SRBIN I APOLO 11: Dejvid Vujić - otišao je poslednji član srpske sedmorke koja je zaslužna za sletanje prvih astronauta na Mesec

Kad je Nil Armstrong 20. jula 1969. godine izgovorio čuvenu rečenicu: „Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki skok za čovečanstvo“, milioni ljudi širom sveta slavili su trijumf ljudske upornosti, znanja i tehnologije. Bio je to trenutak koji je promenio istoriju i postavio temelje za buduće svemirske misije.

Iako su ostali u senci velikih svemirskih heroja, Milojko Vučelić, Danilo Bojić, Pavle Pol Duić, Miloš Šurbatović, Piter Galović, Slavoljub Vujić i Dejvid Vujić svojim radom u Apolo programu zaslužuju da budu prepoznati kao ključni akteri ovog istorijskog poduhvata. Njihov rad je omogućio da čovek stigne do Meseca i, što je najvažnije, da se vrati sigurno na Zemlju. Bez njih, program „Apolo“, kao i mnoge moderne misije, ne bi bile moguće.

Ove nedelje napustio nas je poslednji, sedmi član srpskog tima Dejvid Vujić.
- Zahvaljujući prirodi programa „Apolo“, bili smo posvećeni vrlo striktnom i brzom rasporedu, koji je podrazumevao 24 sata rada dnevno sedam dana u nedelji, pa smo spavali u kancelarijama, na konferencijskim stolovima, kako ne bismo izgubili zamah i kako bismo izbegli odlaganje - ispričao je Vujić za Kurir 2019. prilikom posete Beogradu.

„Orao je sleteo“

On ističe da se u trenutku lansiranja „Apola 11“ na Mesec nalazio u komandnom centru kraj Los Anđelesa u Kaliforniji, jednom od tri komandna centra za svemirsku misiju, u kojoj je zapravo dizajnirana i pravljena svemirska letelica.

- Kad smo čuli: „Hjustone, orao je sleteo“, bili smo van sebe od sreće. Tada je „Apolo 11“ sleteo na Mesec. Pao sam sa stolice od uzbuđenja. Ali imali smo novi cilj sada pred sobom, trebalo je astronaute bezbedno vratiti kući - prisetio se Vujić, koji je tada bio projekt-menadžer sa zadatkom da nadgleda proces dizajniranja svemirske letelice.

Ističe i da taj posao nije bio nimalo lak.

- Neverovatno je da smo 1969. uspeli da napravimo letelicu koja je bezbedno odvezla ljude na Mesec i vratila ih. Pogotovu što prvobitno nismo imali ni sa čime da počnemo. Čelni ljudi NASA su došli i samo rekli: „Napravite svemirsku letelicu.“ I morali smo da dizajniramo ono što dotad niko nije dizajnirao. Sve što smo napravili, dizajnirali, odnosilo se pre svega na pouzdanost. To je bio prioritet. Suočavali smo se s raznim poteškoćama, ali smo uspeli sve da rešimo - naveo je Vujić i dodao da je lično poznavao Baza Oldrina, Nila Armstronga i Majkla Kolinsa, koji su prvi sleteli na Mesec:

- Da stvar bude zanimljivija, skoro sva naša rešenja zasnivala su se na viziji i radu Nikole Tesle i Mihajla Pupina. Mi smo njihove ideje držali na tabli na kojoj smo crtali i tražili rešenja. Mnogi astronauti su smatrali Teslu za inspiraciju, čak su imali i uzrečicu - „Tesla je u kabini“.

Vujić je otkrio da se družio sa ostalim Srbima iz tima NASA, zajedno su slavili Božić, odlazili u srpske restorane na sarmu i šljivovicu i razgovarali o razvoju programa „Apolo“:

- Bili smo veoma ponosni što smo američki Srbi, ne samo zato što smo učestvovali u svemirskom programu „Apolo“ već i zato što smo doprineli da misija „Apolo 11“ bude uspešna. Takođe smo na neki način uticali na naše američke kolege, a nikad nismo izgubili naš srpski identitet, kulturu i tradiciju.

Dejvid Vujić je do poslednjeg dana ostao veliki optimista da će čovek uskoro ponovo kročiti na Mesec.
Projekat „Artemis“

Sa suprugom Džindžer, Dejvid Vujić je poslednji put u Beogradu bio pre dve godine kako bi povezao srpske naučnike sa Amerikom i novim projektom NASA „Artemis“, koji treba do odvede nove ljude na Mesec:

- Cilj je da se omogući pristup svemirskom programu, da Srbija igra aktivnu ulogu. Da omogući svojim inženjerima, industriji i svima uvid u dizajn svemirskih komponenti, razvoj sistema, svemirskih sistema. Naslov predloga je bio Tesla Pupin centar za proučavanje svemirske tehnologije - rekao je tada Vujić i istakao da je otkrio da u Srbiji postoji više nego dovoljno kvalifikovanih naučnika, inženjera, instituta, akademija, univerziteta o kojima u SAD nemaju pojma:

- Kao rezultat našeg letenja na Mesec kasnih šezdesetih godina prošlog veka naučili smo mnogo o Mesecu i drugim prostorima. Kad smo počeli program sletanja na Mesec, nismo znali ništa, bukvalno nismo imali ni tehnologiju ni raketne inženjere. Tako da je od 1962. do 1969. godine NASA dizajnirala, razvila, testirala i razmotrila sve sisteme vezane za svemirski program i u tom periodu poslali smo uspešno čoveka na Mesec.

Ljudi iz senke velikog uspeha

Srpska sedmorka

l Program „Apolo“ bio je izuzetno složen i zahtevao je rad hiljada inženjera na različitim aspektima misija. „Srpska sedmorka“ imala je ključne uloge u dizajnu, testiranju i operativnom radu svemirskih letelica.

1. Milojko Majk Vučelić - jedan od ključnih inženjera u timu NASA za kontrolu misija. Njegova specijalnost bila je dinamika letelica i rešavanje problema u realnom vremenu. Bio je direktno uključen u hitne operacije tokom misije „Apolo 13“.

2. Danilo Bojić - stručnjak za električne sisteme svemirskih modula. Njegov rad osigurao je da komandni i lunarni moduli imaju pouzdanu električnu mrežu, bez koje bi misija bila nemoguća.

3. Pavle Pol Duić - radio je na razvoju sistema za regulaciju pritiska i temperature unutar svemirskih kapsula, što je bilo od ključne važnosti za preživljavanje astronauta u svemiru.

4. Miloš Šurbatović - specijalista za aerodinamiku i otpornost materijala. Njegov doprinos odnosio se na strukturalnu stabilnost lunarnog modula koji je trebalo da izdrži ekstremne uslove sletanja na Mesec.

5. Piter Galović - radio je na sigurnosnim sistemima i testiranju svemirskih letelica, osiguravajući da svi sistemi rade besprekorno pre lansiranja.

6. Slavoljub Sem Vujić - bavio se navigacijom i komunikacijama između Zemlje i svemirskih letelica, što je omogućilo neprekidan kontakt između astronauta i kontrolnog centra NASA.

7. Dejvid Vujić - stručnjak za mehaničke sisteme i raketnu tehnologiju, učestvovao je u dizajniranju delova rakete „saturn V“, koja je nosila astronaute do Meseca.

Ivan Čorbić