DR ZORAN ANĐELKOVIĆ O DIJABETESU TIPA 2: Pripazite se, šećer nije uvek sladak!

Višak ili manjak glukoze dovodi do ozbiljnih stanja i smrtnog ishoda. Izbegnite komplikacije ovog izuzetno teškog oboljenja, redovnim sistematskim pregledom mnogo toga može da se reši

Dijabetes tip 2 je izuzetno podmukla bolest, najčešće se otkriva s razvojem komplikacija. Povišen krvni pritisak, slabljenje vida, trnjenje u stopalima i usporeno zarastanje rana simptomi su koje morate odmah da prenesete lekaru. Uputiće vas kod endokrinologa, koji će vas pod hitno podvrgnuti odgovarajućoj terapiji: dijabetes tip 2 je najverovatnije zakucao i na vaša vrata! Da se problemi, preko kojih često olako prelazimo, nikako ne smeju zanemarivati, jer njihovo duže trajanje je uvod u promene strukture i funkcije krvnih sudova, nerava, brojnih vitalnih organa i organskih sistema, pri čemu posebno stradaju bubrezi, čitaoce Lene upozorava prof. dr sc. med. Zoran Anđelković, jedan od naših najuglednijih endokrinologa, s bogatim kliničkim iskustvom.

Svi oboleli od dijabetesa tipa 2 moraju da menjaju stil života u znatnoj meri, poruka je dr Anđelkovića, a prevencija je moguća u skoro 80 odsto slučajeva!

Kako nam šećer zagorčava život? - Da bismo normalno funkcionisali, svakoj našoj ćeliji je neophodan šećer. A da bi do njih dospeo, potreban je hormon insulin kojeg proizvodi pankreas. Ukoliko insulina nema ili telo prestaje da na njega reaguje, dolazi do povišenog nivoa glukoze u krvi. Normalne vrednosti glukoze u krvi su, inače, između 4,4 i 6,1 mmol/L (mereno natašte).

TEŠKO SE POPRAVLJA Da li to odmah znači tešku bolest? - Reč je o nekom od poremećaja u metabolizmu glukoze. Obično su u pitanju problemi koji nastaju od oštećene glikemije natašte, oštećene tolerancije glukoze, pa sve do šećerne bolesti. Nešto lakše može da se popravi, nešto teško, a terapija zahteva svakodnevnu brigu i disciplinu.

Koliko smo ugroženi? - Dijabetes je, pre svega, hronična bolest - traje ceo život, ne može da se izleči, ali danas može dobro da se leči. Prevencija i rano otkrivanje bolesti veoma su važni, na vreme treba početi lečenje i sprečiti razvoj komplikacija.

Kako nas napada tip 2? - Javlja se najčešće posle 40. godine života: telo proizvodi insulin, ali u nedovoljnim količinama, ćelije su otporne da delovanje ovog hormona, ili su prisutna oba poremećaja. Uz to, javlja se i poremećaj u načinu skladištenja i proizvodnje drugih oblika energije, uključujući i masti.

Šta su glavni krivci? - Može da bude posledica genetskih faktora i uticaja okoline. Rizik je veći 5-10 puta kod onih čiji rođaci u prvom kolenu imaju dijabetes, krivci su poremećaji na više različitih gena. Prvenstveno je to ipak tzv. zapadnjački način života - ishrana bogata ugljenim hidratima i mastima. Ne smemo da zaboravimo ni bezalkoholna pića prepuna šećera, slabu fizičku aktivnost.

GOJAZNOST NAS UNIŠTAVA - Gojaznost je veliki problem. Kod osoba koje imaju prekomernu telesnu težinu javlja se neosetljivost ćelija na insulin: glukoza uopšte ne može da uđe u njih. Zbog toga pankreas izlučuje sve veće količine i one ostaju u krvi.

U koje probleme to dalje vodi? - Mogu da budu akutni i hronični. Često se dijabetes, nažalost, otkrije tek nakon srčanog ili moždanog udara, problema s pogoršanjem vida... Onda je jasno da bar desetak godina pacijent već boluje od dijabetesa tipa 2.

Koliko je kompleksno lečenje? - Lečenje započinjemo povećanjem osetljivosti ćelija na insulin. Mora da se utvrdi i kardiovaskularno stanje, otkrije eventualno popuštanje srca, naznake koronarne bolesti. Zato se i kombinuje više lekova, a s obzirom na to da je dijabetes tipa 2 progresivna bolest - potrebno je često uključiti i insulin.

Šta savetujete pacijente? - Moraju da promene stil života, ishranu stave pod kontrolu - na jelovniku treba da budu namirnice s malo šećera, bogate kompleksom B vitamina (utiču na metabolizam opasnih ugljenih hidrata), na stolu uvek dovoljno vode (od izuzetnog je značaja za održavanje bolesti na istom nivou). O fizičkoj aktivnosti ne treba posebno govoriti.

Šta treba još da rade? - Uz redovne kontrole, na kojima će endokrinolog sagledati kvalitet terapije, mogu da prate uspeh lečenja tako što će sprovoditi u kućnim uslovima samokontrolu određivanjem glikemijskih profila tri puta: natašte, dva sata posle obroka, pred spavanje.

OPASNE KOMPLIKACIJE - hiperglikemijska koma - hipoglikemija - očne bolesti (dijabetesna retinopatija, katarakta, glaukom) - kardiovaskularne bolesti (hipertenzija, koronarne bolesti - infarkt srca, moždani udar, gangrena stopala) - bolesti bubrega (nefropatija, infekcije, dubrežna insuficijencija, papilarna nekroza) - kožne bolesti (infekcije, crvenilo, smanjena osetljivost na toplotu, žuljevi, plikovi) - dijabetesno stopalo (infekcije, ulceracije, gangrena)

PREPOZNAJTE SIMPTOME Znaci povišenog nivoa šećera u krvi (hiperglikemija) su: često/obilno mokrenje, suva usta i preterana žeđ, miris acetona u dahu, ubrzan rad srca, nedostatak energije, crvenilo u licu, potamnela koža vrata, poremećaji svesti, zamućen vid.

Manjak nivoa šećera (hipoglikemija) manifestuje se: ubrzanim radom srca, bledilom, znojenjem, drhtavicom, ošamućenošću, pojačanim apetitom, strahom.

(Branka Mitrović, Foto: Profimedia)