Subotička sinagoga posle restauracije našla se na spisku najlepših secesijskih zaštićenih spomenika kulture i objekata u Evropi, ali i među retkim objektima u Subotici i Srbiji, u koje je i iz državne kase obezbeđen novac za restauraciju i očuvanje. Lane je počelo kreiranje plana, koji bi trebalo da obezbedi balans očuvanja graditeljskog nasleđa i nove gradnje u jezgru grada na severu Bačke, gde su veliki pečat u secesijskoj gradnji ostavile i mađarske arhitekte Marsel Komor i Deže Jakab.
U kakvom je stanju graditeljsko nasleđe i zaštićeno gradsko jezgro Subotice, u kojoj dominira secesijska gradnja, danas i sutra ocenjivaće ahritekte i drugi stručnjaci, na dvodnevnom stručnom skupu u Velikoj većnici Gradske kuće, a govoriće i kako da se u budućnosti izgrađuje grad na severu Srbije.
Tematsku konferenciju „Perspektiva očuvanja graditeljskog nasleđa u gradskom jezgru Subotice“, organizovala je fondacija „Karolj Biro“, a više stručnjaka ocenilo je, da su tokom decenijske gradnje u Subotici restaurirani samo pojedini veliki objekti, te da je potrebno planirati obnovu i čuvanje objekata u gradskom jezgru, pa su i najavljene restauracije nekoliko gradskih objekata iz vremena secesije.
Dubravka Đukanović, direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, istakla je da se decenijama nedovoljno ulagalo u obnavljanje graditeljskog nasleđa, te da stanje u Subotici oko tog problema odražava i stanje u čitavoj Srbiji.
- Ove godine su ipak u budžetu države odvojena veća sredstva, nego ranije. Ali, kada se zna da u Srbiji ima više od 2500 zaštićenih nepokretnih dobara kulture, potrebno je angažovati ne samo državna nego i privatna sredstva vlasnika nekih objekata ili drugih korisnika. Svoju ocenu o očuvanju građevnskog nasleđa i gradnji novih objekata trebalo di daju i stručnjaci i investitori, ali i građani, kao i političari.
Konferencija je otvorila priliku da se uporede iskustva i sa drugim gradovima pa i državama.
Predsednik Skupštne grada Subotice dr Balint Pastor je rekao, da je obaveza da se građevinsko nasleđe sačuva, a da investitori mogu da grade stanove ali ne u samom centru Grada.
-Da bi se sačuvalo gradsko jezgro, što je i lane bio prioritet, kada je povučen plan detaljne regulacije za zonu dva, potrebno je da novi plan, koji je u izradi, obezbedi balans između gradnje novih objekata i očuvanja nasleđa arhitekture, apostrofirao je Balint Pastor.
Gordana Prčić Vujinović, arhitekta konzervator u Međuopštinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture, istakla je da je građevinsko nasleđe i zaštićeno gradsko jezgro u lošem stanju, posebno prizemni objekti, i da osim Sinagoge, nisu obnovljeni veći secesijski objekti.
-Kako radimo naš grad, tako i on nas gradi. Prizemni objekti čine 50 odsto zaštićenog gradskog jezgra, koje treba očuvati i obnoviti. Treba ih preurediti tako da budu na raspolaganju svim građanima, a ne samo određenim investitorima, pa je cilj ove konferencije da se dođe do stručnog usaglašavanja oko budućeg razvoja Subotice, istakla je Prčić Vujinović.
Kurir.rs/N.H.
