Šta se podrazumeva pod zdravim namirnicama, da li je dijeta kratkotrajna ishrana ili je to životni stil, postoji li dozvoljena i zabranjena hrana i koji je recept da nam hrana bude lek samo su neka od pitanja na koja nam je odgovorila dr Danijela Karamarković, specijalista ishrane zdravih i bolesnih osoba u Vrnjačkoj Banji.
Važno je znati da postoji šest grupa osnovnih životnih namirnica: hleb, mleko i mlečni proizvodi, meso, ulja i masnoće, povrće i voće i jedini napitak bez koga ne možemo - voda. Sve ove namirnice treba svakodnevno da unosimo raznovrsno i u malim količinama, raspoređene u tri glavna obroka i dve minimalne užine koje bi trebalo da budu voćne.
- Ne postoje namirnice koje goje i ne goje. Svaka vrsta hrane obezbeđuje nam minerale, vitamine, ugljene hidrate, šećere, masti i belančevine koje su nam potrebne. Sve što uzmemo u velikim količinama, a ne potrošimo nekom fizičkom aktivnošću, goji i dovodi do viška kilograma, a gojaznost je bolest koja izaziva komplikacije: poput kardiovaskularnih bolesti, infarkta, šloga, povišenog nivoa masnoće u krvi, dijabetesa, insulinske rezistencije, kao i mnogih karcinoma.
Gde grešimo kada je hrana u pitanju?
- Davno su mnogo pametniji ljudi od mene rekli da, bez obzira na uzrok, ishrana je majka svake bolesti. Naši roditelji, ali i mnogi pre njih znali su da zdravlje ulazi na usta, samo nisu znali baš dobro da objasne da je hrana u stvari lek, i to iz tri razloga: mora da se unese na vreme, u određenoj količini, odnosno dozi, i mora da bude određenog sastava. Ne može hrana da se prži i pohuje, ne možemo da je unesemo kad hoćemo i šta hoćemo. Moramo da imamo meru i da hranu prilagodimo bolestima, godinama, fizičkoj aktivnosti... Prisutna je jedna opšta pometnja oko zdrave ishrane, a niko ne pominje osnovne stvari - vreme uzimanja i količinu hrane - objašnjava naša sagovornica.
Kako da znamo koja je količina hrane dovoljna, a da ne brojimo kalorije?
- Brojanje kalorija treba da rade stručnjaci, a ne vi. Cela filozofija je u tome da se energetski unos pretoči u namirnice i da osobu naučimo kako da od vekne hleba iseče jedno parče koje njemu treba, da kažemo kolika je količina mesa, ne u gramima, nego u izgledu potrebna, da ga naučimo kolika je porcija salate dovoljna, a ne da se salata jede iz čorbaluka. Dva puta sipan pasulj je dupla doza leka koja je toksična. Dakle, jednom se sipa do prvog ruba, jedno parče mesa je zdravlje, dva su bolest. Nisu krive zdrave i nezdrave namirnice, nego preterivanje u svemu. Stalno se priča o blagodetima badema i lešnika, a ja vam kažem da je šaka badema isto što i vekna hleba od 300 grama i zašto umesto badema ne biste uzeli orah, on raste kod nas, zar ne? Na nama je da čoveku, prema njegovim materijalnim mogućnostima i dostupnosti namirnica, napravimo ishranu koja će dugoročno poboljšati zdravstveno stanje. To je cilj pravilne ishrane. Često čujemo da treba jesti ribu i plodove mora. Da, ako živite na Mediteranu. Onda, treba jesti hleb bez kvasca. Da, ako živite takođe na Mediteranu, jer imaju cink u plodovima mora. Ovde ljudima decenijama nedostaje cink, pa su pronašli kvasac. Mi možemo mnoge namirnice da upropastimo i pripremom. Kada pojedemo samo jednu papriku, uneli smo vitamin C, malo kalorija, vlakna, ako je crvena, i beta-karoten... To važi za svežu, a kad je ispržimo, sve smo uništili i dobili kancerogenu materiju. Hleb je veoma bitan u održavanju sitosti. Kada govorim o hlebu, ne mislim na beli, već na crni pšenični ili raženi bez zrnevlja, jer i zrnevlje goji.
Savet plus
Da vam hrana bude lek
Jedini savet koji bih dala jeste da se setimo da je hrana lek, da jedemo na vreme, ako je doručak u devet sati, neka večera bude u 21, a ručak oko 16 časova. Za ručak i večeru pojedite varivo sa parčetom mesa ili neke rečne ribe, činijicu salate, i nikada ne dosipajte. Najvažnije je da za sve imamo meru. Neka bude i pohovana šnicla, ali jednom nedeljno. Umerenost je ključ za dobro zdravlje.
Vi pitate, Lenin lekar odgovara
Šta mislite o hrono ishrani?
- Hrono ishrana ima svoje mesto u poslednje vreme. Ali treba znati da to nije način ishrane za ceo život. Hrono dijeta je namenjena zdravim osobama, sa malim viškom kilograma, koje žele da za kratak vremenski period skinu višak kilograma, dugoročno ona nije dobra. Tu dijetu je i smislio lekar, tako da bi trebalo lekar i da je preporuči i da tačno naglasi koliko dugo treba da se drži. Kod ove dijete se podrazumeva visokomasna i visokoproteinska ishrana, koja je fenomenalna za brzo skidanje kilograma, dobra je da kratkoročno sredi nivo šećera u krvi, ali dugoročno je pogubna. Zato ove dijete ne mogu da budu stil života kada pričamo o ishrani do stote godine. A doživeti stotu je moguće ako ste umereni u svemu.
Možete li mi reći kako izgleda jedan doručak, ručak i večera za osobu koja ima višak kilograma?
- Za doručak možete pojesti dva dobra parčeta raženog hleba tanko namazana pavlakom ili sirnim namazom, parče sira i šolju kiselog mleka. Nekad možete pojesti jedno bareno jaje ili list domaće slanine, ali to je jednom ili dva puta nedeljno. Za ručak možete uzeti porciju kuvanog kupusa sa mesom i parče raženog hleba uz činijicu salate. Ono što ručate, to možete i večerati. Između možete pojesti voće, ali vodite računa da to bude jedna jabuka, činijica malina ili jagoda.
Ako uzmemo voće i nasečemo ga i ako napravimo smuti od voća, da li se i to računa u voćni obrok?
- Računa se, ali ne ponaša se isto. Kada uzmete jednu jabuku i pojedete je, vi ste pojeli jabuku oko 200 grama, žvakali ste i uneli dijetna vlakna. Unošenjem dijetnih vlakana dok žvaćemo namirnicu mi omogućavamo da se sporije poveća nivo šećera u krvi i na taj način smo sprečili nagli skok šećera, koji nam pravi osećaj gladi. Kada stavimo jabuku u blender, dobijemo malu količinu soka, pa onda stavimo još neko voće i povrće i dobijemo energetsku bombu. To je savršeno za sportiste, ali ne i za nas koji sedimo jer se posle takvog napitka gojimo i ubrzo smo ponovo gladni.
(Kurir, Foto:Profimedia)
NE PROPUSTITE
