Kako se vozi kada pljušti kiša: Vozači u Srbiji prave 3 greške, ovo su pravila koja spašavaju živote za volanom
- Vožnja po kiši traži manju brzinu, veće rastojanje i ispravne gume, svetla i brisače, jer mokar kolovoz i pljusak smanjuju vidljivost i prianjanje.
- Poseban rizik je akvaplaning: ako automobil počne da 'pliva', treba popustiti gas, ne kočiti naglo i držati volan mirno dok se prianjanje ne vrati.
Vožnja po kiši zahteva manju brzinu, veće rastojanje i ispravne gume, svetla i brisače. Mokar kolovoz smanjuje prianjanje, dok pljusak i voda koju podižu druga vozila otežavaju pregled puta. Posebno opasan trenutak nastaje kada pneumatici izgube kontakt sa asfaltom, a automobil počne da klizi po sloju vode.
Ta pojava zove se akvaplaning. Vozač može da je prepozna po tome što volan odjednom deluje neuobičajeno lako ili automobil slabo reaguje na upravljanje. Naglo kočenje i trzanje volana tada mogu dodatno da otežaju vraćanje kontrole.
Pre polaska proverite ono od čega zavisi koliko vidite - i koliko vas vide
Proverite farove, zadnja poziciona i stop svetla, kao i pokazivače pravca. Očistite zaprljana svetla i stakla, a zatim pogledajte u kakvom su stanju metlice brisača. Ako razmazuju vodu i ostavljaju široke tragove preko vetrobrana, preglednost će tokom pljuska biti znatno lošija.
Proverite i da li imate dovoljno tečnosti za pranje stakala. Voda koju podižu vozila ispred vas često nosi prljavštinu, pa sami brisači neće uvek biti dovoljni. Zamagljena stakla odmaglite ventilacijom i klima-uređajem, ako ga vozilo ima.
Po jakoj kiši i smanjenoj vidljivosti uključite kratka svetla i proverite da li rade zadnja poziciona svetla. Kod pojedinih automobila dnevna svetla ne uključuju i zadnja, pa vozilo može biti slabije uočljivo onima koji mu prilaze otpozadi.
Ne oslanjajte se bez provere ni na automatski režim: senzor može da proceni da napolju ima dovoljno dnevne svetlosti, iako pljusak ozbiljno smanjuje vidljivost.
Pritisak u gumama proverava se prema preporuci proizvođača
Pneumatici moraju da budu pravilno napumpani i u dobrom stanju. Istrošena šara otežava odvođenje vode, a neodgovarajući pritisak utiče na ponašanje vozila.
Preporučene vrednosti potražite u uputstvu automobila ili na nalepnici koja se najčešće nalazi na okviru vozačevih vrata, odnosno sa unutrašnje strane poklopca rezervoara. Pritisak proveravajte na hladnim gumama i prilagodite ga preporukama za opterećenje vozila.
Redovna mesečna provera pritiska važna je i kada nema kiše. Kada se na putu pojave bare, stanje guma postaje još značajnije za očuvanje prianjanja.
Rastojanje merite sekundama, a ne sa nekoliko metara
Na mokrom putu potrebno je ostaviti znatno više prostora za reagovanje i zaustavljanje. Nekoliko metara iza drugog automobila pri uobičajenim brzinama ne ostavlja dovoljno vremena ako vozač ispred vas iznenada zakoči.
Kao praktična orijentacija može da posluži razmak od najmanje četiri sekunde, uz dodatno povećanje kada su kiša, vidljivost ili stanje kolovoza lošiji. Izaberite nepokretan orijentir pored puta, poput znaka, pa počnite da brojite kada ga vozilo ispred vas prođe. Do vašeg prolaska treba da proteknu najmanje četiri sekunde. To je smernica za procenu, a ne garancija bezbednog zaustavljanja.
Zaustavni put na mokrom kolovozu može biti najmanje dvostruko duži nego na suvom. Na njega utiču brzina, gume, količina vode i stanje podloge, zbog čega ne postoji jedna udaljenost koja odgovara svakoj situaciji.
Usporite pre bare, krivine i deonice koju ne vidite dobro
Brzinu smanjite na vreme, dok još možete mirno da reagujete. Izbegavajte naglo dodavanje gasa, oštro kočenje i brze promene pravca. Poseban oprez potreban je tamo gde se voda zadržava, u udubljenjima, ispod nadvožnjaka i na slabije odvodnjenim deonicama.
Prljavština i tragovi goriva ili ulja dodatno mogu da učine asfalt klizavim. Ako zbog pljuska ili prskanja ne vidite dovoljno daleko da biste bezbedno zaustavili automobil, nastavite da smanjujete brzinu i povećajte odstojanje.
Šta uraditi ako automobil počne da „pliva“?
Do akvaplaninga dolazi kada se između pneumatika i kolovoza stvori sloj vode koji guma ne uspeva da odvede. Tada upravljanje i kočenje gube efikasnost jer nema dovoljnog kontakta sa podlogom.
Ako osetite da automobil počinje da „pliva“:
- Postepeno popustite gas.
- Ne udarajte naglo po kočnici.
- Držite volan mirno, bez naglih korekcija.
- Sačekajte da se prianjanje vrati, pa tek onda postepeno nastavite sa usporavanjem.
Na mokrim deonicama sa rizikom od akvaplaninga isključite tempomat. Cilj je da brzinu kontrolišete neposredno i da izbegnete nagle reakcije dok vozilo ponovo ne uspostavi kontakt sa putem.
ABS ne znači da automobil može svuda da stane na vreme
Važno je razlikovati akvaplaning od hitnog kočenja kada gume imaju kontakt sa kolovozom. Kod vozila sa ABS-om, u slučaju neophodnog hitnog kočenja, kočnicu pritisnite snažno i držite pritisak - nemojte je „pumpati“. Pratite i uputstvo proizvođača svog automobila.
ABS pomaže da se spreči blokiranje točkova i sačuva mogućnost upravljanja, ali ne garantuje kraći zaustavni put. Ne može ni da nadoknadi izgubljeno prianjanje kada gume klize po vodi.
Ako naiđete na poplavljenu deonicu i ne možete da procenite dubinu vode ili stanje puta ispod nje, odustanite od prolaska. Bara može da sakrije oštećenje kolovoza, a ulazak u duboku vodu može da izazove gubitak kontrole i ozbiljan kvar vozila.
Video: Kiša u Beogradu