Završeno je emitovanje prve sezone "Kuće zmaja", prednastavka jedne od najpopularnijih serija ikad "Igre prestola". Kada pred autorima postoji visoko postavljen nivo, postoji i dilema da li će nova priča dostići očekivanja.
Nekoliko stvari ide naruku "Kući zmaja" - emitovana je paralelno s kritikovanim i realno slabim "Prstenovima moći", serijom istog žanra, te su poređenja neminovna. Ruku na srce, poređenja mogu ići samo donekle, pošto se "Kuća zmaja" i "Igra prestola" suštinski razlikuju od Tolkinovog sveta "Gospodara prstenova" i iako spadaju u žanr epske fantastike, snažan akcenat tih priča je na političkim i dvorskim intrigama, za razliku od bajkovitijeg pristupa.
Ono što "Kući zmaja" takođe ide naruku jeste to što su knjige Džordža Martina po kojima je serija snimljena, a što kod "Igre prestola" nije bio slučaj, pisane u formi hronike, a ne romana. Izvornik "Vatra i krv" predstavlja istoriju događaja koji su se odigrali dvestotinak godina pre prve serije, gde se autor poziva na starije primarne izvore, ali kako sa istorijom i u stvarnosti biva, oni neretko budu oprečni i nepouzdani.
Na taj način, bez preciznosti u knjigama, autori serije su imali prostora da događaje uklope u jasnu celinu koja neće ljutiti dobro upućene fanove, a imali smo prilike da se uverimo da se njihov glas i te kako čuje.
Valjalo bi podsetiti da se produkcija "Igre prestola" našla u neobičnoj situaciji da je serija pretekla knjiški serijal. Poslednja dva planirana romana dan-danas nisu izašla i iako je Martin učestvovao u izradi scenarija, kasnijim sezonama gledaoci nisu bili oduševljeni, a na kraju je nezadovoljstvo pojedinih došlo dotle da je bila raspisana peticija da finalna, osma sezona, bude ponovo snimljena. HBO je iz toga izvukao pouke i pristupio je novoj seriji pažljivije, znajući i da će očekivanja biti podeljena.
Bitno je napomenuti da je "Kuća zmaja" takođe pretrpela izvesne promene koje su, izgleda, neizbežne u modernim produkcijama. Snažnih ženskih likova ima i u knjigama, ali su, na primer, pripadnici jedne od važnijih porodica Velarionovi u seriji tamne puti, što kod Martina nije slučaj. Međutim, zbog toga što je ispoštovan duh izvornika i materijalu se pristupilo s poštovanjem, ispostavilo se da nije bilo tzv. rasističkih kritika, na koje su siktali iz produkcije "Prstenova moći".
Cirkusa takve vrste ovde nije bilo i negativne kritike su se javile za ono o čemu se može razumno raspravljati, poput nasilja i nekih vrlo neprijatnih scena, mračne fotografije i tempa radnje. Ovo poslednje baš i ne stoji, ova priča pokriva duži vremenski period od prve serije, zahteva pažnju i prihvatanje činjenice da likovi stare, te glumci moraju biti promenjeni.
S druge strane, seriju krasi odlična gluma, pojedini su na momente čak maestralni, kao i to da je u dizajn uloženo mnogo truda i inventivnosti. Arhitektura gradova na stranu, na autora ovog teksta najveći utisak ostavili su zmajevi. Sam po sebi atraktivna zver, ovde je svaki zmaj zamišljen i koncipiran sasvim drugačije, što u finalnoj epizodi ima velikog značaja i za samu radnju.
Zmajevi jesu sila, mogu se upotrebiti i kao oružje, ali imaju i svoju volju koja ne mora uvek biti istovetna kao jahačeva. Brojnost ne mora da znači mnogo jer u jednoj sjajnoj sceni se vidi da je i te kako bitna veličina i snaga, što će u sledećoj sezoni i neizbežnom ratu imati značaja.
Martinovi likovi su kompleksni i prema njima gledalac (ili čitalac) razvija simpatije ne zbog njihovih često nepostojećih moralnih vrednosti, već niza drugih faktora, poput snalažljivosti, razumnog delanja, preuzimanja inicijative u pravom trenutku.
Poznavaocima materije serija može biti manje napeta od onih koji knjige nisu čitali, ali to jesu ti likovi, gledaocima je do njih stalo i poslednja epizoda prve sezone ostavlja ih sa željom da ovoga dobiju još, što je svakako uspeh.
(Kurir.rs / Nikola Popević)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
