Mnogi vozači prave ovu grešku kada sipaju gorivo: Jedna navika može da uništi automobil
- Vožnja sa gotovo praznim rezervoarom može da ošteti pumpu za gorivo i dovede do kvara koji košta nekoliko stotina evra.
- Mehaničari savetuju da se gorivo dopunjava kada nivo padne na oko četvrtinu rezervoara, a ne tek kad se upali rezerva.
Žuta lampica za rezervu goriva mnogim vozačima nije znak da treba što pre da svrate na benzinsku pumpu, već podsetnik da automobil može da pređe još nekoliko desetina kilometara. Međutim, stalna vožnja sa gotovo praznim rezervoarom može ozbiljno da ugrozi pojedine delove automobila i dovede do kvarova čija popravka košta i nekoliko stotina evra.
Mehaničar Džordž Smit Gud upozorava da ova navika može da izazove probleme sa pumpom za gorivo, ali i sa drugim delovima sistema za dovod goriva.
Iako se mnogi vozači oslanjaju na procenu preostale kilometraže koju prikazuje putni računar, važno je znati da taj podatak nije garancija koliko automobil zaista može da pređe. Potrošnja zavisi od uslova na putu, načina vožnje, saobraćajnih gužvi i brojnih drugih faktora, pa se može dogoditi da goriva ponestane ranije nego što je vozač očekivao.
Poseban problem nastaje kada vožnja na rezervi postane svakodnevna navika, jer tada raste rizik od nepravilnog rada sistema za dovod goriva.
Jedan od najvažnijih razloga zbog kojih ne bi trebalo često voziti sa gotovo praznim rezervoarom jeste zaštita pumpe za gorivo. Ovaj deo ima zadatak da obezbedi stalan dotok goriva do motora, a njegov pravilan rad zavisi i od odgovarajućih uslova hlađenja i podmazivanja.
Kod mnogih savremenih automobila pumpa je smeštena unutar rezervoara, a gorivo koje prolazi kroz nju pomaže u hlađenju i podmazivanju njenih delova.
Kada je rezervoar skoro prazan, postoji veća mogućnost da pumpa, naročito prilikom naglog kočenja, prolaska kroz oštre krivine ili vožnje uzbrdo, povremeno povuče vazduh umesto goriva.
Ako se takva situacija često ponavlja, može doći do prekida pravilnog dotoka goriva, dodatnog opterećenja pumpe i njenog prevremenog otkazivanja.
Zamena pumpe za gorivo nije jeftina intervencija. U zavisnosti od marke automobila, vrste pumpe i složenosti popravke, trošak može dostići nekoliko stotina evra, a kod pojedinih vozila biti i znatno veći.
Problem mogu da naprave i nečistoće iz rezervoara
Još jedan rizik koji se povezuje sa vožnjom na rezervi jesu naslage i nečistoće koje se vremenom mogu nakupiti u rezervoaru.
Ovaj problem posebno je izražen kod starijih automobila sa metalnim rezervoarima, u kojima se usled korozije mogu pojaviti čestice rđe. Osim njih, u sistem mogu dospeti i druge nečistoće koje narušavaju pravilan protok goriva.
Ipak, važno je znati da pumpa i inače povlači gorivo iz donjeg dela rezervoara, pa sama činjenica da je nivo goriva nizak ne znači da će automatski povući više taloga.
Ukoliko nečistoće dospeju do filtera ili drugih delova sistema, mogu da izazovu začepljenja, otežano pokretanje motora, neravnomeran rad ili gubitak snage.
Kod savremenih automobila filteri služe upravo tome da spreče prodor nečistoća u osetljive komponente, ali ni oni ne mogu da nadoknade ozbiljno zaprljan sistem za gorivo.
Šta se dešava kada je rezervoar gotovo prazan?
Kada u rezervoaru ostane veoma malo benzina, povećava se prostor iznad tečnog goriva u kojem se nalaze vazduh i isparenja. Međutim, to ne znači da samo zbog niskog nivoa goriva automatski nastaje kvar.
Savremeni benzinski automobili imaju sisteme za kontrolu isparenja, koji služe da spreče njihovo nekontrolisano oslobađanje u atmosferu.
Mnogo veći praktični problem predstavlja mogućnost da motor ostane bez goriva tokom vožnje. Ako se to dogodi, automobil može iznenada da izgubi pogon, što je posebno nezgodno na prometnom putu, autoputu ili mestu na kojem nije moguće bezbedno zaustavljanje.
Kod pojedinih dizel automobila potpuno pražnjenje rezervoara može da dovede i do ulaska vazduha u sistem za dovod goriva, zbog čega ponovno pokretanje motora može biti komplikovanije.
Kada je najbolje sipati gorivo?
Mehaničari uglavnom savetuju da ne treba čekati da kazaljka stigne do samog kraja ili da putni računar pokaže minimalnu preostalu kilometražu.
Kao praktično pravilo može poslužiti dopunjavanje rezervoara kada nivo goriva padne na približno četvrtinu kapaciteta, naročito ako planirate duže putovanje ili vožnju kroz područja u kojima nema mnogo benzinskih stanica.
Povremena vožnja nakon što se upali lampica za rezervu ne znači da će automobil odmah pretrpeti oštećenje. Ipak, stalno odlaganje točenja goriva povećava verovatnoću da ostanete na putu i izložite sistem za dovod goriva nepotrebnom opterećenju.
Još jedna greška koju vozači prave na benzinskim pumpama
Osim vožnje sa gotovo praznim rezervoarom, među vozačima postoji i upozorenje da ne bi trebalo sipati gorivo dok cisterna dopunjava podzemne rezervoare benzinske stanice.
Objašnjenje je da pretakanje može da uzburka talog sa dna rezervoara, pa postoji bojazan da bi nečistoće mogle da dospeju u automobil.
Međutim, moderne benzinske stanice imaju sisteme za filtriranje goriva, zbog čega samo prisustvo cisterne ne znači da je gorivo neispravno ili opasno za motor. Mnogo je važnije birati proverene benzinske stanice koje redovno održavaju opremu i kontrolišu kvalitet goriva.
Video: Šta stoji iza američkih sankcija NIS-u?
· Reaguj