Rad narodnih kuhinja spada u red direktnih programa za ublažavanje siromaštva, odnosno jedan je od najhumanijih projekata koji postoji u Srbiji. Nedovoljna primanja, visoke cene i nezaposlenost uslovili su značajan broj korisnika ovog vida pomoći, a za one koji sebi i članovima svoje porodice ne mogu da obezbede topao obrok, ove kuhinje su ogroman oslonac.
Evidenciju korisnika vode centri za socijalni rad, a hranu obezbeđuje Crveni krst Srbije, kroz mrežu lokalnih organizacija, uz pomoć Vlade, opština i gradova, kao i brojnih preduzeća i građana. U Srbiji (van Beograda i KiM) postoji 76 narodnih kuhinja, čiji rad operativno koordinira Crveni krst Srbije. Prema najsvežijim podacima, u Srbiji ima oko 35 000 korisnika javnih kuhinja, pri čemu brojka pokazuje tendenciju rasta.
Među onima koji se oslanjaju na hranu iz narodnih kuhinja najčešće su penzioneri, porodice koje žive samo od socijalne pomoći, bolesni, nesposobni za rad. Ipak, dosta je i onih koji su poslednjih godina u tranziciji ostali bez posla, pa im je kuvano jelo, dostupno u narodnim kuhinjama, jedini obrok u toku dana.
Oslanjanje na pomoć ovog tipa značajno je obimnije tokom zimskih meseci. Leti se potreba za obrocima smanji, jer mnogi na sezonskim poslovima zarade i donekle zadovolje osnovne egzistencijalne potrebe.
Pravo na besplatan obrok koriste pojedinici ili porodice koje su ujedno i korisnici prava na novčanu socijalnu pomoć ili lica čiji prihodi po članu domaćinstva ne prelazi 50 odsto minimalne zarade, lica koja su stara i iznemogla i čiji srodnici ne mogu ovu pomoć da im pruže. Takođe, pravo na besplatan obrok imaju i porodice čiji član ostvaruje pravo na tuđu negu i pomoć. Spisak korisnika narodnih kuhinja utvrdjuje zajednička komisija na lokalnom nivou koju čine predstavnici lokalne samouprave, predstavnici centra za socijalni rad i Crvenog krsta Srbije.
Rad narodnih kuhinja finansira Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i delom lokalne samouprave. Od ekonomske snage lokalne zajednice umnogome zavisi i funkcionisanje ovog vida pomoći. Iz tih razloga, kvalitet hrane i broj korisnika razlikuje se od mesta do mesta.
“Vlada Srbije obezbeđuje sredstva u budžetu za nabavku deset osnovnih namirnica i distribuciju do svih narodnih kuhinja. Sa druge strane, lokalna samouprava finansira pripremu obroka, komunalne troškove, struju, namirnice koje se ne mogu skladištiti duži vremenski period, kao i one koje se ne mogu nabavljati centralnim nabavkama”, objašnjava stručna saradnica Crvenog krsta Srbije, Jelena Radojičić.
Među korisnicima su svakako najosetljivi najmlađi i najstariji koji imaju i najizraženije potrebe. Iako se na tone hrane dnevno podeli, proračuni govore da trenutne količine zadovoljavaju svega polovinu potreba. Kako je svrha narodnih kuhinja pomoći u nevolji čak i onima koji nisu u mogućnosti da se pojave na punktovima na kojima se hrana deli, za mnoge opštine i gradove od velikog značaja bi bilo oživljavanje programa kuhinje na točkovima. U tom smislu, topli obroci distribuirali bi se na kućne adrese starijih lica, kao i osoba sa invaliditetom. Da bi narodne kuhinje mogle da obavljaju svoj humani posao, postoji potreba za obnavljanjem instrumenata za rad, novim posuđem za kuvanje, šporetima, termosima za transport hrane, frižiderima.
Narodne kuhinje pokazale su svoju veličinu i značaj i tokom migrantske krize kada je na topao obrok moglo da računa na hiljade izbeglica.
(Promo - tekst / Foto: Profimedia)
