"Bio sam na listi za odstrel zbog filma!" Lordan Zafranović otkrio neverovatne detalje: Morao sam da pobegnem iz Hrvatske zbog priče o ustaškom ministru
- Lordan Zafranović je na FEST-u predstavio film 'Zlatni rez '42 - Djeca Kozare', koji je nastajao decenijama i otvorio festival u Sava centru.
- Govorio je i o tome kako je zbog rada na filmu o Andriji Artukoviću bio satanizovan i primoran da napusti Hrvatsku.
- Kaže da je materijal filma spasao i izneo iz zemlje, a završio ga je u Češkoj.
Film Lordana Zafranovića"Zlatni rez '42 - Djeca Kozare" nedavno je premijerno prikazan u Plavoj dvorani Sava centra, gde je pred brojnom publikom otvorio Međunarodni filmski festival FEST.
Povodom premijere i filma na kojem je radio više decenija, Lordan Zafranović gostovao je u emisiji "Za stolom sa Apostolom" na RTS-u, u kojoj je govorio o nastanku ostvarenja, ali i o tome šta je dovelo do toga da postane izbeglica iz svoje zemlje - Hrvatske.
Lordan Zafranović je temom Jasenovca i genocida u NDH počeo da se bavi osamdesetih godina, stvarajući filmove na tu temu. Godine 1983. objavio je dokumentarni film "Krv i pepeo Jasenovca", koji je tokom devedesetih godina dospeo na crnu listu Hrvatske demokratske zajednice. Film je čak kandidovan i za Oskara, međutim vlast je sve stopirala.
- Moj film "Krv i pepeo Jasenovca" je bilo teško napraviti. Objavljen je na festeru kratkog metra u Beogradu gde je dobio Gran pri, što mu je omogućilo da se kandiduje za Oskara. Poslali smo film u sekciji za dokumentarni film i ušli smo desetak najboljih, što su nas obavestili. Potom je došla depeša od ministra spoljnih poslova Jugoslavije Josipa Vrhoveca da se film mora vratiti i da Jugoslavija odustaje od kandidature.
Godine 1986. u Zagrebu je održano suđenje ustaši Andriji Artukoviću, koji je bio jedan od najviših funkcionera ustaškog režima i ministar unutrašnjih poslova Nezavisne Države Hrvatske. Tokom Drugog svetskog rata učestvovao je u donošenju i sprovođenju rasnih zakona i politici progona i ubistava Srba, Jevreja i Roma. Posle rata decenijama je živeo u Sjedinjenim Američkim Državama, sve do izručenja Jugoslaviji 1986. godine, kada mu je u Zagrebu suđeno za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
Zafranović je sa svojom ekipom detaljno snimao čitav proces suđenja s namerom da napravi film o tome.Međutim, političke promene i pritisci krajem osamdesetih i početkom devedesetih onemogućili su ga da završi film u Zagrebu. Taj snimljeni materijal je uspeo da iznese iz zemlje i on je kasnije postao temelj za film "Zalazak stoljeća (Testament L.Z.)" iz 1994. godine, koji je završio u Češkoj.
- Ja sam bio satanizovan tih godina, morao sam da napustim zemlju zbog rada na filmu o Andriji Artukoviću, koji mi je pružio priliku da govorim šta je to bila NDH. Bio sam prisiljen da taj film završim u inostranstvu, jer se u Hrvatskoj nikada ne bi završio. Radio sam na njemu pet godina, završio sam ga u Češkoj, gde je bila i premijera. Film je obišao ceo svet, bio je na desetak festivala - u Berlinu, Beču, Los Anđelesu...
Zbog tog filma sam morao da emigriram, i moram da kažem da sam bio dosta usamljen. Jedan od mojih kolega, koji sada viče okolo, nije me nikada nazvao da me pita da li mi nešto treba.
Da li znate šta znači napustiti svoju zemlju sa 100 maraka u džepu? Nijedan od kolega mi se nije javio, kao da su uživali u tome što sam ja morao da odem iz svoje zemlje. Sada se javljaju, ne znam zašto se javljaju.
Svaka kritika mog kolege koja se sada dešava je van pameti, o čemu se tu radi? Ne razumem te manipulacije - rekao je slavni reditelj, i dodao:
- Kada se desio ovaj poslednji rat, mi smo radili film kao krik protiv agresivnog nacionalizma, mržnje koja se stvori protiv druge rase i vere, koja može da preraste u tragediju koja se desila u Jasenovcu.
Zbog rada na filmu o suđenju Andriji Artukoviću, postao je državni neprijatelj. Posle konstatacije voditelja da je Zafranovića hrvatski predsednik Franjo Tuđman pomenuo u svojoj knjizi na osam strana kao najvećeg neprijatelja Hrvatske, postavljeno je pitanje - da li mu je prijatelj šapnuo da je Tuđman naručio njegovo ubistvo?
- Tačno je, on je bio šef obezbeđenja na Zagrebačkoj televiziji. Došao je kod mene u montaži i rekao mi da u roku od 24 sata moram da napustim prostorije montaže, a da ako to ne uradim izbaciće me policija. Potom me je pozvao malo sa strane i rekao mi da bi bilo dobro da napustim zemlju, i da se nalazim na nekim spiskovima. Poslušao sam ga, a pošto sam bio producent imao sam pravo da preuzmem ceo materijal filma, koji sam smestio na zadnje sedište svog auta. Sa svojim dugogodišnjem asistentom sam u poslednji čas napustio Hrvatsku i otišao u Sloveniju, gde sam zaista imao topao doček od svojih prijatelja filmaša iz Ljubljane. Međutim, iz Hrvatske je krenula potraga policije za materijalom filma koji sam preneo, a sa njima je slovenačka policija sarađivala. Slovenačka glumica Irena Prosen je preko noći organizovala prebacivanje filmskog materijala u svom automobilu do Klagenfurta u Austriji, gde ga je preuzeo moj prijatelj. Tako je materijal spašen. - ispričao je Zafranović.
Reditelj je govorio i o napadima sa kojima se suočava nakon što je objavljeno da će film "Zlatni rez '42 - Djeca Kozare" otvoriti FEST.
- Film je umotnost koja je strašno skupa. Nema filma koji država nije platila, posebno u Evropi, zato što je nemoguće raditi bez državnih para. U tim državama vladaju razni sistemi, kroz moju istoriju bilo ih je nekoliko, i uvek je bilo određene kontrole. Moram da kažem da je ovaj put, bez obzira na to što se priča okolo da je film propaganda ovog sistema jer je i država uložila novac, nijedan jedini čovek nije došao niti je uticao na mene. Nijedan cenzor nije došao, nijedan čovek da mi kaže da bi nešto trebalo skinuti. Napravio sam ga potpuno slobodno i iza njega apsolutno stojim u svakom kadru. Niko nije uticao - samo ja. Preuzimam maksimalnu odgovornost, to je vrlo važno. Svi oni koji me napadaju su daleko više umočeni u močvaru određenih propaganda“, naglašava reditelj i dodaje:
- Umetnici su ti koji bi trebalo da upozoravaju na zlo. Umetnost je nešto sveto, nešto što je iznad svega što je dnevno. Bavite se politikom, ali ostavite umetnost kao neku vrstu svetinje. Posvetio sam život umetnosti, i tu nemam bilo kakvu dilemu. Svrstavati umetnika na bilo koju stranu, kazati da je njegovo delo ušlo u neku propagandu je za mene zločin i želim da se to zna.
Zafranović se osvrnuo i na reviziju istorije perioda NDH koja se danas dešava:
- Ja znam da pripadnici mog naroda svake godine dolaze u Jasenovac na komemoraciju i govore kao ja - da je to najveće zlo ikada napravljeno. Oni to kažu, i ja to pozdravim, ali niko neće da traži oproštaj. Ipak je te zločine radio deo tog naroda, ali srećom da postoji drugi deo koji je bio suprotan, i time se treba dičiti. Međutim, događa se revizija istine sada, oni koji su bili zli sada su dobri, a oni koji su bili dobri sada su zli, što je meni nepojmljivo, a to će se kad-tad nekome osvetiti. Mene su roditelji učili samo istini, i zato sam ih zahvalan.
"Vrata Zapada su mom filmu zatvorena"
Lordan Zafranović govorio je i o putu koji je njegovo ostvarenje prošlo pre nego što je stiglo pred publiku u Sava centru.
- Ja sam "Djecu Kozare" slao u Karlove Vari, gde su mi rekli da film ne može da ide. Kan ga je odbio, Berlin ga je odbio, a da ga nije ni gledao. Rekli su mi da film napada Evropu, koja je postala ćutljiva na zlo, okružena žicom. Mi živimo u žici, i vrata Zapada su mu zatvorena. Međutim, ja mislim da će film odigrati ono što treba, vrlo je važno da je on nastao, da je rođen u Sava centru. Ja sam sada olakšan kao porodilja posle rađanja, sada čekam i pazim da to dete dobije svoje prve korake i krene u svet. Veliko je zadovoljstvo što je napravljen - istakao je reditelj.
Bonus video: