"U Beogradu sam naučio da uživam u životu" Tom Djurant Pričard ekskluzivno govori o snimanju u našoj prestonici i otkriva njen omiljeni deo
Britanski glumac Tom Djurant Pričard, kojeg je domaća publika zavolela kao inspektora Blejka u seriji "Gospođica Skarlet", vraća se na male ekrane u potpuno drugačijem izdanju. U drugoj sezoni "Forsajtovih", koja se emituje nedeljom od 20 časova na kanalu Epik drama, igra šarmantnog nespretnjakovića Montija, čoveka čije su ambicije ogromne, a sposobnosti gotovo nepostojeće. Za TV Ekran otkriva kako je iz ozbiljnog detektiva preko noći postao hodajuća katastrofa, zbog čega bi svog novog junaka najradije odveo na rakiju i prenosi utiske o Beogradu, gde je snimao "Gospođica Skarlet".
Nedavno ste završili snimanje u našoj prestonici. Nedostaje li vam Beograd?
- Mnogo! Baš nedavno je jedna moja prijateljica dobila posao na filmu koji se snima u Beogradu. Mislim da je reč o hororu. Odmah me je pozvala da me pita gde da jede i izađe na piće. Počeo sam da sastavljam spisak svojih omiljenih mesta. Sada razmišljam da bih mogao da dođem da je posetim i ponovo vidim prijatelje iz glumačke i produkcijske ekipe. Zaista sam uživao u vremenu koje sam proveo u Beogradu i žao mi je što se u januaru ne vraćam tamo zbog posla.
Šta vam je ostalo u najlepšem sećanju?
- Ljudi, pre svega. Beograd je neverovatno živ grad i mnogo sam uživao u društvu Beograđana. Voleo sam da šetam Dorćolom, da sasvim slučajno otkrijem dobar bar ili restoran, sednem, popijem kafu, pokušam da ne pušim previše i jednostavno uživam u beogradskom životu. Nije reč o jednom posebnom događaju, već o čitavoj atmosferi grada.
U "Gospođici Skarlet" bili ste inspektor Blejk, oličenje discipline i profesionalizma. A sada u "Forsajtovima" igrate Montija, čoveka koji kao da nema nijednu od tih osobina. Kako ste izveli takvu transformaciju?
- Najluđe je što praktično nisam imao vremena za pripremu. Završio sam snimanje Blejka i već sledećeg dana počeo da igram Montija. A njih dvojica su potpune suprotnosti! Blejk je precizan, sposoban i izuzetno dobar u svom poslu. Monti jedva ume da drži olovku (smeh)! Nema gotovo nikakve korisne veštine i predstavlja opasnost i za sebe i za sve oko sebe. Bilo je veoma zabavno preći iz jednog sveta u drugi.
Ali Monti, čini se, ima izuzetno visoko mišljenje o sebi?
- O, da! On misli da je božji dar svetu, božji dar ženama i da bi svi trebalo da se slažu sa svakom njegovom rečju. Problem je samo što svi ostali misle da je potpuni idiot (smeh). Monti očajnički želi da postane važan član porodice, pa pokušava sve moguće trikove kako bi to dokazao. Naravno, svaki pokušaj završava se spektakularnim neuspehom. Ali njega to uopšte ne obeshrabruje. Odmah smišlja sledeću katastrofu. I baš zato je neodoljiv.
Dakle, vaš zadatak u ovoj raskošnoj porodičnoj drami bio je da pravite haos?
- Upravo tako! Moj posao je, praktično, bio da unosim haos u svaku situaciju. Trudio sam se da i u najozbiljnijim scenama pronađem nešto smešno. Monti ne shvata život previše ozbiljno. Za njega je sve jedna velika igra, pa sam se i ja tako ponašao tokom snimanja. Dolazio sam na posao da se igram i zabavljam. Publika voli takve likove, ljude koji silno žele da uspeju, ali jednostavno nisu sposobni za to. Na toj ideji počiva veliki deo najbolje komedije.
Kada biste mogli da provedete jedno veče sa Montijem, gde biste ga odveli? Možda u Beograd?
- Verovatno bismo se našli u nekom baru i prilično se napili! Mislim da bismo počeli flašom rakije (smeh)... Ne verujem da bi Monti poslušao bilo kakav savet koji bih pokušao da mu dam. On bi meni, međutim, verovatno rekao da se malo opustim, da prestanem da brinem i da više rizikujem. Možda bih mogao ponešto da naučim od njega, mada nisam siguran da bi bilo pametno poslušati baš sve njegove savete.
"Forsajtovi" nas vraćaju u viktorijansku Britaniju. Šta je toliko privlačno u svetu u kojem svi izgledaju besprekorno, a niko ne govori ono što zaista misli?
- Upravo to! Postoji nešto posebno u tom vremenu, u svim tim pravilima ponašanja i formalnostima, dok se ispod površine dešavaju neverovatne stvari, o kojima niko ne sme otvoreno da govori. Za glumca je rad na istorijskoj seriji kao putovanje kroz vreme. Kostimi su fantastični i menjaju čak i način na koji stojite i krećete se. A publika voli da zaviri iza te uglađene fasade.
Koliko su problemi porodice Forsajt zapravo bliski današnjim porodicama?
- Veoma! Dovoljno je da odem kući za Božić i provedem tri dana sa porodicom da se osetim kao da sam usred "Forsajtovih" (smeh)! Svi znamo kako izgledaju porodične svađe. A ovde imate moćnu poslovnu porodicu, borbu za novac, korupciju, tajne, ljubavne afere i ljude koji donose užasne odluke. Zvuči prilično kao 2026. godina, zar ne? To je zapravo veoma savremena priča, samo što svi nose drugačije kostime.
U seriji igrate sa Stivenom Mojerom, Džekom Davenportom i Frančeskom Enis. Kako je izgledao rad sa njima?
- Divno. Njihov rad sam pratio mnogo pre nego što smo se upoznali. "Prava krv" bila je jedna od mojih omiljenih serija i sjajno je kada dobijete priliku da radite sa ljudima kojima ste se godinama divili, a zatim ih nazivate prijateljima. Frančeska Enis je prava legenda. Velika privilegija ovog posla jeste to što upoznajete tako talentovane ljude i sa njima gradite prijateljstva.
Postoji li uloga koju još niste odigrali, a posebno biste je želeli?
- Voleo bih da snimim veliki akcioni film. Nešto fizički zahtevno, sa mnogo kaskaderskih scena, za šta bih mogao mesecima da treniram. Volim klasične akcione filmove sa Arnoldom Švarcenegerom, ali mislim da je Tom Kruz kralj tog žanra. Kada je reč o ludim kaskaderskim poduhvatima, taj čovek je u posebnoj ligi.
I za kraj, zašto publika ne bi smela da propusti drugu sezonu "Forsajtovih"?
- Zato što je skandalozna, seksi, puna porodičnih tajni, korupcije, ljubavnih afera i velikih emocija. A kada sve to postane previše ozbiljno, pojavljuje se Monti da napravi malo haosa i nasmeje publiku. Šta biste više mogli da poželite?
(Kurir.rs / TV Ekran / Nikola Dražović)
