KIKINDA - Da su Kikinđani vazda bili solidarni, potvrđuje i njihova želja da pomognu supružnicima Oliveri Rajić i Radomiru Francuskom.
Njihova kuća izgorela je u požaru koji se, 21. martovske noći, proširio iz komšijskog stana porodice Čeke. Te noći vatra je progutala tri stana.
Irena Miklja iz Kikinde, takođe je ostala bez krova nad glavom. Kao da im muke sa koronom nisu bile dovoljne, pa su tri porodice bile prinuđene da se snalaze i potraže novi krov nad glavom.
Olivera i Radomir i dvoje maloletne dece skućili su se privremeno u komšiluku. Zahvaljući video-zapisu “Ovo je moj dom”, koji je mobilnim telefonom snimio trinaestogodišnji Marko Rajić, pomoć je počela da stiže njegovim roditeljima. Marko se nerado seća te noći:
- Majka me je probudila, govoreći da je požar buknuo u komšijskom stanu. Zgrabio sam mlađu sestru Sanju (8) i izašao na ulicu. Bili smo u pidžamama. Plakao sam. Bilo mi je teško da gledam uplakanu majku. Puno ljudi je pogledalo taj video, a evo Kikinđani su počeli da nam pomažu. Čak su se, kako mi je mama rekla, javili naši ljudi iz Beča. Drago mi je što sam im pomogao. U video-klipu napisao sam da smo ostali bez svega i izrazio želju da pomognem roditeljima, da ponovo uđu u dom - ispričao nam je Marko, dok se njegova majka Olivera gušila u suzama:
- Od novca koji su sakupili ljudi dobre volje, danas su nam isporučene daske i grede. Obećan nam je i šljunak. Treba nam još puno toga: cement, zidne i podne pločice, prozori, ulazna vrata… Sve što te noći nije uništila vatra, dokusurila je voda. Spasili smo nešto garderobe i belu tehniku - priznaje Olivera i posebno se zahvaljuje članicama FB grupe “Mame Kikinđanke” koje su inicirale humanitarnu akciju.
Najveća želja da se usele do Vidovdana
Prvih desetak dana bili smo kod ćerke i zeta, a potom nam je komšinica Marija Bor ustupila prazan stan koji se nalazi do našeg. Hvala Mariji i njenom suprugu, ali i svim dobrim ljudima. Najveća nam je želja da se uselimo do Vidovdana. Tada je rođena najmlađa ćerka Sanja. Imala je samo 800 grama i tumor na vratu. Nakon svega mogu da kažem da su mi plemeniti ljudi vratili veru u život- kaže Olivera.
Teško i komšinici Ireni
Nije lako ni Ireni Miklji. I njen stan je nastradao, nakon što se vatra proširila iz komšiluku:
-Od kuhinje nije ostalo ništa. U stanu je u to vreme živeo stanar, dok sam ja bila u susednoj kući. Nisam pokretala akciju, ne umem ja to… Puno mi je srce, kad vidim da ima dobrih ljudi koji pomažu Oliveri i Radomiru- priznaje Irena.
(Kurir.rs/S.U.Foto:S.U.)
NE PROPUSTITE
