Slikar i skluptor Nenad Stojanovski za sebe kaže da je neakadamski građanin i slučajni umetnik, a javnosti je poznat, pre svega, po svojim skulpturama životinja.

imge88d0c86ccbe1d188b9c5d0d9d8b2175v.jpg
1/28
img17dd27e6f8b5d93cd238ade5014de7e2v.jpg
img63bca03330c4d32860471af97fac5e0dv.jpg
Vidi galeriju
Stojanovski: Tokom korone ponovo sam počeo da slikam, pravim skulpture. To je bio moj beg u rad i stvaranje Autor: Nenad Stojanovski/Privatna arhiva

U razgovoru za naš portal ovaj Beograđanin ističe da je rođen na Vidovdan 1966, a da je odrastao na periferiji u neko srećnije i bezbrižnije vreme.

  • Barem ga ja sada tako vidim. Idealizujem. A možda je tako i bilo. Rođen sam u skromnoj radničkoj porodici. Svakog letnjeg raspusta odlazio sam na selo. A tamo - još veća sloboda, priroda, životinje, i domaće i divlje. Tamo sam ih i zavoleo, upoznao, istovremeno ih poštovao i plašio ih se, delio planinu sa njima. I to osećanje je ostalo. Zalepilo se i dan danas traje. Divljenje, poštovanje i respekt i ljubav i strah, sve zajedno.

Kako ste prevalili put od nautičkog tehničara do umetnika?

  • Želeo da budem dizajner, umetnik, da pravim, da stvaram, ali u vreme usmerenog obrazovanja to mi je bilo nedostižno. Po završetku srednje, usledila je vojska, pa zanati. Sve što me je interesovalo, naučio sam. Od starih majstora zanata, obradu drveta, kože, metala, betona, kamena. Učio sam kao i što danas radim. Duplo više vremena, sa svom snagom i puno znoja, pa rezultati budu i bliži i bržzi.

Kada ste napravili prve slike većeg formata?

  • Počeo sam da ih pravim 1997, onda je usledila duga pauza. Došla je porodica, deca, njihovo odrastanje. Tek 2019. godine za vreme korone, ponovo počinjem da radim slike, pa skulpture. To je bio moj beg u rad i stvaranje. Za tri godine napravio sam 80- tak radova, 50 -tak skulptura, 30 -tak slika. Učestvovao sam na par izlozba neocenjenih. Učestvovao sam na Festivalu 9tka Beograd ciglana Trudbenik, na Arsenal festu Kragujevac sa vajarom Viktorom Kissom. Skulpture su mi bile izložene u Keltskom selu Inđija, specijalnom rezervatu prirode Zasavica. Učestvovao sam i na dve svetske online izložbe , pozvan sam da i ove godine pošaljem slike radova na temu umetnosti i očuvanja prirode i zaštite životne sredine.

Vaša skulptura bika od maja 2021. nalazi se I u Beogradu na vodi, u TC Galerija, na šetalištu.

  • Skulptura bika je do metala debljine 3 milimetara nalazi se na postamentu, a prikaz je bikova iz Altamire. Slike životinja iz te pećine koje su rad slučajnih umetnika traju hiljadama godina, a prikazuju ono čemu se mi i danas divimo - životinjama u izvornom obliku. U punom trku, u borbi, u punoj svojoj lepoti, a lepota je samo u oku onog koji ih voli. Konkretno, ova skulptura je izrađena za dva meseca, svakodnevnim radom od po 10 sati.

Kako izgleda proces rada?

  • Kada praavim skulpture, stvaram ih lagano bez napora, u glavi ih vizuelizujem, pa onda to pretočim u delo. Volim ovo da radim, prija mi, kažu da imam Božji dar. Verujem da samo tako i može da se stvara.

Zašto su vaš izbor baš konji, bikovi, ratnici, orlovi?

  • Zato što ja volim i poštujem jake, plemenite, moćne. Nisam probao, niti želim da radim nešto što ne volim, što je slabo, krhko, lomljivo, kratkotrajno. Veoma bih voleo da moje radove vidi što više ljudi, mislim da vrede, imam još puno toga da dam.

Promo