"Objavili su moju adresu u Zagrebu i nacrtali metu na mojim vratima" Lordan Zafranović o novom filmu i licemerju evropskih filmskih festivala

Proslavljeni reditelj Lordan Zafranović bio je proteklog vikenda gost Svetislava Basare u emisiji "Crveni karton" na Kurir televiziji, gde je otvoreno i bez zadrške govorio o svom novom ostvarenju "Zlatni rez '42: Deca Kozare". U razgovoru koji je osvetlio mračne ponore balkanske istorije, Zafranović je objasnio zašto je film krik protiv zla, kako je zbog istine godinama plaćao visoku ličnu cenu i zašto današnja Evropa zatvara oči pred stravičnim zločinima počinjenim u Jasenovcu.

Govoreći o korenima svojih filmskih opsesija, Zafranović je podsetio da je još sredinom sedamdesetih godina film stavio u funkciju analize zla, i to pre svega onog u sopstvenoj sredini. Prekretnica u njegovom životu i stvaralaštvu bio je rad na dokumentarcu "Krv i pepeo Jasenovca".

- Tu sam s jednom velikom grupom istraživača došao do nekih monstruoznih stvari. Nisam mogao da verujem da je to napravilo ljudsko biće, neko ko liči na mene. Malo sam se posramio što uopšte pripadam tvrsti koja živi na zemaljskoj kugli - prisetio se Zafranović.

Tada je doneo odluku da filmska umetnost mora postati glasan krik protiv zverstava. Smatrao je svojom dužnošću da pokaže kako zlu ne pripada većina naroda, iako se zločini često pravdaju kolektivnim interesima. Zbog takvog stava brzo je postao nepoželjan u sopstvenoj domovini, deleći sudbinu mnogih evropskih autora koji su secirali krivicu sopstvenih društava u Drugom svetskom ratu.

Fotografije kod gostovanja kod Basare

Zafranović se u emisiji osvrnuo i na devedesete godine, kad je, nakon završetka filma "Testament L. Z.", morao da ode u emigraciju. Tadašnji režim, pod vođstvom Franje Tuđmana, proglasio ga je državnim neprijateljem.

- Sve novine, s predsednikom Tuđmanom na čelu, proglasile su me za izdajnika hrvatskog naroda. To je toliko van pameti i idiotski da ne mogu da shvatim kako to iko može da izgovori za stvaraoca koji se bavi temama suštinskim za opstanak tog istog naroda - naglasio je reditelj.

Najveći teret njegove beskompromisnosti podnela je njegova porodica. Roditelji su mu godinama bili izolovani u sopstvenoj kući, na kojoj su komšije razbijale prozore, dok njegov sin godinama nije mogao da upiše Likovnu akademiju u Zagrebu.

- Praljak, koji je na kraju popio otrov, bio je proglašen za anđela rata, a ja sam bio đavo rata - primetio je Zafranović.
Ista atmosfera linča ponavlja se i danas, povodom filma "Zlatni rez '42".

- Objavili su moju tačnu adresu u Zagrebu i nacrtali metu na mojim vratima. Sad je postalo opasno uopšte se pojaviti u mojoj rodnoj zemlji. Ne razumem šta to znači u jednoj takozvanoj evropskoj demokratiji - stavljati metu na vrata umetniku da bi ga neko ubio - upozorio je Zafranović.

Licemerje kolega

Reditelj je do detalja opisao dug i mukotrpan put nastanka filma, čiji je scenario započeo još krajem osamdesetih godina s velikim piscem Arsenom Diklićem. Iako je projekat prvo ponudio institucijama u Hrvatskoj, tamo je glatko odbijen, dok je u Srbiji prošao tek iz četvrtog pokušaja. Posebno su ga pogodile reakcije pojedinih dugogodišnjih kolega i prijatelja koji su mu zamerili što film finansira Srbija.

- Zaboravljaju da u Evropi ne postoji film koji ne finansira država. Zaboravili su da u Hrvatskoj HDZ finansira sve njihove filmove. Film je izuzetno skupa umetnost i neko mora da ga plati. Kad je Mikelanđelo klesao svoja remek-dela, platila ih je porodica Mediči ili Crkva. Novac se zaboravi, a delo ostaje za generacije - poručio je autor i dodao da je potpuno prirodno što je film snimio u Srbiji, gde govori svojim jezikom i gde ima krug bliskih saradnika i prijatelja.

Jedna od najgorčih tema razgovora bila je potpuna ravnodušnost i neznanje zapadnog sveta kad je u pitanju ustaški logor Jasenovac. Zafranović je izneo poražavajuća iskustva s međunarodnih festivala od Kana i Berlina do Venecije, gde su pojedini selektori smatrali da su scene stradanja plod njegove mašte.

- Nigde na mapama logora smrti nema Jasenovca. To je zastrašujuće. U Berlinu nisu hteli ni da pogledaju film, uz opasku da je Srbija mala Rusija. U Češkoj su mi rekli da milion njihovih građana letuje na Jadranu i pitali kako da prikažu takav film, rekavši da oni na festivalu puštaju melodrame, a ne tako okrutne priče. Reč je o potpunom nedostatku empatije prema žrtvama Jasenovca od strane Evrope - rekao je Zafranović.

Reditelj smatra da evropska društva danas beže od teških tema jer ne žele da se suoče sa istinom o sopstvenim korenima i skretanju u desni ekstremizam.

Razmatrajući estetiku samog ostvarenja, Svetislav Basara je primetio da film od preko četiri sata ni u jednom trenutku ne gubi ritam, spajajući arhivsku građu i igrane sekvence u jedinstvenu celinu. Zafranović je otkrio da veliku zahvalnost duguje piscima s kojima je decenijama sarađivao - od Mirka Kovača i Danila Kiša do Filipa Davida.

Upravo je David, nakon gledanja radne verzije, predložio da se film strukturira kao posebna celina s međunaslovima, kako bi publika dobila prostor za predah i kontemplaciju. Zanimljivo je da su pojedini kritičari u tome prepoznali formu krstovdanskog puta sa 14 slika, što je Zafranović nazvao briljantnim, ali spontanim rezultatom saradnje.

Pored prostora i vremena, reditelj je istakao da je energija treći ključni element filma.

- Ja sam sakupljač energije. Sve što pisac, glumci, snimatelji i rekviziteri unesu u rad, ja nastojim da sabijem u filmski kadar da se ne raspe. Ta energija se nepogrešivo vraća gledaocu. Zato postoje filmovi koji vas ostave potpuno hladnim i oni koji vas duboko potresu - objasnio je reditelj.

Zaustaviti točkove zla

Završni deo razgovora doneo je snažnu humanističku poruku protiv podela i besmislenog zveckanja oružjem na Balkanu. Zafranović je podsetio da narodi ovog prostora dele isti jezik, mentalitet i humor, ali da političke elite već više od tri decenije pumpaju mržnju među komšijama.

Fotografije iz filma "Zlatni rez"

- Ova naša dosadašnja civilizacija je civilizacija zla. To su hiljade godina ratova, pljački i ubijanja. Zlo mora da prestane. Moramo da počnemo da gradimo, da razgovaramo i da tražimo ono dobro u ljudima. Ovaj film je moj mali kamenčić i opomena svima: nemojte ovo više raditi, ovo je zlo, ovo nije ljudski - zaključio je Lordan Zafranović u razgovoru za "Crveni karton".

 Bonus video: Najava emisije "Crveni karton"