Dečiju igru na obali Bistrice prekinuli su pucnji iz kalašnjikova, kada su pre 20 godina tog 13.avgusta, u Goraždevcu, život izgubila dva srpska mladića, a njih četvoro teško ranjeno.
Svedoci nemilog događaja u ispovesti za našu televiziuju kažu da rane i danas jednako bole.
- Sa one strane reke smo pekli kukuruz, kao i svakog jutra. Niko nije očekivao da će se to desiti, dvoje poginulih i četvoro ranjenih. Kad se završila pucnjava ja sam krenuo preko reke, nesvestan da sam i sam ranje u kuk. Tek kad sam video krv koja lije shvatio sam. Brat je dotrčao da mi pomogne - seća se jedan od ranjenih Marko Bogićević.
Njegovu sudbinu podelio je i Đorđe Ugrenović, takođe jedan od ranjenih dečaka.
- Nama je reka Bistrica bila i bazen i more i sve. Od tog dana, više niko ne ide tako i ne kupa se - kaže Ugrenović.
Meštani se i posle dve decenije imaju bolna sećanja na ovu tragediju koja ih je zadesila.
- To je naš crni dan, šta da vam kažem. Tu su nastradali deca, a bilo ih je više od 80, pa je nesreća mogla da bude i veća. Neizčlečiva rana ostaće zauvek - kaže Milić Milićević, meštanin Goraždevca.
Njegov sugrađanin se prisetio šta se dešavalo tog kobnog dana pre 20 godinau Goraždevcu.
- Radio sam u polju tog jutra, kad su se čuli rafali sa Bistrice. Znali smo odmah šta je, ja sam s drugarom otišao i video katastrofu. Celo selo se skupilo da vidi šta se dešava - Ivan Bogićević, meštanin Goraždevca.
Zbog nedostatka dokaza Euleks je 2010. zatvorio istragu, a jedinu istinu zna reka Bistrica.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
