEM PETROM

Kuma Aleksandra Karađorđevića

Elizabeta je imala 19 godina kada se 1945. upoznala s kraljem Petrom II Karađorđevićem, koji je od 1941. bio u izbeglištvu u Londonu. Ona je još bila princeza i sa ocem Džordžom bila je kuma Petrovom sinu princu Aleksandru Karađorđeviću, koji je rođen u britanskoj porodici.

- S velikom tugom i žalošću primio sam vest o smrti svoje drage kume kraljice Elizabete Druge. Moja supruga, moja porodica i ja šaljemo svoje molitve Gospodu da joj podari večni mir u svom carstvu i upućujemo najdublje saučešće mojim dragim rođacima, kralju Čarlsu i ostalim članovima kraljevske porodice. Delim njihovu tugu u ovim teškim trenucima. Uvek ću se rado sećati njenog izvanrednog duha, mudrosti i odvažnosti. Poznato je koliko je kumstvo bitno za nas Srbe, to je posebna, sveta veza i zato mi sve ovo tako teško pada - napisao je na Fejsbuku Aleksandar Karađorđević.

DINASTIJA VINDZOR

Poreklom iz Nemačke

Kraljica Elizabeta Druga, kralj Čarls Treći, princ Vilijam i ostali članovi britanske kraljevske porodice nemaju prezime. Ipak, oni pripadaju dinastiji Vindzor, tj. Mauntbaten-Vindzor.

Ime Vindzor dinastija je uzela relativno skoro - 1917. U jeku Drugog svetskog rata na Ostrvu se osećalo jako antinemačko raspoloženje, pa je kralj Džordž Peti odlučio da promeni ime dinastije koje je jasno ukazivalo na njihovo nemačko poreklo: Saks-Koburg i Gota.

Britanijom je od 1714. vladala dinastija Hanover, ali je njen poslednji izdanak bila kraljica Viktorija. Potomci ove engleske vladarke pripadali su dinastiji njenog supruga kneza Alberta. Iako bi, tehnički, i svi potomci Elizabete Druge trebalo da budu pripadnici dinastije Mauntbaten, porodici njenog supruga Filipa, ona je još 1960. objavila da će nova dinastija nositi ime Mauntbaten-Vindzor.

NEOBIČAN ŽIVOT

Princeza, mehaničar i simbol stabilnosti

Elizabeta Druga imala je dug i neobičan život. Ćerka princa Alberta i princeze Elizabete rođena je 21. aprila 1926. u Londonu. Iako je formalno bila treća u redu da nasledi krunu, nije se očekivalo da se to dogodi. Međutim, skandali njenog strica naterali su ga na abdikaciju, pa je njen otac postao kralj Džordž, a ona prestolonaslednica. Pred kraj Drugog svetskog rata priključila se teritorijalnoj odbrani, gde je bila vozač i mehaničar. Preuzela je tron 1952, kada su pokreti za osamostaljenje od Britanije jačali, pa je ostala bez vlasti nad čak 17 teritorija. Nijednom nije dala intervju i nije se javno izjasnila ni o jednom političkom pitanju. Uprkos tome, u burnim vremenima je ostala simbol stabilnosti.

Kurir.rs/ Autor Andrija Ivanović