Možda neko ima duže brkove od mojih, ali ja takvog za svojih 67 godina još nisam sreo. Bili bi i duži, nego mi ih je počupao unuk - ponosno kaže Nišlija Zoran Lazarević, čija dva brka mere malo više od 120 centimetara.Kako kaže, otkad mu ih je bog dao, nije ih brijao, osim jednom.- Ne znam šta mi bi, počeh da ih krešem, pa pošto nisam uradio to kako treba, obrijah ih cele. Kad mi uđe žena, pogleda me, pa učini: „Pu, kakav si grdan!“ Otad mi više nije palo na pamet da se brijem - kroz smeh veli Zoran.Do pre dvanaest godina potkresivao ih je, a onda je odlučio da ih ne dira, da rastu dokle mogu.- I, bogami, oni počeše da rastu, pa da rastu.... A ja ponosan. Vole žene brkove. I moja, ali i tuđe. I naše i sa strane.Ipak, priznaje, nije lako održavati brkove duge do stomaka.- Pre četiri godine moj unuk Maksa je imao samo godinu dana, pa kad me zgrabi za brkove, ne pušta. Otrgoh se nekako, al‘ mu šaka ostade puna brkova - priča Zoran.- Kad radim, ja ih lepo zataknem iza ušiju. Pre neki dan, sretne me gore u mom selu Gornje Dragovlje jedna baba, pa me pita: „Jesam li ja poludela ili oćoravila, juče ti brkovi bejahu duži?“ A ja ih onda izvučem iz uva da umirim babu. Nije lako s njima, ali bez njih ne mogu. Ne bih to bio ja. Svaki drugi dan ih perem šamponom, moraju da se neguju - ističe ponosni brkajlija.M. M.
Liči im na cara JozefaAUSTRIJANKE LUDE ZA MNOMDo pre pet godina sam bio u Austriji, tamo sam radio 40 godina. Bio sam omiljen tamo. Njihov car Jozef je imao brkove, a njihovi muški ih slabo nose. Kad se pojavim na ulici, žene dobacuju: „Ko car Joza.“ Idem sa ženom, a dve se ustremiše na mene, pitaju mogu li da me poljube. Ja pristanem, a žena me gleda ispod oka, ne bi joj pravo, hvali se Lazarević.
