UŽICE - Premladi su Danilo Bučevac i Lazar Lazović da shvate da su zauvek učvrstili prijateljstvo svojih porodica i da će, mada nisu u srodstvu, jedan drugog sa punim pravom moći da oslove sa „brate“. Dva dečaka iz Užica, rođena od dve majke, zadojena su istim mlekom.
Nekad, kad porastu, a tek im je nešto više od godinu i po, slušaće priče kako su im se roditelji i prekovremeno družili, pa i noću posećivali, da bi mleko koje je za Lazara bilo previše, stiglo do Danila koji je u istom oskudevao.
Priča o „braći po mleku“ seže desetak godina pre nego što su dečaci došli na svet, kada su se Danijela Bučevac i Marica Lazović, posredstvom supruga, sprijateljile. Pretprošle godine, kada su obe ostale trudne, druženje je postalo intenzivnije. Čekajući da po drugi put postanu majke, nisu slutile splet okolnosti koji će ih još više, neraskidivo povezati.
Danijela je Danila prirodnim putem rodila 25. novembra 2016. kad je Marica bila u devetom mesecu trudnoće. Lazar je na svet došao 20 dana kasnije carskim rezom.
- Nisam imala dovoljno mleka pa sam sina morala da prihranjujem, a Marica je, zbog određenih problema s grudima, koji su uzrokovali povišenu temperaturu, imala viška mleka. Pričali smo o tim našim problemima sve dok jednom, kad je Danilo imao mesec dana, Marica nije podojila i mog sina. Lazar se nije bunio, prihvatio je Maricu kao da mu je prava majka - priča Danijela Bučevac.
Osim što je i Danilo dobijao najbolju moguću hranu, to što je sisao pomoglo je Marici da reši problem s temperaturom i viškom mleka. Bilo je, vele dve majke, pohvala na to što Marica doji i tuđe dete, ali i pokuda. I neki lekari su sumnjičavo vrteli glavom govoreći da to nije dobro. A Lazar i Danilo su zajedno napredovali i rasli.
Lepo, humano, nesvakidašnje, prijateljski, ali zahtevalo je mnogo odricanja i slatkog napora. Prosto, Bučevci i Lazovići nisu uvek mogli da budu zajedno da bi Marica podojila Danila, a žive u dva različita dela Užica. Još kad je stigla hladna zima, pa Bučevci sina nisu smeli da povedu u goste na dojenje, moralo se tražiti drugo rešenje.
- Sa dva meseca moj Lazar je počeo da spava celu noć, ali ja nisam mogla to da priuštim zbog Danila kome je trebalo mleko. Danijelin muž dolazio je kod nas uveče i rano ujutro da uzme mleko za svog sina, neretko se dešavalo, kada zafali, da smo mleko Bučevcima slali taksijem. Tako je bilo punih deset meseci - priča Marica Lazović, po struci defektolog, zaposlena u Školi za obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju.
Nosilac je Svetosavske nagrade koju joj je Grad Užice dodelio kao najboljem prosvetnom radniku u osnovnim školama. Četiri godine pre Lazara sa suprugom Darkom rodila je ćerku Milicu.
I još nešto Danilo i Lazar imaju zajedničko! Njihove majke podelile su ovogodišnju nagradu Udruženja „Roditelj“ iz Užica za najlepšu priču o dojenju.
Prošle godine su, neplanirano ali na obostranu korist, zajedno bili na moru. Bučevci su letovanjem častili Lazoviće.
- Kako smo došli u Petrovac kupila sam prihranu za bebu. Tako je neprijatno mirisala da sam rešila da je ne dajem sinu. Odmah sam pozvala Maricu da dođe sa mužem i sinom. Rekla sam joj: „Želim da ti se revanširam, ali i da moje dete ima zdravu hranu dok sam na moru“. Spakovali su se i došli – seća se Danijela Bučevac.
(Kurir.rs/Blic/Vladimir Lojanica/Foto: RTS Printscreen)
