icon-checkicon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-erroricon-galleryicon-homeicon-infoicon-logouticon-nexticon-passwordicon-plusicon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon-usericon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

ZA NOVAC OVDE NIŠTA NE MOŽETE KUPITI: Stranci, mladi, visokoobrazovani... Svi hrle ka OVOM OBEĆANOM SELU U SRBIJI
Foto: Profimedia

ZA NOVAC OVDE NIŠTA NE MOŽETE KUPITI: Stranci, mladi, visokoobrazovani... Svi hrle ka OVOM OBEĆANOM SELU U SRBIJI

Srbija

Selo Vrmdža u podnožju planine Rtanj u poslednjih nekoliko godina dobilo je preko 32 nova domaćinstva. Mladi, mahom visokoobrazovani, stranci i oni koji nemaju rodbinskih ili drugih veza s ovim krajem, dolaze iz različitih krajeva sveta i nastanjuju se u selu neobičnog imena, u eko-selu u kome se razvija društveno odgovorno preduzetništvo i veliki potencijal za model razvoja zdravog života Srbije.

 

Selo Vrmdža postalo je primer ruralnog razvoja i ekonomskog osnaživanja srpskih sela. Nalazi se u opštini Sokobanja, u Zaječarskom okrugu, na jugoistoku Srbije, u netaknutoj prirodi i prizorima rtanjskih vrhova.

 

Ovo naselje pominje se prvi put još u trećem veku kao rimsko utvrđenje koje je služilo za odbranu carskog druma, da bi se kroz vekove dograđivalo u svrhe odbrane, a u 14. veku postalo i utvrđeno stanište bogatih vizantijskih vlastelina.


Smenjivale su se vlasti, stanovništvo i pohodi, od bajkovitih utvrđenja je danas malo šta fizički ostalo, ali ostala su brojna predanja i svest o živopisnoj prošlosti koja se u pričama stalno dalje razvija i nadograđuje, u kojima leži i potencijal savremenog turizma ovog magičnog mesta.

 


Vrmdža nosi brojna imena: “Čuvar carskog druma”, “Selo potoka i vodenica”, “Selo Latino-grada”, “Selo na tri brda i dve doline”, “Selo izvora i potoka”…

dok je zvanično i neobično ime Vrmdža poteklo od reči vrm koja je označavala mesto sa mnogo izvora, reka i potoka.

 

Ništa manje fascinantna nije ni arhitektura ovog kraja. Biseri dolina i obronaka brda jesu tradicionalne kuće, čatmare i ambari, dok potoci i rečice neguju još po koju vodenicu. Eko-gradnja jedan je od velikih potencijala lokaliteta i novi meštani se mahom odlučuju za ovakav, zdraviji i jeftiniji način gradnje, koji je ujedno i zahtevniji u smislu ličnog angažmana, ali i iskustva i osećaja pripadnosti. Vrmdža krije i malo jezero u ataru sela. Eko-selo je oblik naselja u kome stanovnici žele da žive u skladu s prirodom i da stvore samoodrživu zajednicu.

 


Selo Vrmdža predstavlja jedan od najsvetlijih primera eko-sela trenutno u Srbiji. Razuđenost sela, veliki vodni resursi i bogatstvo prirodnih livada čine i idealnu postavku za proizvodnju zdrave hrane i razvoj ruralnog, aktivnog i eko-turizma.

 

Među prvima koji su “sa strane” došli u Vrmdžu jeste i Lučo de Marki iz Venecije, sa svojom suprugom Biljanom, koji je Vrmdžu izabrao zbog krajolika, iako je na putu do nje izbrojao čak 2.453 rupe.

 

Tu je i Pol Šaper, mladi Amerikanac koji je kompozitor pank opera, pa se iz njegove čatmare prelamaju zvuci soula i džeza, a dolaze i mnogi parovi iz gradova koji ne žele da svoju decu sreću samo uveče, izmoreni i umorni od posla, već žele da se zajedno razvijaju u okruženju koje to u potpunosti omogućava.


U selu Vrmdža trenutno je gotovo nemoguće kupiti hranu, jer princip prodaje za novac praktično ne funkcioniše. Umesto takvih naplata, meštani međusobno dele višak onoga što proizvedu, i time jačaju i duh zajedništva. Suživot novih i starih meštana posebna je vrednost ovog mesta.

 

 

Dok se novi žitelji brzo prilagođavaju, uče jezik, seoske poslove, pa i peku rakiju, stari su počeli da sređuju svoje kuće i pozivaju turiste da se odmore uz vrmdžaški sir, kozje i ovčje mleko, rtanjsko jagnje i jare, domaće sokove, šljivovicu i rtanjski čaj.

 

Meštani jedni drugima pomažu – tako starosedeoci pomažu novima u obradi zemlje, dok pridošli otvaraju vidike starosedelaca o načinima organske proizvodnje i bez upotrebe hemijskih sredstava. Dele i svoja iskustva, a u ovako raznolikoj zajednici u kojoj se čuju mnogi jezici, ona su bogata i veoma raznovrsna.


Obnovljeni su i putevi, a meštani su i sami ulagali u uličnu rasvetu, posao u kome je dobrovoljno učestvovao veliki broj meštana, pa čak i onih iz drugih krajeva sela.

 

(Kurir.rs/Citymagazine)

 

 

NOVO! Od sada možete da komentarišete i na Kurir Viberu!
Pridružite nam se, podelite svoje mišljenje!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.