- Nikada ovo ime ne bih dao ni za šta na svetu. Pa, vi nemate pojma kakva je to privilegija kad se zovete Omiljen. Dobio sam ime po stricu, a veoma sam zahvalan roditeljima što su me baš ovako nazvali. Bilo je dosta situacija kad se predstavljam ljudima da oni zapravo ne veruju da se tako zaista zovem, ali uspem da ih ubedim na kraju - kaže kroz osmeh Omiljen Vojinović.
Za prvih pedeset godina života, koliko ima naš sagovornik, doživeo je veliki broj anegdota vezanih upravo za njegovo ime, ali jednu nikad neće zaboraviti. Ona se još uvek prepričava iako su od tada prošle godine.
- Kad sam bio mlađi, prišao sam jednoj devojci koja mi se svidela. Mi smo tu svirali, bila je buka i gužva, i kao i sada slabo čujete sagovrnika. Ja sam njoj prišao, pružio ruku i predstavio se - Omiljen, a samo sam čuo nju kako odgovara - meni nisi - priseća se uz osmeh Omiljen.
Muzikom je počeo da se bavi pre trideset godina, a kada je započinjao karijeru u jednom kafiću u zlatiborskom kraju, vlasnica kluba u kom su svirali čuvši kako se pevač zove, odmah je krstila i orkestar nazvavši ga - Omiljeni bend.
- Ljudi koji su me posle tog upoznali, mislili su da me zbog benda zovu tako Omiljeni, a da mi to nije ime. Inače, jedini nadimak kojim imam mi je upravo taj, s tim što dok me svi zovu Omiljeni supruga me zove Ljubo. Moram da kažem da su ona i moji sinovi moj najveći životni uspeh i sreća - dodaje ovaj pevač.
Svojim glasovnim sposobnostima oduševio je na jednom muzičkom takmičenju, koje daje šansu malo starijima i upravo i tamo je njegovo ime priviklo veliku pažnju.
Omiljeni za kraj dodaje da ga čitav život baš zbog tog imena prati i neka lepa, pozitivna energija, jer kad je neko Omiljeni prosto ne može biti mrgud.
Kurir.rs/RINA
NE PROPUSTITE
