Najnovije vesti

SVA TUGA SRPSKOG SELA STALA U DOKUMENTARNI FILM: U Banatskom Aranđelovu meštani se sa suzama u očima sećaju zadruga, voza i fabrike tepiha koje više nema (FOTO)
Foto: N.H.

pod nazivom daleko od raja

SVA TUGA SRPSKOG SELA STALA U DOKUMENTARNI FILM: U Banatskom Aranđelovu meštani se sa suzama u očima sećaju zadruga, voza i fabrike tepiha koje više nema (FOTO)

Srbija

SUBOTICA – Večeras u selu Banatsko Aranđelovo je premijera dokumentarnog filma „Daleko do raja”, za koji je scenario napisala Subotičanka Kovica Jočić Barak, rođena u tom selu, iz kojeg je otišla 1994. godine za školom i boljim životom.

 

foto: N.H.

Sticajem okolnosti Kovica je postala scenarista dokumentarca, iako je po
zanimanju tehničar drumskog saobraćaja, a radi u subotičkom Gerontološkom centru. Humani rad sa ljudima doveo je, kratko kaže za Kurir, do stvaranja priče za ovaj film, koji je režirao Miroslav Antelj, uz muziku Mate Abrahama.

 

Bila je statista u filmu o medicinskim sestrama sa svojim sinom, a sada joj je reditelj poverio scenario, jer je razumeo da Kovica najbolje zna priču o svojim korenima.


Selo na tromeđi Srbije, Mađarske i Rumunije, koje Tisom deli Banat od Bačke, nema ni poštu, ni prugu, ni fabrike, a o umirućem selu govore u filmu ljudi koji još žive u njemu, a ne oni koji su ga napustili. Tako četrdesetdevetogodišnja Kovica objašnjava scenario svog prvog dokumentarca, o svom selu.

 

foto: N.H.

Kao potomak porodice Jočića iz Knina, koja se još posle Prvog svetskog
rata naselila u Banatskom Aranđelovu, Kovica zna u dušu život i bilo svog srpskog sela, koje polako ostaje bez Srba.


"To je bio motiv da sagradim priču kojom bismo ostavili dokument a možda bih nekako i pomogla svom selu”, kaže Kovica Jočić za Kurir.


Kaže da u svom selu ona ima još samo grobove, koje obilazi povremeno.

 

"Na groblju su i moji roditelji i pradeda, nemam čak ni svoju kuću tamo. Po popisu iz 2011. godine, pre osam godina, u selu je bilo još 1398 ljudi, a sada ih je još mnogo manje. Mladi imaju osnovnu školu, pa ostaju tamo daleko, gde završe škole, jer u selu nema ni fabrike ni posla. Ne zna se kada su poslednji svatovi bili u selu”, priča Kovica za Kurir.

 

foto: N.H.

”Pravoslavni hram svetom arhanglu Gavrilu izgrađen je 1827. godine, polazište je i središte u filmu, oko nje se i danas vrti život u selu. Iz duge istorije sela u fokusu je vreme posle Prvog i Drugog svetskog rata, jer je tada stradalo dosta ljudi. Čitam poslednje oproštajno pismo Uroša Batalčeva iz 9. januara 1942. godine, kojim se pre streljanja oprašta od svoje rodbine i prijatelja. Svi streljani su visili na banderama, pa bačeni u jame, da bi ih rodbina kasnije sahranila u grobnice”, izdvaja iz scenarija.


Film svedoči i sadašnjost, u kojoj samo stari ostaju. Meštani se sećaju
zadruga, tepihare, Lepenke i fabrika kojih više nema. Sećaju se i voza, čuvenog Orijent ekspresa koji je vozio od Pariza i Beča preko Banatskog
Aranđelova, ka Kikindi, Beogradu i Istanbulu. Sada vozova nema u tom selu, pre decenije je ukinuta čak i pruga, kao i u mnogim drugim selima.

 

foto: N.H.

„Moja majka je radila u tepihari, a tamo sada samo kosturi od razboja postoje. Film ipak ne počinje ni ulaskom voza u selo, ni guskama po kojima je selo poznato. Počinje u seoskoj crkvi Svetog Arhangela, gde smo imali osećaj i da smo dobili blagoslov za film koji gradimo, uz simboličnu poruku sveštenika hajdemo sa dna gore, ka raju, da gradimo”, objašnjava Kovica svoju ideju predstavljanja Banatskog Aranđelova kroz istoriju.


Pominje i spontnao nastajanje nekih detalja filma.


Na seoskoj slavi, starija žena, Bosiljka Dević, plače dok je snimaju i kaže „nema ni mojih drugarica, deca su mi otišla, sama danima sedim na klupi u selu”.

 

Reditelj filma Miroslav Antelj kaže da naslov filma govori o težnji da selo ipak preživi, a poruka je pojačana i muzikom stare srpske pesme „Tamo daleko je Srbija”.


Prof Janko Baljak sa Fakulteta dramskih umetnosti, odseka za dokumentarni film kaže, da film „Daleko do raja” o istoriji jednog sela, uz niz svedočanstava začinjenih arhivskim materijalom i kontekst priče ukazuju na ozbiljan i na momente izuzetno potresan angažovani dokumentarni film, u režiji Miroslava Antelja, čiji je ovo najzreliji film.

 

foto: N.H.

„ Kovica Jočić Barak, nekadašnja žiteljka tog gotovo napuštenog sela, scenarijem nas sigurno vodi kroz univerzalnu i tragičnu priču o smrti sela u Srbiji. Bezuslovno verujemo njoj i njenim emocijama u susretima sa  nekadašnjim i sadašnjim „od boga zaboravljenim ” žiteljima umirućeg sela” kaže prof Baljak o filmu, koji večeras premijerno gledaju meštani Banatskog Aranđelova.


(Kurir.rs/N. H.)

 

 

 

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...