"Ja sam jedino muško u ovoj familiji, otac mi umro, stric mi poginuo... Najviše mi nedostaje očeva ljubav", kaže mališa iz Velike Hoče kojem su tek devet godinica, a koji govori kao zreo čovek jer ga je život naterao na to.
Njegova sirota baba Živana ostala je bez oba sina. Pre godinu i po umro joj je mlađi sin, koji je bio 1973. godište, a stariji je poginuo još 1999. Imao je samo 29 godina.
U trošnoj kući u čijem delu nema ni struje, u više nego teškim uslovima žive unuk školarac, baba i njena snaja Albanka, koja je pošla za mlađeg sina i podarila joj unuka koji sada ima devet godina.
Da sudbina bude još crnja, i mališa boluje od epilepsije pa majka ne sme da ga ostavi ni časa zbog te nepredvidive bolesti. Baba ima malo penzije i jedva sastavljaju kraj s krajem uz dodatnu pomoć te srpske opštine na Kosmetu.
Baba Živana veli da je prezadovoljna snajkom Albankom s kojom živi u slozi, zabeležio je svojom kamerom na Jutjubu Refki Alija koji krstari Kosmetom beležeći najlepše ali i najtužnije ljudske priče i sudbine - i Srba i Albanaca i Goranaca.
Njegova mama Albanka došla je u Hoču pre 10 godina, u početku joj je bilo teško, nije znala jezik, ali, kako kaže, malo po malo naučila je srpski i sad ga vrlo solidno govori.
U međuvremenu joj se muž razboleo, bolovao i umro, a dečaka je zadesila najteža sudbina.
- Ja da živim poslednjih 20 godina, šta će mi život, ali šta da radim moram... Snaha mi je Albanka, ali je dobra, pita me, sluša me - kaže majka koja je ostala bez oba sina. Snaja primanja nema, pa baba veli da to malo što primi daje njima jer joj je draže da pojedu snajka i unuk nego ona.
U Hoču se udalo još desetak Albanki koje su rodile po dvoje-troje dece. Kuća je trošna, prozori i vrata ne valjaju, struje u dnevnoj sobi nema.
A na pitanje šta bi najviše želeo, mališa (9) kaže: struju u dnevnoj sobi.
Malenog je prerana smrt tate mnogo potresla.
Kurir.rs/Youtube
NE PROPUSTITE
