PRED AUTORIMA JE BIO VISOKO POSTAVLJEN NIVO I DILEMA: Razlozi zbog čega je serija KUĆA ZMAJA postigla toliki uspeh kod publike

Završeno je emitovanje prve sezone "Kuće zmaja", prednastavka jedne od najpopularnijih serija ikad "Igre prestola". Kada pred autorima postoji visoko postavljen nivo, postoji i dilema da li će nova priča dostići očekivanja.

Ono što "Kući zmaja" takođe ide naruku jeste to što su knjige Džordža Martina po kojima je serija snimljena, a što kod "Igre prestola" nije bio slučaj, pisane u formi hronike, a ne romana. Izvornik "Vatra i krv" predstavlja istoriju događaja koji su se odigrali dvestotinak godina pre prve serije, gde se autor poziva na starije primarne izvore, ali kako sa istorijom i u stvarnosti biva, oni neretko budu oprečni i nepouzdani.

Na taj način, bez preciznosti u knjigama, autori serije su imali prostora da događaje uklope u jasnu celinu koja neće ljutiti dobro upućene fanove, a imali smo prilike da se uverimo da se njihov glas i te kako čuje.

Valjalo bi podsetiti da se produkcija "Igre prestola" našla u neobičnoj situaciji da je serija pretekla knjiški serijal. Poslednja dva planirana romana dan-danas nisu izašla i iako je Martin učestvovao u izradi scenarija, kasnijim sezonama gledaoci nisu bili oduševljeni, a na kraju je nezadovoljstvo pojedinih došlo dotle da je bila raspisana peticija da finalna, osma sezona, bude ponovo snimljena. HBO je iz toga izvukao pouke i pristupio je novoj seriji pažljivije, znajući i da će očekivanja biti podeljena.

Bitno je napomenuti da je "Kuća zmaja" takođe pretrpela izvesne promene koje su, izgleda, neizbežne u modernim produkcijama. Snažnih ženskih likova ima i u knjigama, ali su, na primer, pripadnici jedne od važnijih porodica Velarionovi u seriji tamne puti, što kod Martina nije slučaj. Međutim, zbog toga što je ispoštovan duh izvornika i materijalu se pristupilo s poštovanjem, ispostavilo se da nije bilo tzv. rasističkih kritika, na koje su siktali iz produkcije "Prstenova moći".

Cirkusa takve vrste ovde nije bilo i negativne kritike su se javile za ono o čemu se može razumno raspravljati, poput nasilja i nekih vrlo neprijatnih scena, mračne fotografije i tempa radnje. Ovo poslednje baš i ne stoji, ova priča pokriva duži vremenski period od prve serije, zahteva pažnju i prihvatanje činjenice da likovi stare, te glumci moraju biti promenjeni.

S druge strane, seriju krasi odlična gluma, pojedini su na momente čak maestralni, kao i to da je u dizajn uloženo mnogo truda i inventivnosti. Arhitektura gradova na stranu, na autora ovog teksta najveći utisak ostavili su zmajevi. Sam po sebi atraktivna zver, ovde je svaki zmaj zamišljen i koncipiran sasvim drugačije, što u finalnoj epizodi ima velikog značaja i za samu radnju.

Zmajevi jesu sila, mogu se upotrebiti i kao oružje, ali imaju i svoju volju koja ne mora uvek biti istovetna kao jahačeva. Brojnost ne mora da znači mnogo jer u jednoj sjajnoj sceni se vidi da je i te kako bitna veličina i snaga, što će u sledećoj sezoni i neizbežnom ratu imati značaja.

Martinovi likovi su kompleksni i prema njima gledalac (ili čitalac) razvija simpatije ne zbog njihovih često nepostojećih moralnih vrednosti, već niza drugih faktora, poput snalažljivosti, razumnog delanja, preuzimanja inicijative u pravom trenutku.

Poznavaocima materije serija može biti manje napeta od onih koji knjige nisu čitali, ali to jesu ti likovi, gledaocima je do njih stalo i poslednja epizoda prve sezone ostavlja ih sa željom da ovoga dobiju još, što je svakako uspeh.

(Kurir.rs / Nikola Popević)

Bonus video: