Srpski lekar, doktor Zoran Glavaški, već nekoliko godina daje injekcije, ali oktanske! Posle velikih uspeha na srpskim trkama na 402 metra, rešio je da stvori sopstvenu džepnu raketu!
- Ono što sam iščekivao 4 meseca konačno se dogodilo: Mini je napokon završen i uspešno je prevezao svoje prve metre. U subotu, 7. aprila moj mali Mini je upaljen, isparkiran iz garaže i provozan po periferiji Ripnja. 150+ konja na zadnjoj osovini bez problema je palilo gume i zabacivalo zadnjicu prilikom svakog pritiska papučice za gas - oduševljen je dr Glavaški!
Čast da ga prvi provoza imao je Vitomir Susi Cvetić, glavni i odgovorni ovog projekta.
- Moja malenkost se smestila za volan tek onog momenta kada je Susi procenio da ja automobil bezbedno dati nekome ko nema ni 10% iskustva na trkama koliko ima on - dodaje. Evo šta kaže o svom čedu, poslušnoj zverki.
Kakav je osećaj biti za volanom svog prvog sopstvenog trkačkog auta o kome sam maštao preko 20 godina? Neopisiv. Imao sam tremu kao da treba da vozim 24 časa Le Mana, a ne 100 metara po ulici u Ripnju. Ubrzanje je toliko brutalno, sve toliko neposredno, doživljivo i opipljivo da sam istog trenutka bacio u zaborav Subaru Imprezu WRX koju sam prodao nekoliko dana pre. Koliko god brza bila sva ona sportska serijska kola koja sam imao i vozio do sada, ovo je toliko druga dimenzija da ne znate da li ste u Zoni Sumraka ili sve stvarno dešava. A sama vožnja po ulici Ripnja toga dana za mene je bila u događaj koji ću pamtiti celog života.
Za one koji o Miniju čitaju prvi put i pitaju se kakav je mentol ovo pisao, o čemu se zapravo ovde radi i ko može ovoliko da se egzaltira posle 100 metara vožnje po selu, evo kratkog flashback-a:
Ideja da se uđe u svet trka rodila se na proleće 2017.godine kada smo kao reporteri portala PH došli na ideju da se prijavimo na Trke Ubrzanja 402 najviše sa ciljem da osetimo kako izgleda biti deo sveta trka u zvaničnom šampionatu Srbije koji organizuje SAKSS. Cela priča bi verovatno ostala na toj jednoj trci voženoj u julu da se nije desilo ono što se desilo: pobeda u klasi 16 na prvoj trci u životu i to sa potpuno serijskom Opel Astrom 2.0 turbo. Usledile su i ostale trke na 402, prijava i nadmetanje u šampionatu u autoslalomu sa gore pomenutom Imprezom, da bi pred kraj sezone doneta odluka – hoću da vozim, al ne sa serijskim autom već sa pravim trkačkim. Trkački Yugo uvek bio velika želja, ali Mini Classic prva ljubav malih gradskih auta još od filma Italian Job sa Michael Kane-om.
S obzirom da se jedan Mini trkačkog pedigrea tada prodavao, doneta je odluka da se kupi i potpuno sredi, ali ne samo za trke ubrzanja gde je već nastupao, već i za autoslalom.
Od traženja rešenja za pogonski agregat u vidu Hayabuse, preko c20let, do 3.0 MV6 koji je čak i kupljen, doneta je finalna odluka da se ipak ide sa ugradnjom c20xe. Auto je smešten kod Susija u garažu u Ripnju početkom novembra gde je tokom naredna četiri meseca prošao put od potpuno rasturanja do same školjke pa nazad do ugradnje 90% drugih delova u odnosu na one koje je imao kada je kupljen.
Ojačanje rola bara, ugradnja poptuno novih trapova, kočnica, izmeštaj hladnjaka napred, novo sedište, nov volan, nova komandna tabla, nova šalterica ali ovaj put takva da se je prva tamo gde je prva, a ne kontra, proširenje rubova jednom, pa još jednom. Zatvoren je šiber, napravljen novi mali otvor na krovu da bi se obezbedio dotok vazduha za motor. Sve ovo je samo deo onoga kroz šta su Susi, Muja, Bane limar i ostala ekipa prošli tokom prethodna 4 meseca.
Motor je smešten pozadi, prebačen je iz Vectre i uparen je sa menjačem f16. Struja je fabrička. Za sada motor nije diran, jer želimo prvo da uštelujemo sve po pitanju ležanja i stabilnosti, a onda podižemo snagu.
Točkovi su ostali isti kao i ranije: 15 coli sa gumama pozadi širine 205. Napred zaboravih koliko je.
Auspuh je za sada samo cevčuga, al imajući u vidu da je auto preglasan, uskoro ugrađujemo i mali lonac. Šoferku imamo, leksane ugrađujemo ove nedelje, sva signalizacija radi, brisače takođe ugrađujemo ove nedelje. I to je to.
Prva trka na koju idemo je Autoslalom 5.Maja, zatim nas čeka Kovin Trke Ubrzanja 13. maja, pa onda palimo za Osijek na još jedan drag race dve nedelje kasnije. Do tada, potrudićemo se isprobamo auto što više možemo, ne bi li se ja uvozao.
Za kraj šta reći osim se zahvaliti svima koji su bili deo ovog projekta, počevši od onih koji su direktno učestvovali predvođeni Susijem i Mujom, preko svih onih koji su davali podršku na čelu sa neuništivim Srđanom Petrovim.
(Petrolheads.rs)
