SREMSKA MITROVICA - Specijalni rezervat prirode "Zasavica", jedna od retkih preostalih močvara u Sremu, već godinama uspešno balansira između čoveka i prirode, tako da danas u tom rezervatu postoji i farma svinja mangulica i magaraca u blizini staništa dabrova.
Nekadašnji tok Save i Drine, a danas bara ili kako neki tvrde mrtvaja, uspeva da odoli uticaju čoveka, a za očuvanje prirodnih lepota u "Zasavici" zaslužno je Udruženje gorana iz Sremske Mitrovice, koji su odgovorni za ovaj specijalni rezervat prirode.
Farma na kojoj su pored ostalih životinja i više od 100 magaraca, mangulice, podolaska goveda, prostire se na oko 300 hektara, ali divlje i domaće životinje retko se susreću, čime ne remete jedni drugima mir, niti ugrožavaju staništa.Prema rečima istraživača i stručnog saradnika "Zasavice" Mihaila Stankovića, dabar se uspešno razmnožava u ovom rezervatu koji je, uz Obedsku baru, jedino njegovo stanište u Srbiji.
Stanković je kazao da, pored dabra, "Zasavica" krije još mnogo posebnosti i tajni, od kojih je i nedavno odkrivena biljka mesožderka, za koju se smatralo da je nestala sa ovih prostora.
Tajne očuvanja prirode otkriva Stanković rečima da je turizam, ali i druge aktivnosti čoveka, dozvoljen isključivo na samo tri od 33 kilometra rezervata.
"Preostalih 30 kilometara rezervata i reke je prepušteno prirodi, njenim ciklusima i čovek nema šta tu da traži", tvrdi Stanković i dodaje da je povratak dabra vraćanje duga ovoj životinji koju je čovek izlovio sa ovih prostora pre više od 100 godina.
Brana dabrova, do koje se dolazi dužim pešačenjem i isključivo uz pratnju stručnjaka, dokaz je da se ova vrsta ponovo odomaćila u svom negdašnjem domu, a veliki broj praznih kućica od puževa u blizini njihovog doma, pokazuju da se dobro hrane.
Stanković podseća da, pored dabrova, "Zasavica" predstavlja stanište za više od 650 biljnih vrsta, 196 vrsta ptica, 63 vrste sisara i veliki broj riba, vodozemaca i gmizavaca, među kojima nema otrovnica.
"Ove godine imali smo rekordan broj poseta, delom zahvaljući izložbi dinosaurusa. Svake godine broj posetilaca konstantno raste", kazao je čuvar rezervata Nikola Milić i dodao da se aktivnosti rezervata velikim delom finansiraju od proizvodnje na farmi.
Izložba dinosaurusa gostovala je u "Zasavici" oko tri meseca, a za to vreme izložbu je videlo više hiljada posetilaca, nakon čega su davno izumrli reptili nastavili svoj put ka Nemačkoj.
U rezervatu i na farmi zaposleno je 13 osoba, dodao je Milić i napomenuo da su potrebe za radnom snagom veće, ali nedostaju sredstva da se zaposli veći broj ljudi.
Prema njegovim rečima, iako prihodi od turizma i farme nisu mali, rezervat se i dalje dotira od države, a veliku pomoć pružaju volonteri, đaci i studenti na praksi.
Stanković je rekao da na farmi magaraca u "Zasavici", koja je jedna od retkih u Srbiji, proizvode ne samo meso, već i mleko, jedno od najhranjivijih, ali i najskupljih mleka na svetu.
Od mleka koje prikupe od magarica, a koje ove životinje izuzetno malo daju, zaposleni proizvode sapune, kreme za telo, liker i izuzetno retko, samo po narudžbini - sir.
Milić je naglasio da se sve životinje hrane prirodno, bez koncentrata, ispašom na pašnjacima koji se prostiru na oko 300 hektara.
Prema njegovim rečima, ovogodišnja suša nije mimoišla ni ovaj rezervat prirode, tako da će biti malo teže prikupiti hranu za domaće životinje, a zbog niskog vodostaja nisu moguće ni turističke vožnje brodom "Umbra".
