Sada je već više od 8 sati kako sam u kolima. Ruku na srce, drugi deo puta sam suvozač, ali ipak umor me stiže. Na samom ulasku u Novi Pazar stajemo i zovemo Esada kako bi nas naveo do svoje kuće. Kao najkalitetnija navigacija, Bolo nas bez greške navodi kroz, nama potpuno nepoznat grad. Levo, desno, motel, pravo preko mostića, desno, prodavnica,…
Poslednje skretanje desno i našli smo se na ulazu u Esadov servis. Potpuno osvetljena, nova zgrada, garažna PVC vrata za ulazak u servis i tačno iznad njih, na prvom spratu, polukružni izlog salona i u samom izlogu nešto što izgleda poznato, ali opet, ne bih smeo da se opkladim šta je. Pozdravljamo se sa domaćinom i kreće priča o stotinu tema od jednom. Znate onaj osećaj kad se sa nekim prvi put vidite, a odmah osetite kao da se sto godina znate. E baš taj osećaj!
Bez potrebe da tražimo frekvenciju na kojoj onaj drugi radi, odmah smo se prepoznali i počela je priča. Pored svega zanimljivog što sam slušao i gledao tog momenta, uvek mi se pogled vraćao na onu donekle poznatu, četvrtastu „guzicu“. Posle par minuta, batalim sve i odmaknem se par koraka kako bi podesio svetlo koje pada pod neobičnim uglom i kako bi sebi još malo otvorio vidik. Pa da…Corsa A! Tek kada sam u potpunosti video zadnja svetla, pao mi je žeton o čemu se radi. Bilo mi je i logično, Corsa je veoma popularan auto među trkačima na 402. Ali ova Corsa, ima nešto drugačije. U stvari što više gledam kontam da je…ma SVE je drugačije. Sem pomenutih zadnjih svetala.
Kaže Esad, samo da završi to što ima i odmah idemo gore da na miru pričamo o svemu. Kao malo dete obilazim okolo i ne mogu da dočekam da se popnem na sprat da pogledam Corsu. Konačno, krećemo gore i prolazimo pored Porsche-a 911 zbog kog smo u stvari i došli. Pomislio sam da bolje od ovog nema šanse da bude…bilo šta. Porsche 911 turbo, prerađen do najmanje sitnice. Snaga podignuta na 630 ks + nitro, konkurentan u klasi 12 i zaista me je ta misao držala dok god nisam stigao na vrh stepeništa…onda sam uhvatio svoju donju vilicu negde u visini pojasa.
Na suprotnom kraju prostorije, njuškom prema stepeništu stajala je crvena Corsa A, ili bar nešto što liči na nju. Očekivao sam da će mi biti jasno sve kad se popnem na sprat, a sada sam još više zbunjen. Na moje pitanje: šta je ovo? Esad ‘ladno odgovara, sa njom sam vozio klasu 10. Klasu 10?! Pa to je dve klase više od Porsche-a?! On bez problema odgovara sa: DA.
Krupnim koracima prelazim ceo salon, ne obazirući se mnogo na fantastične stvari oko sebe. Prilazim zadnjem delu Corse i zavirujem joj pod suknju. Ni manje ni više nego V6 sa dve turbine postavljen centralno iza prednjih sedišta. Postaje mi jasno da je od Corse ostala samo školjka i po neki žmigavac. A i ta školjka je potpuno ojačana kako bi izdržala ovo što je transplantovano u nju. Za razliku od Porsche-a, Corsa je kupljena potpuno fabrička. Znači, čovek otvorio oglase, našao lepo sačuvanu Corsu, otišao i kupio je.
Ovo je bio prvi korak, veoma precizno isplaniranog projekta. Odmah je usledio drugi korak. Auto je poslat u Hrvatsku u Konopek Motorsport. Po Esadovim preciznim uputstvima, auto je ogoljen do samog lima, kompletna školjka je ojačana, ugrađen je rol bar, vešanje prerađeno I ubačen V6 biturbo iz audija S4. Ovaj deo projekta, nazvan Phase I, završio je sa prilično neverovatnih 550 konja na valjcima.
2014-e godine uz dosta muke, auto evoluira na 700 konja. Esad je zadovoljan, ali zna da može više.
2015-e godine shvata da je auto toliko brz da mu je neophodan ozbiljniji aero kit kako bi u svakom momentu, sve točkove zadržao na pisti. Tako delikatan posao prepušta starom prijatelju u kog ima poverenja DP design. Iz radionice DP-a Corsa, koja je fabrički prilično kockasta, izlazi sa prilično zanosnim bokovima, carbonskim spojlerima, carbonskim air boxovima i sa još pregršt delova i detalja od karbona.
Imam utisak da su sve što je moglo biti napravljeno od carbona, napravili. A ono što nije, preradili su tako da i to može biti. Pod je u potpunosti zatvoren kako bi se izbeglo nepoželjno vrtloženje vazduha ispod auta. Sve to u stvari pokriva kompletno custom vešanje sa duplim trouglim ramenima, direktnom letvom volana, štelujućim amortizerima, upornicima, stabilizatorima i svim ostalim što pomaže pri držanju sirove snage koja se prenosi na asfalt. Kako kažu u jednoj reklami, snaga bez kontrole, nije ništa. Upravo je vešanje jedan od ključnih faktora za pravilno prenošenje snage na podlogu. Gospodin DP je unapredio i šrafljenje točkova, pa je sa 4 šrafa uradio konverziju na 1 centralni zavrtanj. Konačno auto dobija i prave točkove. ST Daytona Racing, ofarbane u sjajno, bezobrazno belu, kao idealan kontrast crvenoj karoseriji sa detaljima od karbona. TOP!
Prelepe felne su obuvene u Hoosier gume, jer niko drugi nije dorastao ovakvom zadatku. Sa ovakvim vešanjem i aero kitom Esad shvata da ima još prostora za povećanje snage. Hrabro kreću u dalji tuning, ali nailaze na problem. Već drugi put leva turbina puca. Kad je prva turbine stradala, pomislili su da je problem do turbine, međutim kad je ubrzo posle montaže i druga turbine stradala na isti način, shvatili su da su pogrešili.
Detaljnim pregledanjem i preciznim merenjem, videli su da postoji minimalna razlika u dužini cevi do turbina. Usled razlike u pritiscima, jedan turbo strada. Komplet izduv se pravi nov, montiraju se nove turbine, Smart wastegate ventil, blowoff od 55mm i sa time je završena vazdušna strana. Ugrađuju se nove jače pumpe za gorivo i veće dizne od 1800ccm po dizni.
Monstruozni Porsche ima dizne od 1000ccm, koliku snagu tek ovo daje! Ogromni intercooler koji je do sada besprekorno obavljao posao, postao je premali. Jednostavno ne može dovoljno da ohladi vazuh, što nas opet vraća na vazdušni deo. Intercooler se vadi I ispod ogromnog usisnika na krovu, montira se charger cooler. Jednostavno, taktika hlađenja vazduh-vazduh više nije dovoljna ma koliko da je saće na intercooler-u. Zbog toga ustupa mesto ovoj pikanteriji. Charger cooler je hladnjak koji vazduh iz turbine hladi ledom! U njega ubacite običan ili suvi led i dobijete dovoljno hladan vazduh i pri najsurovijim pritiscima.
Bez idealnog mapiranja, pri prvim testovima, Esad nailazi na novi problem. Nova snaga motora je tolika, da jednostavno kida nosače motora. Hoće V6 napolje sa sve turbinama. Nema druge, nego zaboravljamo svu prefinjenost i vraćamo se na gvožđe! Flash Ino Zuma izrađuje nove čelične nosače motora i konačno su svi konji upregnuti kako treba. Čika Miša Herc iz Čačka, ugrađuje dovoljno jak menjač koji je spreman da se uhvati u koštac sa svom snagom koju isporučuje novo složeni agregat. Ubacuje se sekvencijalni Dogbox menjač sa šest stepeni prenosa. Predviđena snaga je tolika da je nemoguće auto pravilno ispucati sa starta bez elektronskih pomagala. Pod haubom mesto nalaze launch i traction control, sa blokadom prednjih točkova kako bi bilo moguće zagrejati zadnje gume.
U jednom momentu, Esad kaže: kad je bal, nek’ je bal. Kad smo počeli da preterujemo, idemo do kraja. Auto prebacuju u Wizard of Nos gde se ubacuje nitro sistem koji na pritisak dugmeta, oslobađa dodatnih 150 konja. Boca je montirana ispod prednje haube a kako bi se izbegla preterana ozbiljnost, prelepljena je u stickerbomb foliju. Da bi se ovakva zver mogla zaustaviti, pod prednje točkove su montirani diskovi promera 350mm sa četvoroklipnim kleštima a pod zadnje 270mm sa jednoklipnim kočionim kleštima.
Naravno da ove ogromne ventilirajuće kočnice nisu dovoljne da na vreme zaustave Corsu, pa na scenu opet stupa DP design i na zadnji deo auta se ugrađuje strut padobran.
Konačno auto ide kod Fire-a u Zagreb na mapiranje.
Finalni rezultat je snaga od 871ks + 150ks nitro. Corsa RS ima 1021 ks… nema dalje.
Ubrzanje od 0 do 100 je 2,7 sec; do 200 nešto iznad 9 sec; maksimalna brzina 335 km/h.
Najbolje vreme na 402 10,6 sec.
Sada je potpuno jasno da je od Corse A ostala samo školjka i po neki žmigavac. Potpuno je jasno da se radi o zaista ozbiljnom trkačkom autu, sa skoro neverovatnim performansama. I sa time bi mogli da se pomirimo i posle nekog vremena da sve shvatimo tako kako jeste, kao čistokrvnu trkačku mašinu…da nije ulickan do poslednjeg šrafa. Ono što posebno ostavlja bez daha je nivo vizuelne sređenosti ovog auta koji je namenjen pisti. Od vatreno crvene boje, preko belih točkova pa do rol bara i nosača za padobran, sve je ofarbano besprekorno i zaliveno u toliko laka da izgleda kao da je optočeno staklom.
U unutrašnjosti, pored trkačkih kadica i Sparco volana sa quick relase glavom, gomilom instrumenata i prekidača, nećete naći ni jednu jedinu žicu koja visi ili jednu pogrešno probušenu rupu. Sve je na svom mestu. Kompletan carbon aero kit je toliko precizno i lepo urađen kao da je rađen za neke styling automobile, a ne za trkačku zver. Poseban utisak ostavljaju zatamnjeni farovi sa ugrađenim bi ksenon projektorima. Svaka kopča, svaki šraf, svaka platna, sve je do poslednjeg detalja urađeno besprekorno.
Najluđa stvar je ostavljena za kraj. Ovaj auto je potpuno atestiran i spreman za regisraciju! Čak šta više, bio je registrovan par godina i Esad se sa njim vozio po ulicama Pazara. Kaže da je često imao problem, ljudi su insistirali kada ga sretnu, da vide kako auto ubrzava. Nije mogao ljudima da objasni da je nemoguće taj auto ispucati kako treba na ulici.
