Zbog ljubomore širili tračeve da je u vezi sa svojom majkom: Milena rođena sa srčanom manom, odrasla je pod staklenim zvonom, a umrla sa samo 36 godina

Milena Pavlović Barili je jedini afirmisani predstavnik nadrealizma u srpskom slikarstvu i jedna od najintrigantnijih umetnica koje je naša scena ikada imala. Rođena u Požarevcu kao dete iz izuzetno zanimljivog braka - majke Danice Pavlović, potomkinje loze Karađorđevića, i oca Bruna Barilija, uglednog italijanskog kompozitora i pesnika, Milena je od malih nogu nosila u sebi spoj balkanske duše i mediteranske elegancije.

Njena najpoznatija dela, poput antologijskog "Autoportreta sa velom", "Autoportreta sa strelom", mistične "Kompozicije sa krilatom figurom" i serije sanjivih platana sa antičkim i metafizičkim motivima, donela su joj status vizionarke.

Krhko zdravlje i crtanje kao uteha

Podsetimo, Barili je već sa pet tečno čitala i pisala na tri jezika, a razlog iza svega je prilično tužan. Sa jedne strane, Milena je još kao dete bila nežnog zdravlja s obzirom da je rođena sa srčanom manom. Nije smela da se napreže, trči ili igra grublje dečje igre kao vršnjaci. Majka ju je držala u nekoj vrsti "staklenog zvona", pa je Milena dane provodila mirno - čitajući, učeći jezike i, pre svega, crtajući.

Sa druge strane, njena majka je od samog početka znala koliko je važno da njeno dete vidi sveta, te su često putovale što je u Mileni razvilo nomadski duh. Danica Pavlović je na taj način pokušavala da svoje dete integriše u evropski milje, blještaviji i uvek otvoreniji za talente, a dobro je znala da je njena ćerka veliki talenat.

Ljubomora "beogradske elite"

To je bilo naročito jasno kada je Milena pokušala da se probije na umetničkoj sceni Jugoslavije. Koliko god je volela svoju zemlju, toliko ju je ta ista Juga gurala od sebe. Tadašnja beogradska kulturna elita i državni aparat tridesetih godina prošlog veka nisu hteli Barili pre svega zato što je njena umetnost bila previše strana, moderna i nedokučiva za tadašnji dominantni, konzervativni ukus, ali i zbog sujete lokalne čaršije i birokratske zatvorenosti.

Samo želela da bude nastavnica

I pored svega toga Milena je želela da ostane u Beogradu i tražila je samo jedno - skromno mesto nastavnice crtanja u gimnaziji, kako bi imala sigurnu platu i mogla da slika. Ministarstvo prosvete odbijalo je njene molbe uz cinična birokratska obrazloženja poput da "nema diplomu o položenom profesorskom ispitu", onda da "nema slobodnih mesta" ili da "njena diploma iz Minhena nije u potpunosti nostrifikovana".

Posebno su bili surovi nakon njene prve samostalne izložbe kada je imala samo 19 godina. Pojedini uticajni kritičari dočekali su je sa nipodaštavanjem, nazivajući njene radove "površnim", "previše pomodnim" ili "bolesno melanholičnim", umesto da prepoznaju vanserijski talenat.

Selidba u Pariz

Zbog sve teže situacije u rodnoj zemlji, Milena je 1930. konačno presekla i najpre otišla u Španiju, a potom u London gde je imala zapaženu izložbu. Nakon te prve etape, otišla je u Francusku, gde se nastanila već u jesen iste godine. Pariz je u tom periodu izabrala kao svoju glavnu bazu jer je bio epicentar nadrealizma i evropske avangarde.

No, pažnja koju je sve više dobijala, kako zbog talenta, tako i zbog specifične lepote, povukla je sa sobom opasne priče i tračeve.

Stravične glasine

Direktor galerije Antonio Anjante, postaje njen obožavalac, no Milena nije bila zainteresovana za svoje udvarače, a odbijanje je pokrenulo talas stravičnih tračeva da je u incestuoznoj vezi sa majkom.

Navodno je priče proširio Sava Šumanović, da bi kasnije to demantovao, kazavši da je te priče plasirao Vaše, kome se Milena Pavlović Barili izuzetno dopala. Ona je bila zblanuta i šokirana. Koleginica Barilijeve, slikarka Kiki, objasnila joj je da treba da pronađe muškarca, kako bi demantovala svoje ljubomorne udvarače. Milena je nakratko imala vezu sa jednim azijskim umetnikom, ali o tome nema mnogo zapisa.

Selidba u Italiju

Zbog svega, talentovana slikarka ubrzo odlazi u Rim kod oca. Tamo otvara izložbu na kojoj se okupilo mnoštvo italijanskih grofica i markiza, pesnika i kritičara. Italijanska vlada ponudila joj je državljanstvo, što je ona odbila. Mogo je volela Jugoslaviju, ali predstavnici tadašnje jugoslovenske ambasade nisu došli na njenu izložbu i odbili su da joj pomognu u finansijskoj krizi.

U tom periodu bilo je izvesno da se centar umetnosti premešta u Njujork. Jedva je uspela da skupi novac za odlazak u Njujork, jer joj se činilo da će tamo imati sreće.

Međutim, njena majka Danica i dalje je pritiskala ćerku da se što pre uda. Zbog svega, Milena nije izveštavala majku o svim svojim susretima sa poznatim muškarcima počevši od Hercoga Franc Jozefa Habzburškog do Alfreda de Lijagara, princa Faradina, koje je prikazala na svojim slikama. Bila je nesrećno zaljubljena u Kubanca Rodriga Gonzalesa, ali ta ljubav nije imala budućnost.

Radila je ilustracije za "Vog", "Town and Country" i živela je malo bolje nego u Parizu. Radila je reklame za firmu "Bonwit Teller, za "Hajensove" čarape i nezaboravne sličice za miris "Eskejp".

A onda, krajem 1943. godine Milena Pavlović Barili udala se za dosta mlađeg Roberta Goslena. Ovaj odnos uticao je i na njen stil, te su njene slike imale sve manje poetsko značenje, dok su portreti postali naturalistički.

Nesreća koja je sve promenila

Godine 1944. dok su se vraćali klizavim putem na konju, ona pada i povređuje kičmu. Šest meseci je ležala u gipsu. Za to vreme Goslen je bio brižan, ali često odsutan. U knjizi "Tajni život slavnih Srpkinja", Isidora Bjelica dolazi do skandaloznih činjenica da je Goslen bio homoseksualac, te da su Njujorkom kružile priče o njegovoj biseksulanosti.

Tajne oko njene smrti

Nažalost, Barili je preminula 1945. godine u Njujorku, a njena smrt se tumačila na više načina. Jedni su tvrdili da je umrla od posledica pada s konja, a drugi da je umrla od srčanog udara. Imala je samo 36 godina, a prava istina šta se zapravo desilo, nikada nije otkrivena.

(Kurir.rs/ Mondo)

Bonus video: