Život je čudo, a porodica je njegova osnovna jedinica i trebalo bi da bude najjači oslonac svakome od nas. Na početku života roditelji su potrebni deci, na kraju deca roditeljima, ali roditelj će do poslednjeg dana biti tu za svoje dete.
Ovo je priča koja tera na razmišljanje. I te kako je aktuelna, iako je davnašnja, u Vranju se prepričava s kolena na kolena, jer za to postoji dobar razlog.
Živela jedna porodica - otac, majka i sin. Čuvali sina, školovali u velikom gradu. Sin završio fakultet, oženio se, ima decu i lepo živi. Kad je majka umrla otac je ostao sam, nije mogao da se snalazi i sin ga je smestio u starački dom. Dolazio je svake nedelje kod oca u posetu, pitao ga šta mu treba, razgovarao sa njim. I kad je otac osetio da mu se bliži kraj i da će da umre, zamolio je sina da mu ugradi klimu u sobi staračkog doma u kojoj je provodio poslednje dane.
"Pa što nisi rekao, ja sam mogao to da uradim i ranije, zašto da budeš na vrućini", pita je sin, a otac mu je odgovorio:
"Ne, sinko, ne zbog mene, nego zbog tebe i ti ćeš da dođeš jednoga dana u ovaj dom. Kad dođeš da imaš klimu da ti ne bude vruće".
Sin ga je začuđeno upitao zašto razmišlja o tome, a otac mu je odgovorio:
"Brine me tvoja starost više nego moja. Roditeljska briga prema detetu uvek postoji i nema granice", zaključio je brižni otac.
Kurir.rs/T.S.
NE PROPUSTITE
