GLASANJE PRED "STRAŠNIM SUDOM", SPALJIVANJE GLASOVA I ODREĐIVANJE BOJE DIMA Sutra počinje istorijska konklava i izbor novog pape
Konklava koja će birati naslednika pape Franje, duhovnog poglavara 1,4 milijarde katolika, počinje danas.
Ovu odluku doneli su kardinali Rimokatoličke crkve na kongregaciji u Vatikanu, a izvesno je da će ova konklava u novijoj istoriji biti jedinstvena po svom sastavu i dinamici.
U njoj će ovog puta biti manje od polovine članova kardinala koji stoluju u Evropi, tačnije svega 39 odsto, pa tako u njoj neće učestvovati pojedini katolički velikodostojnici iz nekih tradicionalnih verskih centara. Ipak, prvi put oni će doći iz zemalja poput Singapura, Mjanmara, Maroka, ali i Srbije.
U vreme smrti pape Franje bila su 252 člana Kolegijuma kardinala. Ali samo oni koji još nisu napunili 80 godina, a njih je ukupno 135, mogu da glasaju na konklavi. Ipak, u međuvremenu su se dva kardinala povukla zbog zdravstvenih razloga, tako da će na kraju glasati njih 133. A kako uopšte izgleda ceo proces izbora novog pape, i to korak po korak?
Pre konklave
Kada papa umre ili odstupi, svet usmerava svoju pažnju na Vatikan. Taj period se naziva sedisvakancija i on označava period u kome je papinska stolica prazna. Ovaj termin potiče od latinskog izraza „sede vacante“ (tj. „prazna stolica“ i odnosi se na vreme u kojem Crkvom upravlja Kolegijum kardinala, dok se ne izabere novi papa. Tokom „sede vacante“, papinska ovlašćenja nisu prenesena ni na koga, a kardinali imaju vrlo ograničene administrativne odgovornosti koje su regulisane apostolskom konstitucijom „Universi Dominici Gregis“ Jovana Pavla II.
Tokom tog prelaznog perioda prestaje mandat većini vatikanskih zvaničnika, osim za tri ključne pozicije. Kardinal kamerlengo, što je trenutno irski kardinal Kevin Farel, rimski vikar - italijanski kardinal Baldasare Reina, i veliki penitencijar - italijanski kardinal Anđelo de Donatis, nastavljaju sa svojim funkcijama, a Kolegijum kardinala preuzima upravljanje Crkvom, obezbeđujući svakodnevne administrativne poslove i pripreme za konklavu.
Kardinali iz celog sveta se okupljaju u Rimu da bi uz molitvu izabrali novog poglavara Rimokatoličke crkve. Prema crkvenom zakonu, konklava mora početi najranije 15, a najkasnije 20 dana od papine smrti ili povlačenja s prestola.
U periodu između papine smrti i otvaranja konklave, svi članovi Kolegijuma učestvuju u opštim kongregacijama, u kojima raspravljaju o stanju Crkve, ukazujući na to kakav bi papa po njihovom mišljenju najbolje služio potrebama Katoličke crkve.
Između sednica opšte kongregacije, manje grupe kardinala se diskretno sastaju na sopstvenu inicijativu radi manje formalnih, a ponekad i grubih diskusija na ručkovima, večerama i drugim skupovima širom Rima. One su na italijanskom poznate kao „pratice“ i mogu biti odlučujuće u izdvajanju ozbiljnih kandidata za papu i novinarskih fantazija.
Pred „Strašnim sudom“
Ujutro na dan otvaranja konklave, kardinali koji biraju papu učestvuju u misi za izbor rimskog pontifeksa, koja se održava u Bazilici Svetog Petra. Tog popodneva kardinali šetaju u povorci iz Pavlinske kapele Apostolske palate u Sikstinsku kapelu, dok pevaju himne prizivajući Duha Svetog.
Tokom konklave, kardinalima koji učestvuju u izboru bivaju oduzeti mobilni telefoni, kompjuteri, tableti, odnosno onemogućeni su im bilo kakvi spoljni kontakti. Oni su tokom izbora zatvoreni u Kući Svete Marte, vatikanskom pansionskom domu sagrađenom 1996, a u kome je do svoje smrti, po sopstvenoj želji, živeo pokojni papa Franja. Unutrašnjost ove kuće malo liči na apartmane s mermernim zidovima prikazane u filmu „Konklava“, ali ovaj objekat jeste ono što se u filmu sugeriše.
Kardinali se svakodnevno voze autobusom do Sikstinske kapele na glasanje, ali neki više vole da šetaju, što omogućava više privatnih razgovora nego što je moguće tokom zajedničkih obroka.
Ometanje prisluškivanja
U njoj će biti postavljeno mnoštvo opreme za elektronsko ometanje kako bi se sprečilo prisluškivanje od strane vlada, medija ili pojedinaca. U Sikstinskoj kapeli, pošto su se zakleli na tajnost, nadležni na papinskim liturgijskim slavljima objavljuje: „Extra omnes!“ (Svi napolje). Nakon toga, u kapeli ostaju samo kardinali s pravom glasa i oni onda obavljaju prvo glasanje pod strogim pogledom Hrista s Mikelanđelove freske „Strašni sud“.
Posle tog početnog glasanja, slede dva kruga glasanja svakog jutra i dva svakog popodneva, dok se dve trećine kardinala ne slože ko bi trebalo da bude 267. biskup Rima i naslednik Svetog Petra.
Kad dođe vreme glasanja, svaki kardinal dobija list papira na kome ispisuje ime kandidata za koga glasa ispod reči „Eligo in Summun Pontificem“ ili „Glasam za vrhovnog vladara“, savije ga i stavi u veliki putir.
Zatim se glasovi prebrojavaju. Papa mora dobiti dve trećine glasova prisutnih kardinala da bi bio izabran. Glasanje je tajno. Papirni glasački listići se spajaju i spaljuju nakon svakog glasanja. Pri paljenju se dodaje posebna smesa da dim bude crn.
Kad se postigne dvotrećinska većina, kandidata za papu pitaju da li se prihvata izbora. Ako odgovori potvrdno, on odabira papsku odoru i prvi put se oblači u belo. Zatim se glasački listići i sve kardinalske beleške spaljuju, a u plamen se ovog puta dodaje hemijski agens kako bi se proizveo čuveni beli dim koji najavljuje novog papu. Dok se beli dim diže iz oblaka, zvone zvona Bazilike Svetog Petra.
Stariji kardinal - đakon (kardinal protođakon) izlazi na balkon bazilike i objavljuje na latinskom: „Annuntio vobis gaudim magnum! Hamebus Papam! (Objavljujem vam veliku radost! Imamo papu!). Novoizabrani papa se tada prvi put svetu predstavlja s balkona Bazilike Svetog Petra. Prvo što novi papa čini je da daje blagoslov „Urbi et orbi“ - gradu Rimu i celom svetu.
Proces glasanja i prebrojavanja je dugotrajan, nekad i zamoran jer procedura dostavljanja glasačkih listića i njihovog potvrđivanja može da potraje. Ostalo je zabeleženo da je 1978. godine kardinal Karolj Vojtila, budući Jovan Pavle II, doneo marksistički filozofski časopis u Sikstinsku kapelu kako bi prekratio vreme tokom brojanja glasova.
Mitovi i činjenice
Među mitovima o konklavi, možda je najčešći poslednjih meseci taj da stvaranjem visokog procenta biračkog tela papa poput Franje, koji je imenovao više od dve trećine kardinala ove konklave, može praktično da odredi svog naslednika. Logika je, dakle, da će kardinali koje je imenovao papa birati nekog ko je njemu blizak.
Međutim, crkvena istorija sugeriše drugačije. Postoji mnogo primera tokom vremena kad je konklava čije je kardinale većinski imenovao prethodni papa izabrala nekog ko je potpuno suprotan njemu.
Najsvežiji je upravo onaj sa izborom pape Franje 2013. Kardinali koje su u potpunosti imenovali papa Jovan Pavle II i njegov naslednik Benedikt XVI izabrali su jezuitu Bergolja, potonjeg papu Franju, u čijem su pontifikatu bile visoke ličnosti rešene da razbiju nasleđe prethodne dvojice papa.
Navode se i neke zanimljivosti i dramatični momenti s prethodnih konklava. U oktobru 1978. kardinali su bili zapanjeni pošto su morali ponovo da se vrate na novu konklavu u Rim, gde su pre malo više od mesec dana izabrali papu Jovana Pavla I. Ovaj papa preminuo je posle samo 33 dana pontifikata, a ova činjenica je omogućila da se dogodi nešto nezamislivo. Izabran je prvi neitalijan posle 455 godina, i to Poljak Vojtila, to jest papa Jovan Pavle II.
